Piše Slavoj Žižek: Barbi ne može da podnese istinu
Klevetan i ismevan među kritičarima, Indijana Džons i artefakt sudbine, peti i poslednji deo slavne franšize, ipak se bavi jednim od centralnih problema modernosti:
razlikovanjem fantazije i stvarnosti.
Smeštena u 1969, priča se plete oko Džonsovih pokušaja da locira drevni uređaj – Artefakt – za koji se veruje da omogućava putovanje kroz vreme. Otuđen je od svoje žene Merion i u depresiji zbog smrti sina; podršku mu pruža njegovo kumče Helena, dok ih proganja nova generacija nacista koji su i sami u potrazi za Artefaktom.
Filmski klimaks nastaje kad se Džons i Helena vrate u 212. godinu pre naše ere, za vreme opsade Sirakuze, gde upoznaju astronoma Arhimeda, izumitelja vremeplova. Uveren da u Americi 1969. nema ničeg čemu bi se vratio, Džons rešava da ostane u prošlosti i proživi svoj vek usred velikog istorijskog događaja.
Međutim, Helena ne odustaje od njega, tresne Džonsa i onesvešćenog ga vraća u savremeni svet. Pošto se probudi u svom stanu, Indi ponovo otkriva bliskost sa Merion, Helena odlazi nasmejana i ostavlja ih u zagrljaju. Srećan rasplet, međutim, ne skriva u potpunosti gorke implikacije finala. Prinuđen da napusti antičku Grčku, heroju-profesoru sada preostaje život sparušene domaće rutine.
Najsvirepije kritičarske strele bile su usmerene na lik Helene (igra je Fibi Voler-Bridž), koja je na različite načine opisivana kao čudna (mereno klasičnim holivudskim standardima lepote i erotike) ili "probuđena", glavna junakinja koja podriva patrijarhalne klišee ženskog šarma.
Međutim, Helena nije ni seks-simbol ni predstavnica probuđenih ideja o rodu: ona naprosto unosi element svakodnevnog oportunizma u kombinaciji sa elementarnom dobrotom – dašak onoga što bi se moglo nazvati stvarnim životom. Novi Indijana Džons zapravo je o Heleni, osobi iz stvarnog sveta uvučenoj u svet fantazije Indijevih avantura u potrazi za blagom.
Kao varijacija na temu iz Matriksa "dobrodošli u pustinju stvarnosti" – to jest, šta se dešava kada naše zaštitne iluzije popuste i suočimo se sa stvarnim svetom u svoj njegovoj žestokoj brutalnosti – "Indijana Džons i artefakt sudbine" deo je skorašnjeg filmskog trenda, uz "Barbi", "Openhajmera" i miniseriju "Ja sam Devica", gde se junaci kreću između stvarnosti i imaginacije.
Pošto su izbačeni iz utopijskog Barbilenda jer nisu savršene lutke, Barbi i Ken polaze u stvarni svet na put samootkrivanja. Ali ono što tamo nalaze nije neko duboko saznanje o sebi, već shvatanje da je stvarni život zagušen banalnim klišeima još više od njihovog vlastitog sveta fantazije. Par lutaka je prinuđen da se suoči ne samo s činjenicom da izvan Barbilenda postoji samo brutalna stvarnost, već da je utopija sastavni deo te brutalne stvarnosti: bez fantazija kao što je Barbilend, ljudi naprosto ne bi mogli da podnesu stvarni svet.
"Openhajmer" Kristofera Nolana komplikuje ovu ideju upuštanja u stvarnost. Njegova tema nije samo prelazak iz utočišta akademske zajednice u stvarni svet rata – od razuma do municije – već kako nuklearno oružje (plodovi nauke) razbija naše opažanje stvarnosti: nuklearna eksplozija je nešto što ne pripada našem svakodnevnom životu.
Openhajmer, teorijski fizičar, vodio je projekat "Menhetn", tim osnovan u avgustu 1942. koji je razvio atomsku bombu za SAD. Vlasti će ga 1954. obeležiti kao komunistu zbog povezanosti sa grupama koje se zalažu za neširenje nuklearnog oružja. Mada je Openhajmerov stav bio hrabar i etičan, on se nije suočio sa egzistencijalnim implikacijama svog izuma.
U eseju "Apokalipsa bez kraljevstva", filozof Ginter Anders uvodi koncept gole apokalipse: "Apokalipsa koja se sastoji iz puke propasti, koja ne predstavlja otvaranje za novo, pozitivno stanje stvari ('kraljevstvo')". Za Andersa, nuklearna katastrofa bi predstavljala golu apokalipsu: iz nje ne bi nastalo novo kraljevstvo, samo totalno uništenje sveta.
Openhajmer nije mogao da prihvati ovu ogoljenost, pa je pobegao dublje u hinduizam za koji se zanimao još od ranih 1930-ih, kada je naučio sanskrit da bi čitao Upanišade na izvornom jeziku. Opisujući svoja osećanja posle prve eksplozije atomske bombe na Triniti testu u Novom Meksiku, Openhajmer je citirao Krišnu iz Bhagavad Gite u obraćanju Arđuni: "Sad postadoh Smrt, uništitelj svetova."
Mada je to citat koji se najčešće povezuje sa Openhajmerom, on je naveo još jedan odlomak iz Gite: "Kad bi na nebu odjednom buknulo hiljadu sunaca, to bi bilo poput sjaja Svevišnjeg." Tako je nuklearna eksplozija uzdignuta u božansko iskustvo. Nije ni čudo što se posle uspešne nuklearne probe, prema sećanju fizičara Isidora Rabija, Openhajmer pojavio trijumfalno: "Nikada neću zaboraviti kako je hodao; nikada neću zaboraviti kako je izašao iz auta… Kretao se kao u filmu Tačno u podne… taj hod. On je uspeo."
Openhajmerova fascinacija Gitom pripada dugoj istoriji nastojanja da se za metafizičke implikacije kvantne fizike nađe utemeljenje u istočnjačkim tradicijama. Međutim, Nolanov film ne uspeva da pokaže kako evokacija bilo koje duhovne dubine zatomljuje užas nove stvarnosti koju je stvorila nauka.
Da bismo se zaista suočili sa "golom apokalipsom" ili kataklizmom bez iskupljenja, potrebna je suprotnost duhovnoj dubini: krajnje nedostojan komični duh. Setimo se da su najbolji filmovi o Holokaustu – "Pasqualino Settebellezze" (1974), "Život je lep" (1997) – komedije, ne zato što banalizuju Holokaust, već zato što implicitno priznaju da je to odviše bezuman zločin da bi se ispričao kao "tragična" priča.
Postoji li film koji se usuđuje da to uradi sa užasima i pretnjama današnjice? Miniserija Butsa Rajlija "Ja sam Devica" (2023) prati Kutija, četiri metra visokog 19-godišnjeg crnca kojeg su othranili tetka i teča u Ouklendu u Kaliforniji. Dvoje staratelja posvećuju svoje živote da sačuvaju Kutija na bezbednom, u izolaciji.
Odrastao na reklamama, stripovima i pop kulturi, Kuti ne izlazi u svet kao tabula rasa: mozak mu je već ispran konzumerističkom masovnom ideologijom. Nekako uspeva da stekne prijatelje, zaposli se i pronađe svoju ljubav, ali ubrzo otkriva da je svet zlokobniji nego što se čini – Kuti služi kao katalizator, a njegov ulazak u našu zajedničku društvenu stvarnost otkriva sve njene antagonizame i tenzije (rasizam, konzumerizam, seksualnost…).
I kako on to radi? Kao što jedan pronicljivi kritičar primećuje, "neka vas teške teme ne zavaraju, 'Ja sam Devica' je komedija puna apsolutno ludih scena". Rajli koristi apsurd da ukaže na ono što je očigledno u stvarnim situacijama. "Privlače me velike kontradikcije", kaže Rajli. "Protivrečnosti kapitalizma – kako on funkcioniše – odjekivaće kroz skoro sve što radimo."
Tu se krije Rajlijeva genijalnost: kombinacija dve tragične činjenice (smotani džin bačen u naš svet; osnovni antagonizmi globalnog kapitalizma) stvara svetlucavu komediju. Komični efekat se javlja jer ideološke fantazije i stvarnost nisu suprotstavljene: u središtu najmračnije stvarnosti nailazimo na fantazije.
Počinioci užasnih zločina nisu demonska čudovišta koja hrabro rade to što rade – već kukavice koje to rade da bi održale fantaziju koja ih motiviše. Staljinisti su ubili milione da bi stvorili novo društvo, pa su morali da ubiju još miliona da bi izbegli istinu o predodređenosti njihovog komunističkog projekta na propast.
Većina nas pamti kulminaciju u filmu "Nekoliko dobrih ljudi" Roba Rajnera (1992) kada advokat Danijel Kafi (Tom Kruz), tokom unakrsnog ispitivanja pukovnika Nejtana Džesepa (Džek Nikolson), uzvikne: "Hoću istinu!" – a Džesep mu uzvraća: "Ne možete vi da podnesete istinu!"
Njegov odgovor je dvosmisleniji nego što se čini: ne treba ga shvatiti samo kao tvrdnju da je većina nas preslaba da se nosi sa brutalnom realnošću sveta. Kad bi neko tražio od svedoka istinu o Holokaustu, a svedok odgovorio: "Ne možete vi da podnesete istinu!", to ne bi trebalo shvatiti kao prostu tvrdnju da većina nas nije u stanju da procesuira užas Holokausta.
Na dubljem nivou, oni koji nisu bili u stanju da se nose s istinom bili su upravo nacistički počinioci: nisu bili u stanju da prihvate činjenicu da im je društvo razoreno ekonomskom i socijalnom krizom 1930-ih pa su se, da bi izbegli ovaj zabrinjavajući uvid, upustili u masovni pokolj Jevreja – kao da bi ubijanje Jevreja na neki način čudesno obnovilo harmonično društveno telo.
I tu leži konačna lekcija iz priča o prelasku iz fantazije u stvarnost: mi ne bežimo u fantaziju samo da bismo izbegli suočavanje sa stvarnošću, mi takođe bežimo u stvarnost da bismo izbegli razornu istinu o uzaludnosti naših fantazija.
Tekst Slavoja Žižeka prvobitno je objavljen u New Statesman-u, dok je u prevodu na srpski objavljen na sajtu Peščanika.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Delovi Novog Sada bili bez grejanja, normalizacija oko 11 sati")
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ludnica novosadskog dana
07.12.2023.•
18
Biti dovoljno lud ili primoran da nešto pre osam sedneš u auto i zaputiš se na neku od adresa na drugom kraju grada svojevrsni je oblik hrabrosti ako mene pitate.
Toma Piketi: Kapital i ideologija
06.12.2023.•
0
Novo delo "Kapital i ideologija" Tome Piketija nedavno je objavljeno i na srpskom jeziku, u izdanju "Akademske knjige".
Vučić probija medijsku blokadu
05.12.2023.•
9
Nije to bilo tako davno, možda se sećate, kad je Vučić početkom 2021. u Ćirilici na Hepiju zatražio od Marića da mu ne prekida lepršavi tok misli kojekakvim potpitanjima.
Krezuba Srbija
04.12.2023.•
26
Prošlo je sedamnaest godina kako je u Srbiji državna stomatologija više nego prepolovljena.
Buka u Novom Sadu - da li se čujemo?
01.12.2023.•
24
Grad je kao mačka koja prede. Kada spustite dlan na tlo osetite vibraciju.
(Ne)saglasnost
30.11.2023.•
6
Ili, kako bi to rekla pesma Manic Street Preachers-a, "If you tolerate this then your children will be next".
Psihologija balkanskih stradanja: Nacionalna osećanja kao ruho rata i mira
27.11.2023.•
4
Knjiga "Psihologija balkanskih stradanja" nedavno je objavljena u izdanju novosadske "Akademske knjige".
"Atina" Ace Bosanca - slika Novog Sada
24.11.2023.•
10
Bacimo li pogled na čuveni restoran "Atina" u centru grada, videćemo sliku Novog Sada. Fasada drži, iznutra je rasulo.
Dunjice, to sam ja, Neda!
22.11.2023.•
4
"Dunjice, to sam ja, Neda!" scena je iz domaće serije koja se kao svojevrsni mim drži čvrsto na visokim pozicijama domaće internet scene.
INTERVJU Radomir Lazović: Neki žive baš dobro - nezasluženo, a neki žive baš loše - isto nezasluženo
21.11.2023.•
13
"Nisam nostalgičar koji tvrdi da je sve ono što je bilo ranije bilo dobro, jer nije, ali nestanak dobrih stvari se možda najbolje vidi u Novom Sadu", kaže u intervjuu za 021.rs Radomir Lazović.
Lekcija iz istorije: Antibirokratska revolucija
20.11.2023.•
7
Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" objavila je "Istoriju Srbije" redovnog profesora na Nacionalnom univerzitetu Irske Dejana Đokića.
Učitelj iz Novog Sada i lepota trenutka
18.11.2023.•
14
Ponekad nam je potrebno malo tuđe sreće da bismo se i mi osetili ispunjenima. Jedino lepota ima smisla. Pa ako je i patetika, neka je.
Zbunjivanje javnosti - ko će glasati?
16.11.2023.•
3
Vanredni parlamentarni izbori su pred nama i razumljivo je što se stranke užurbano pripremaju za izlazak - treba osvojiti što više glasova.
Današnja deca imaju više prava nego mi!
15.11.2023.•
12
Dešava se često, a posebno u poslednje vreme se nekako namestilo da sam naletela na veći broj komentara o tako strašnim dečijim pravima koja uništavaju društvo, nas roditelje i decu.
Ništa neće stati (niti će ikad)
14.11.2023.•
34
Sve što postoji i radi za Srpsku naprednu stranku angažovalo je sopstvene kognitivne sposobnosti da bi nam predočilo zbog čega su izbori sudbinski. Zbog čega, u stvari, Srbija ne sme da stane.
INTERVJU Nikola Radojlović pred nastup u Radio kafeu: Ljudi su skloni tome da te stavljaju u fioke
14.11.2023.•
0
Poznati stendap komičar Nikola Radojlović sutra, 15. novembra, dolazi u Radio kafe, a pred nastup za 021.rs kaže da je ovaj specijal blago "crnohumoričniji" od prethodnog.
Kosovo i EU na jednom koloseku
13.11.2023.•
5
Bilo je dovoljno da se raspišu vanredni parlamentarni izbori pa da se Srbija i ovdašnja politička javnost, gotovo preko noći, suoče sa dodatno usloženim, a već postojećim izazovima.
Piše Toma Piketi: Slepe ulice i zamke rasprave o populizmu
11.11.2023.•
0
Nova knjiga Tome Piketije "Sagledati razmere rasizma, pobediti diskriminaciju" objavljena je u izdanju "Akademske knjige".
Kotrljajuća deca: Vodite li klince svuda sa sobom?
08.11.2023.•
2
Koliko vam se puta desilo da vam se dete otkotrlja niz stepenice? Ali iskreno! Da ga dežurni glumci spasavaju a da se vi ne javite da vam se dete otkotrljalo? Meni bar par puta dnevno. Živi smo ljudi.
Gde je bio feminizam kad je pao Zapadni prevoj?
07.11.2023.•
10
Kancelarija za feminizam se nije oglasila oko prava žena u Avganistanu.
Piše Toma Piketi: Identitet svuda, pravda nigde
04.11.2023.•
1
Nova knjiga Tome Piketije "Sagledati razmere rasizma, pobediti diskriminaciju" objavljena je u izdanju "Akademske knjige".
Komentari 4
Syracuse
vvv
Mikan
Kakva misao, bravo za ovo.
Univerzalna potka svih zlocinaca.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar