Zveckanje nuklearnim naoružanjem
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
U jednoj od poslednjih izjava, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da će alijansa "uskoro početi da priprema taktičko nuklearno oružje iz skladišta za stanje pogodno za upotrebu".
Više se očekivalo i od dugo najavljivane mirovne konferencije u Švajcarskoj. U završnoj izjavi, istina, ističe se kako je "upotreba nuklearnog oružja u ukrajinskom ratu neprihvatljiva u bilo kom kontekstu".
Međutim, sam skup se od mirovnog preobrazio u neku vrstu panela o finansiranju ratom teško nastradale Ukrajine. Sa ruske strane, savetnici Putina, a i sam ruski predsednik, više puta su izjavljivali da će "Rusija upotrebiti nuklearno oružje ako bude direktno ugrožena".
Koga gađaju američke rakete?
Šta se dogodilo poslednjih meseci kada su obe strane počele da govore o atomskom oružju kao o nečem gotovo uobičajenom, rutinskom? Cilj je, očito, polako pripremati javnost i za tako zastrašujući razvoj događaja. Naravno, to nikako ne znači da će do atomskog sukoba doći, ali više se ne može ni isključiti.
Mada se svetska javnost uzbudila sredinom juna, čini se da je odlučujući doprinos nagloj "nuklearizaciji svakodnevice" odluka SAD od 31. maja, kada je Ukrajini dopušteno da koristi oružje najmoćnije sile na svetu za napade na ratne ciljeve u Rusiji. Da bude jasnije, širom teritorije koja je i pre sukoba po međunarodnom pravu smatrana ruskom.
Sve donedavno, SAD su odbijale da njihove rakete lete na mete u Rusiji plašeći se da se takva pomoć Ukrajini može tumačiti i kao učešće najmoćnije države u ratu.
Ekonomski krah Rusije
Doduše, državni sekretar Entoni Blinken je pojasnio da je upotreba preciznih i dalekometnih raketa moguća samo u cilju sprečavanja ruskih napada na Harkovsku oblast. Međutim, Blinken je dodao da će se "pristup Bele kuće ratu menjati i prilagođavati potrebama Ukrajine da se odbrani". Time je ostavio veliki prostor za, ako zatreba, intenzivniju upotrebu američkog oružja i municije prema ruskim teritorijama.
Do sada su Amerikanci upotrebu svog oružja uporno ograničavali samo na teritoriju koja se pre 2014. smatrala ukrajinskom, a promena se smatra izvesnim prenošenjem rata i na teritoriju Rusije. No, za Moskvu postoje još značajnije posledice novog pristupa Vašingtona, koji su u isti čas podržale sve najveće evropske sile, od Velike Britanije, preko Francuske, Poljske, Nemačke, do Holandije i Španije.
Smatra se da će precizni napadi na rafinerije, skladišta goriva i municije, posebno aerodrome s kojih poleću najmoćniji ruski avioni, znatno poskupeti cenu rata ruske strane. Ceo plan o prenošenju sukoba i na rusku teritoriju zasniva se na proceni da će snažno doprineti rastu cene rata, te ekonomskom slomu Rusije, na šta, uprkos izostanku posrnuća tokom dosadašnje dve i po godine žestokog sukoba, na Zapadu i dalje računaju.
Čuvanje u cilindrima
U svetlu neugodnih naznaka postavlja se pitanje koliki je nuklearni arsenal svake od dve strane koje poslednjih meseci sve ljuće zveckaju atomskim naoružanjem. Oko 93 odsto sveg svetskog atomskog naoružanja poseduju SAD i Rusija, s tim da je posle kraja Hladnog rata svaka od dve velesile svela broj strateškog naoružanja na oko 3.500 koje se lansiraju pomoću dalekometnih raketa i namenjene su, pre svega, protiv one druge atomske velesile. To je oružje koje se u laičkoj javnosti doživljava kao atomsko.
Međutim, postoji i mnogo tipova manjih bombi koje se na cilj izbacuju iz aviona ili sa podmornica i koje su primerene upravo za upotrebu u lokalnom ili kontinentalnom sukobu. Većina njih je namenjena uništavanju podzemnih kompleksa makar bili zaštićeni betonskim zidom debljine šest metara. Tajna je koliko tačno svaka strana ima ovih, kako se obično kaže, taktičkih nuklearnih bombi.
Čuvaju se u namenskim skladištima, specijalno u lagerima zvanim cilindri. NATO savez nema zajedničko atomsko oružje, već je to zbir oružja pojedinačnih članica. Velika Britanija ima 225 ovih malih nuklearnih bombi, ali su specifične i lansiraju se sa brodova. Francuska ima 250 nuklearnih projektila, polovina se lansira sa podmornica, druga polovina iz aviona.
Pročitaj još
Neprekidna obuka pilota
Velika većina bombi za lansiranje iz aviona su američke. Ceni se da u Evropi ima oko 130 "američkih nuklearnih bombi" i razmeštene su na pet evropskih lokacija: Ghedi i Aviano (Italija), Kleine Brogel (Belgija), Volkel (Holandija) i Büchel (Nemačka) i u bazi İncirlik u Turskoj.
Na ovim lokacijama postoje i takozvani cilindri u koje se bombe uvuku pre nego što se postave za lansiranje. U istim državama i Grčkoj postoji i rezervna baza, bez cilindara. Inače, izbacuju se samo iz aviona tipa F-16, F-35 i nemačkog vojnog aviona Tornado, a od 2015. godine NATO pakt stalno organizuje vežbe "Neprekidno podne" tokom kojih se piloti obučavaju za upravljanje avionima koji nose i lansiraju taktičku nuklearnu bombu.
Moć bombe zavisi od tonaže. Prva atomska bomba, bačena na Hirošimu 2. avgusta 1945. iz američkog vojnog aviona sa visine 9.450 metara, a detonirana na visini od 570 metara, spržila je sve na površini do 12 kilometara kvadratnih. Temperatura je u epicentru dostizala i 5.000 stepeni Celzijusa, stradalo je oko 75.000 ljudi, a još više u narednim godinama od posledica radijacije.
Dalekovidi Bundestag
Nema spora, teška kriza i crni dani zahvatili su Stari kontinent. Stiglo se korak do ludila, valja se ipak nadati i činiti sve da se prag ne pređe. Nije, međutim, uvek bilo tako crno.
Godine 2010. velikom većinom poslanika, Bundestag je zatražio od nemačke vlade da se američko oružje izmesti iz Nemačke. Da se tada realizovao poslanički zahtev, svakako bi bilo neuporedivo manje napeto. Izgleda da je bolje bez tako moćnog oružja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Komentari 3
Vidra
Izvidjac Futog
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar