Krezuba Srbija

Prošlo je sedamnaest godina kako je u Srbiji državna stomatologija više nego prepolovljena.
Krezuba Srbija
Foto: Pexels (Andrea Piacquadio)
Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranja, koji je i dalje na snazi, ukinuta je mogućnost da se stomatološke usluge koriste na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja. 
 
Preciznije, takvo pravo imaju samo deca, studenti, trudnice i pojedine kategorije socijalnih slučajeva, dok svi ostali plaćaju svaku, i najneophodniju, zubarsku intervenciju. 
 
U kampanji za promenu zakonske regulative svojevremeno se isticalo da će plaćanje usluga učiniti ljude odgovornijim prema sopstvenom zdravlju, pa će redovnije posećivati stomatologa, a sve to bi trebalo da dovede boljeg zdravlja zuba.
Izostalo poboljšanje
 
Međutim, nedavno istraživanje Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuje da, ni posle prilično dugog perioda plaćanja usluga iz privatnog džepa, poboljšanja nema ni na vidiku. Samo 11 odsto žitelja ima sve zube, a čak 16,6 odsto u vilici nema niti jedan zub, u proseku odraslom stanovniku Srbije nedostaje sedamnaest i po prirodnih zuba. 
 
Čak 26,5 odsto muškaraca ima potrebu za veštačkom protezom, a nisu se odlučili na ovu pomoć. Po ovom pitanju žene su odgovornije i tek svaka deseta nije se odlučila za neophodno pomagalo.
 
Stariji stomatolozi po pravilu ističu da su stomatološke usluge preskupe za znatan broj stanovnika Srbije, pogotovo za ceo segment žitelja u pretnji da zapadnu u nemogućnost plaćanja osnovnih troškova života. To je skoro 30 odsto stanovništva, plaćanje stomatoloških usluga je za njih velik teret, nemoguć da se isplati bez zaduživanja.
Turci jeftiniji
 
Cena plombe je u Srbiji između 17 i 40 evra, previše za veći deo siromašnijeg stanovništva, pa se stomatolog zaobilazi. Naravno da ovakva praksa postepeno samo uvećava broj zuba za popravku, time i teret otplate. Siromašnijima ništa ne znači što ista usluga u zemljama Zapadne Evrope košta između 90 i 130 evra, za njih je i višestruko niža cena na domaćem terenu nedostupna. 
 
Još je gore kada je reč o stavljanju metalne krunice. Mada se cena ove usluge u zapadnoevropskim zemljama kreće između 300 i 400 evra, za dobar deo ovdašnjeg stanovništva premnogo je i 80 do 90 evra koliko se plaća u nas.
 
Šta reći za uslugu stavljanja kompletne veštačke vilice? Zapadnjaci u Evropi plaćaju između 1.700 i 5.000 evra, dok je ne malom broju srpskih građana premnogo da izdvoje između 500 i 700 evra. Cene stomatoloških usluga u Srbiji, ipak, nisu najniže - u Turskoj su niže za otprilike 15 do 20 odsto, a do pre koju godine jeftiniji su bili i bugarski stomatolozi.
 
Povratak državne stomatologije
 
To što su cene u Amsterdamu, Londonu, Minhenu ili Kopenhagenu više i po šest, sedam puta ne znači da tamošnji stanovnici lako ruku zavlače u džep i "papreno" plaćaju. Žitelji ovih zemalja se odlučuju za takozvani zdravstveni turizam, pa odlaze u zemlje gde su doktorske usluge višestruko jeftinije. 
 
Godišnje oko 203 miliona Evropljana se odlućuje za zdravstveni turizam trošeći oko 115 milijardi evra. Naravno da se veliki broj putnika usmerava prema banjama, ali ne mali broj odlazi radi jeftinijih, a gotovo podjednako kvalitetnih, stomatoloških usluga. Dolaze i u Srbiju i važan su, ponekad odlučujući, segment pacijenata ovdašnjih privatnih ordinacija.
 
Nezadovoljavajuće stanje u pogledu zdravlja zuba nameće pitanje da li stomatološke usluge treba vratiti na teret obaveznog osiguranja. Ministarka za zdravlje Danica Grujičić je najavila takvu mogućnost, ali se stiče utisak da je ovakva najava više poslužila za predizborni marketing.
 
Skroman učinak državnih stomatologa
 
Gro stomatološke javnosti, pogotovo zaposleni po državnim bolnicama i domovima zdravlja, zalažu se za povratak stomatologije u državne ambulante. I duga praksa je potvrdila da su ove usluge preskupe za veliki broj građana, koji mogu redovnije da odlaze zubaru samo koristeći se eventualnim pravom po osnovu obaveznog osiguranja. 
 
Naravno da ne bi sve usluge bile pokrivene obaveznim osiguranjem, toga nema nigde u svetu. Besplatne su, tačnije plaćaju se iz državog osigiravajućeg fonda, plombiranja, skromnije veštačke zamene, nikako ne takozvani implanti.
 
Međutim, iz privatnog sektora stomatologije stižu prigovori da je osnovna nevolja takozvani hibridni stomatološki sistem u Srbiji. Privatnika ima oko 3.300 i svi su na tržištu. U državnoj službi, pak, zaposleno je oko 1.650 stomatologa, što, uz isti broj medicinskih sestara, državu košta oko 50 miliona evra godišnje. Par lekar-sestra košta oko 29.000 evra. 
 
Ono što remeti prilično idealizovanu sliku kakvu o povratku stomatologije u državne domove zdravlja nameću zaposleni u javnom segmentu zdravstva jeste učinak. Prosečno dnevno jedan stomatolog u državnoj službi uradi tek 1,4 plombu na teret osiguranja i samo oko 20 pokretnih zubala godišnje. Učinak privatnika je minimum šest plombi, odnosno 70 zubala.
Hibridni sistem
 
Šta je razlog ogromne razlike u efikasnosti stomatologa iz dva sektora? Privatnici ukazuju na činjenicu da zaposleni u državnim domovima zdravlja mogu da primaju i osobe van povlašćenih kategorija kojima naplaćuju punu cenu. Praktično, imaju obezbeđenu punu, i poveliku, državnu platu za ono što urade pacijentima iz povlašćenih grupa, a što zarade radeći popravke drugim pacijentima je čist dodatni ćar.
 
Privatnici, inače, ukazuju da je državna stomatologija raritet u svetu, sve usluge pružaju samo privatnici, dok državni fondovi sa pojedinim ordinacijama sklapaju ugovor i plaćaju usluge za povlašćene kategorije stanovništva. Kao prvi korak možda je rešenje u usmeravanju rada državnih stomatologa samo ka povlašćenim kategorijama stanovništva, bez mogućnosti da zarađuju na privatnim pacijentima. 
 
Time bi se izbegla situacija da imaju neprihvatljivo skroman učinak, tek 1,4 plombe za osam sati rada, naspram četiri puta efikasnijeg kolege iz privatnog sektora. U tom slučaju, svakako bi i državna plata morala biti dovoljno stimulativna.
 
Nije sporno da je stanje zuba u stanovnika Srbije nezadovoljavajuće, velikim delom i zbog nedostupnosti stomatoloških usluga siromašnijim ljudima. Promene bi trebalo da i stanovništvu iz ovog sloja omogući jeftiniji odlazak zubaru.
  • Aleksej

    05.12.2023 07:06
    Srpska Nepismena Stranka
    "Za parizer i ne trebaju zubi."

    Najjaci komentar ikad!
  • Zovite pravim imenom

    05.12.2023 06:43
    Nije problem rad po zubima nego rad zubara po novcaniku. Istrese i poslednji euro, osacuje te kao advokat i samo istresa iz tebe. Moj zubar zimuje po Apeninima a da ne napisem gde sve ide na letovanje. Malo neka smanji dozivljaj. Alavi su.
  • Da li je

    05.12.2023 04:24
    moguce
    ... da od 17 komentara nijedan ne bude posvecen u vreme ove predizborne kampanje - predsedniku Srbije Aleksandru Vucicu?
    U vreme predizborne kampanje 2017. "od premijera do predsednika", svojim pristalicama tadasnji premijer je govorio da za razliku od onih iz kruga dvojke koji za njih govore da su krezubi, on njih voli i bez zuba!
    Cemu ovaj tekst uopste, kada za "glasam za ljubav" nisu potrebni zubi!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.

Reko mi Saša sa interneta

Tumarajući učmalim hodnicima interneta neretko naletim na smeće koje ljudi razvlače kao dokaz neke užasne nepravde koja se nad njima sprovodi.

Valuta pokazuje čije je Kosovo

Nekoliko dana pred kraj 2023. godine, Nacionalna banka Kosova je obznanila da od 1. februara neće tolerisati plaćanja u dinarima.

Vidite da može drugačije

Nedavno sam pisao da je potpuno normalno da poslodavac koji smatra da ne posluje zadovoljavajuće i nema dovoljan obim posla, može da otpusti deo radnika koje smatra za višak.

Ginekološka apstrakcija

Nije prošlo ni nedelju dana od događaja u Sremskoj Mitrovici kada je jedna "mala" Marica svojim statusom na Fejsu viknula usred snežno zavejane doline i pokrenula lavinu.

Akušersko nasilje i prosto primoravanje

Juče se po internetu brzinom svetlosti proširila priča da je mlada majka u porodilištu u Sremskoj Mitrovici pretrpela torturu tokom loše vođenog porođaja.

Hladni dani ućutkali hvalisavog Vučića

Predsednik Srbije se često hvališe kako je za "11 godina naprednjaka izgrađeno 900 kilometara autoputeva, čak 325 više nego za 54 godine koliko su Srbijom vladali Tito, potom Milošević".

Svet od stakla

Muzej Vojvodine je ponovo postigao pun pogodak - izložba "Staklo" nije samo publici pokazala bogatstvo i raskoš sačuvanog u fundusima, već je i ukazala na veliki potencijal novosadskih kustosa.

Svi mi volimo Srbiju!

Svi mi volimo Srbiju, nesporno je. I ovaj što podigne tri prsta pre umivanja ujutru i onaj što mu lepe etiketu autošoviniste.

Umesto čestitke

Sezona je praznika i doba godine kada za tren zaboravimo na sve loše i poželimo da nova godina i ta masa novih dana donesu baš ono nešto što nam treba.

Izvinjenje

Predsednik Srbije uputio je izvinjenje građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, strašne kampanje koju protiv njih vodi "jedan deo političke javnosti u Beogradu".