Pišu Čomski i Voterston: Militarizam i korona

Autor: Noam Čomski i Marv Voterston

Info

06.08.2022.

10:22 > 10:55

Nova knjiga Noama Čomskog i Marva Voterstona "Posledice kapitalizma" objavljena je i u Srbiji.

Pišu Čomski i Voterston: Militarizam i korona

Foto: 021.rs

Uz dozvolu Akademske knjige, koja je izdavač "Posledica kapitalizma", objavljujemo odlomak.

Militarizam i kovid-19

Duboke su veze između militarizma, kapitalizma i pandemije. Najočiglednije i neposredne jesu oportunitetni troškovi povezani s naduvanim američkim vojnim budžetom koji je sada 750 milijardi dolara godišnje (što prevazilazi sumu koju za vojsku izdvaja zajedno sledećih deset zemalja).

Sadašnji troškovi za Nacionalne institute za zdravlje i Nacionalnu zadužbinu za nauku zajedno jesu manji od 50 milijardi, približno šest procenata vojnog budžeta. Kao ekolog koji se bavi bolestima, zoolog Peter Dascak kaže: "Nismo razmislili o troškovima zaštite od terorizma. Idemo tamo, slušamo glasine, šaljemo dronove – imamo celu lepezu pristupa. Na isti način treba da počnemo razmišljati o pandemiji".

Još jedna važna veza između militarizma i pandemije funkcioniše pomoću neoimperijalizma i globalizovanog neoliberalizma. SAD koristi vojna sredstva da obezbedi pristup strateškim i nužnim resursima, da onemogući pristup ekonomskim konkurentima i da otvori tržišta i obezbedi zaštitu za američke kompanije koje rade u celom svetu. Propratna posledica tog rasprostranjenog, globalizovanog sistema jeste širenje infekcije od zemlje do zemlje pomoću kontakata putnika. Zapravo, jedna od karakteristika koja odlikuje kovid-19 u odnosu na druge nedavne prethodnike (SARS, MERS i ebolu) jeste upravo brzo i veliko geografsko širenje.

Ekološka katastrofa i kovid-19

Ponovo, veze su brojne, ali ćemo istaći samo dve. Prva se tiče povećanja verovatnoće pandemije kao što je ona kovida-19 koja javlja kako raste apetit za resursima koji sve više ubrzavaju razvoj na području prethodno neukroćene zemlje. Kako upozoravaju stručnjaci kao Dascak, "kako populacije i globalna putovanja nastavljaju da rastu, a razvoj sve više biva širen na necivilizovane prostore, gotovo da je neizbežno da lokalna izbijanja zaraza koja su se nekad mogla obuzdati, kao SARS ili ebola, mogu postati globalne katastrofe".

Ovde Dascak ukazuje na potencijalne nesreće koje čekaju ljudsku vrstu zahvaljujući zoonotičkim vektorima infekcije sa životinje na čoveka. Učestaliji i detaljniji kontakti između ljudi i divljih životinja (i bezbroja virusa koje one nose), što je takođe pokrenuto kako je globalno zagrevanje i klimatska kriza pokrenula životinjske populacije, stvorili su uslove za još epidemija kao što je kovid-19.

Druga veza dolazi putem neoliberalnih talasa ekološke deregulacije koji su doveli do toga da vazduh, voda i zemlja postanu zagađeniji, znatno povećavši podložnost posledicama infekcija koronavirusa izazivanjem slabljenja prethodnog zdravstvenog stanja. Naravno, te posledice (kao i društvenoekonomske karakteristike koje stoje u korelaciji) vrlo su nejednako raspoređene u populaciji, što je činjenica koja pomaže da se objasne disproporcionalne stope infekcije i smrtnih ishoda u američkim obojenim zajednicama.

Društveni pokreti (regresivni i progresivni) i kovid-19

Konačno, pomenuli bismo neke važne povezanosti između pandemije i društvenih reakcija. Predvidivo, na desnici vidimo brojne primere autoritarnih režima širom sveta koji koriste pandemiju kao pokriće za represiju, povećanje nadzora i ograničavanje građanskih sloboda.

U SAD-u oni najželjniji da otvore zemlju i da se vrate na business as usual raspiruju kombinaciju finansijske nesigurnosti, dosade, nestrpljenja i nepoverenja u vladu da bi izazvali ismevanje naredbi da se ostane kod kuće, stvarajući pritom povećan rizik i za protestante i za ostale. Političari u nekoliko američkih država su i odgovorili na te zahteve tako što su ih ohrabrivali ili tako što su razmišljali o preranom otvaranju svojih država ili su ih i otvorili pre nego što su se ispunili neophodni uslovi, a bezbednosne mere bile sprovedene.

S druge strane, neki vrlo važni društveni pokreti, i stari i novoosnovani rade, na pozitivnoj promeni. Na međunarodnom nivou, moguće je identifikovati brojne programe pomoći jedne zemlje drugoj (neki se sprovode čak i nasuprot teškim sankcijama SAD-a). Najupečatljivije, kao što se dogodilo mnogo puta tokom prethodnih kriza, Kuba je slala medicinske timove i opremu na mesta koja su najteže bila pogođena. Uprkos uobičajenom američkom traženju krivca i okrivljavanju "žute opasnosti", Kina je relativno rano počela da radi na suzbijanju širenja epidemije i sada pomaže drugima s ljudstvom i materijalom i, najvažnije, sa znanjem stečenim iz vlastitog iskustva s pandemijom. Slične aktivnosti na međusobnom ispomaganju spontano nastaju u manjim razmerama širom planete.

Osim toga, i nadajmo se da će imati trajni značaj i nakon trenutne krize, vidimo prethodno nemoćne segmente populacije, sada prepoznate kao najvažnije heroje (i možda uzimajući te epitete ozbiljnije od onih koji ih koriste), kako se dižu da traže prava i beneficije srazmerne tom pretpostavljenom statusu. Bilo medicinski radnici s prve linije fronta, ljudi koji održavaju rasvetu, tekuću vodu, police prodavnica pune, koji voze autobuse ili koji skupljaju đubre, javljaju se zahtevi za pristojnim platama, bezbednim uslovima rada, zdravstvenom zaštitom, bolovanjem i roditeljskim odsustvom, kao i olakšicama (za hipoteke ili stanarinu, komunalije, kreditne kartice). To da li će i kako ti zahtevi biti registrovani u političkom sistemu pomoći će oblikovanju postpandemijskog izgleda društva.

Kovid-19 razotkrio je napadne propuste i monstruozne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. On predstavlja i krizu i priliku. Takmičenje za kontrolu načelnog razumevanja smisla ove pandemije biće teren za borbu ili za novi, humaniji zdrav razum i društvo ili povratak na prethodni status kvo. Rezultat tih borbi nije izvestan; sve zavisi od akcija koje ljudi uzimaju u svoje ruke.

***

Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg "zdravog razuma" upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? "Posledice kapitalizma" analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog "zdravog razuma" i struktura moći.

Više o knjizi, kao i samu knjigu, možete potražiti na sajtu Akademske knjige.

Teme

Akademska knjiga Noam Čomski

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

jeste

06.08.2022 • 15:26

kapitalistički sistem eksploatatorski i napisati ovakvu analizu je za pohvalu ali je činjenica da je delo ugledalo svetlo dana i osvanulo u knjižarama. Pokušajte napisati analizu autoritarnih (ne)kapitalističkih sistema a da vam delo bude štampano i objavljeno i dostupno u knjižarama!

4 3 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.