Siromašna provincija plaća potrebe Beograda
Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.
Foto: 021.rs
Nakon nedavnog izjašnjavanja, karte su tako podeljene da se nije mogla formirati (legitimna) beogradska skupština, pa tako ni izvršna lokalna vlast.
Opozicija je mesecima ukazivala na navodne brojne izborne marifetluke, pre svega na glasanje onih koji, u suštini, nisu građani jedine srpske metropole, očekujući da, na pritisak iz inostranstva, republička vlast poništi rezultate prethodnih izbora i raspiše njihovu repeticiju. Bilo bi to, istina zaobilazno, svojevrsno priznanje vlasti da se na izborima služila mahinacijama.
Upravljati novcem
Međutim, mada je pritisak iz SAD i iz EU bio snažan i dosta dug, rasplet nije baš po volji političkih grupacija koje se oslanjaju na zapad. Umesto ponavljanja prošlih, raspisuju se novi izbori za grad Beograd. Neobično oštra i velika frka koja se u javnosti podigla celim ovim povodom ukazuje na značaj vladanja najvećim gradom u Srbiji. Interesi su toliko snažni da nijednoj strani nije palo na pamet da odustane od borbe za upravljanje prestonicom.
Postavlja se pitanje zašto je biti vlast u Beogradu toliko važno, kakve su to sve čari kojima grad na ušću Save u Dunav tako mami? Pokazalo se da nisu u pitanju samo čarolije i sadržajan društveno-kulturni život u prestonici. Zapravo, Beograd je daleko najbogatija sredina u Srbiji i biti vlast u glavnom gradu znači upravljati velikim novcem koji sam velegrad generiše, ali i izuzetno velikom količinom novca koja se sliva u prestonicu. Posebno će u naredne tri-četiri godine biti velikog trošenje novca u glavnom gradu, najviše u vezi sa izložbom Expo 2027.
Bogatstvo metropole
Budžet grada Beograda se poslednjih godina uvećao na 1,45 miliardi evra, zbir budžeta svih preostalih gradova i opština u Srbiji je oko 2,2 milijarde. U glavnom gradu živi četvrtina stanovnika republike, međutim broj uposlenih čini trećinu svih uposlenih u Srbiji.
Njihove zarade su 30 odsto više od republičkog proseka, nekretnine su u glavnom gradu mnogostruko skuplje nego u provinciji, pa je i njihovo oporezivane mnogo unosnije. Naravno da je nezaposlenost u glavnom gradu upola manja nego u republici, dok u prestonici živi i oko 35.000 stranih državljana sa prihodima koji su višestruko veći od ovdašnjih. Ne mali deo teo tog novca potroši se u srpskoj metropoli.
Koncetracija državnih organa ili specifičih institucija je u glavnom gradu, u njima su plate daleko iznad proseka. Oko 80 odsto turista koji pohode Srbiju pre svega dolazi u Begrad, posebno kada je reč o poslovnom turizmu. Jednostavno, Srbija je izrazito centralizovana zajendica i svi robni i finansijski tokovi usmereni su prema središtu države. Sve ovo čini da je Beograd u odnosu na ostatak republike svojevrsna oaza, sa mnogo bogatijim i raznovrsnijim životom.
Konverzija gradskog zemljišta
Naravno da je novca u ovako živoj i moćnoj sredini znatno više nego u ostatku Srbije. Stranke to znaju i zato se na svakim izborima posebnom žestinom nadmeću za pobedu na lokalnom nivou. Odnedavno, Beograd raspolaže i specifičnom bogatstvom, zemljištem u sklopu nekadašnjih društvenih preduzeća.
Svojevremeno su takva preduzeća privatizovana za siću, baš zbog uslova da zemljište u sklopu njih ostane u državnom vlasništvu. Nedavno je naprednjačka vlast odlučila da se ovo zemljište pokloni novim vlasncima bivših preduzeća koji su, inače, pretežno ugasili firme.
Cilj je od starta bio dograbiti se atraktivnih lokacija i zemljište iskoristiti za stambenu izgradnju. Odluka države o besplatnoj konverziji zemljišta je dodatni poklon sa neba novim vlasnicima. Naravno da je ovakvih atraktivnih lokacija najviše u glavnom gradu, a ceo posao konverzije sprovodi lokalna vlast. Očito da borba za Beograd ovog puta ima i dodatan podstrek.
Troši i sopstveno i tuđe
Manje je poznato da je Beograd i glavno mesto potrošnje budžeta Republike Srbije. Tako se trenutno republičkim parama gradi metro, podzemni tunel između Karađorđeve ulice i Bulevara despota Stefana, novi Savski most, te brojni i dugi kanalizacioni sistemi, odnosno prečistači otpadnih voda.
Slični objekti se u drugim, mnogo siromnašnijim gradovima i opštinama Srbije, grade novcem iz lokalnog budžeta. Nigde u svetu se metro, tipična potreba lokalne zajednice, ne gradi iz državnog, već iz lokalnog budžeta. Pogotovo je nekorektno prema ubogim žiteljima provincije da se znatno bogatijim stanovnicima prestonice državnim novcem gradi lokalna kanalizacija ili prečistač.
Da sve bude apsurdnije, finansijska situacija u glavnom gradu uopšte nije loša. Znatno je bolja nego pre desetak sezona, kada je grad imao budžet od 1,1 milijarde evra, a dug od oko 600 miliona. Na kraju prošle godine javni dug prestonce iznosio je oko 280 miliona evra, a ovogodišnji budžet je procenjen na 1,63 milijardi.
Pročitaj još
Masovan bojkot
Pa šta je onda ono što grad Beograd ograničava u finansiranju razvojnih projekata na svojoj tertoriji? U pitanju je dugogodišnja rak rana prestonice - (pri)gradski saobraćaj. Po navici započetoj pre više od pola veka, žitelj prestonice, uprkos obavezi, ne plaćaju prevoz. Nije u pitanju odluka vlasti da se žiteljima omogući besplatan prevoz, već je reč o spontanoj odluci građana da ne kupuju karte, bilo one u autobusu, bilo razne vrste pretplata kada se dobija ne mali popust.
Ružna i štetna navika je izgrađena još u socijalističkim vremenima i zasniva se na činenjenici da nijedna vlast do sada nije bila spremna da na masovno izbegavanje plaćanja reaguje prema zakonu. Strah od masovnog revolta i instinkt očuvanja vlasti su suviše snažni da bi gradski političari rizikovali. Tako se došlo u situaciju da su troškovi beogradskog javnog gradskog preduzeća za saobraćaj 300 miliona evra godišnje, dok prihodi jedva dostižu 50 miliona.
Beogradska ruka u državnoj kasi
Razlika se, svakako, doplaćuje iz gradskog budžeta i to je daleko najveća stavka u trošenju gradske kase. Inače, u drugim gradovima i opštinama najveći izdatak lokalne kase su subvencije za plaćanje boravka u dečjim vrtićima.
Tako je nastao veliki problem srpske prestonice. Poltičari Beograda, uz odobrenja državne vlasti, decenijama primenjuju originalno rešenje neugodnog masovnog bojkota plaćanja lokalnog prevoza. Gradskom javnom preduzeću će trošak nadoknaditi iz gradskog budžeta, dok će tako nastali minus u gradskoj kasi nadoknaditi time što će lokalne potrebe finansirati zavlačanjem ruke u republičku kasu.
Dakle, po leđima daleko siromašnijih i od centara moći mnogo udaljenijih kmetova iz provincije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
7
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
25
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
13
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
5
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
16
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Tužilaštvo i sud pod nadstrešnicom
01.05.2025.•
3
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji Savo Đurđić iznosi svoja zapažanja o dosadašnjem postupku u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Srećan 1. maj, Pravdo
01.05.2025.•
3
Drage kolege, zaposleni u pravosudnim institucijama, srećan nam Prvi maj.
Izložbe u Novom Sadu kao poziv na promišljanje
01.05.2025.•
1
Ljubitelji umetnosti u Novom Sadu ovih majskih dana imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa radovima stvaralaca koji se razlikuju od onoga u šta su posetioci decenijama zadivljeno upirali pogled.
Sistemski mikrodozing
25.04.2025.•
4
U vodi iz gradskog vodovoda ponovo su pronađeni crvi. Zvaničan odgovor nadležnih institucija bio je: sve je u redu, nisu opasni, ima ih u malom broju, ne brinite.
REM, RTS i preduslov demokratije u Srbiji
22.04.2025.•
1
Savet REM bira Upravne odbore javnih medijskih servisa.
Svi ti klimači glavom
21.04.2025.•
3
Narod ovde ne traži vođu zato što je slab, nego zato što je tako naučen.
Sedite malo, odmorite
14.04.2025.•
7
Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.
Srbija odumire
12.04.2025.•
30
Poslednjih godina često čujemo kako u mnogim fabrikama nema dovoljno radnika, a ni ponovna raspisivanja konkursa ne rezultiraju popunom radnih mesta.
Komentari 15
.
APV obavlja neke poslove koje Republika Ne obavlja. Drugim recima, nema dupliranja i duplog placanja.
Sutra da ukinete APV, te poslove bi i dalje neko trebao obavljati, samo sto bi to onda bilo isto toliko ili vise Beogradjana.
Pa sta nam je onda vise na korist - da placamo nase susede Novosadjane ili tamo neke nove Beogradjane?
Nije problem dupliranje jer dupliranja nema, nego nerad, poltronstvo i odsustvo prave autonomije.
sirotinja ste velika
Dusan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar