Zveckanje nuklearnim naoružanjem
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
U jednoj od poslednjih izjava, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da će alijansa "uskoro početi da priprema taktičko nuklearno oružje iz skladišta za stanje pogodno za upotrebu".
Više se očekivalo i od dugo najavljivane mirovne konferencije u Švajcarskoj. U završnoj izjavi, istina, ističe se kako je "upotreba nuklearnog oružja u ukrajinskom ratu neprihvatljiva u bilo kom kontekstu".
Međutim, sam skup se od mirovnog preobrazio u neku vrstu panela o finansiranju ratom teško nastradale Ukrajine. Sa ruske strane, savetnici Putina, a i sam ruski predsednik, više puta su izjavljivali da će "Rusija upotrebiti nuklearno oružje ako bude direktno ugrožena".
Koga gađaju američke rakete?
Šta se dogodilo poslednjih meseci kada su obe strane počele da govore o atomskom oružju kao o nečem gotovo uobičajenom, rutinskom? Cilj je, očito, polako pripremati javnost i za tako zastrašujući razvoj događaja. Naravno, to nikako ne znači da će do atomskog sukoba doći, ali više se ne može ni isključiti.
Mada se svetska javnost uzbudila sredinom juna, čini se da je odlučujući doprinos nagloj "nuklearizaciji svakodnevice" odluka SAD od 31. maja, kada je Ukrajini dopušteno da koristi oružje najmoćnije sile na svetu za napade na ratne ciljeve u Rusiji. Da bude jasnije, širom teritorije koja je i pre sukoba po međunarodnom pravu smatrana ruskom.
Sve donedavno, SAD su odbijale da njihove rakete lete na mete u Rusiji plašeći se da se takva pomoć Ukrajini može tumačiti i kao učešće najmoćnije države u ratu.
Ekonomski krah Rusije
Doduše, državni sekretar Entoni Blinken je pojasnio da je upotreba preciznih i dalekometnih raketa moguća samo u cilju sprečavanja ruskih napada na Harkovsku oblast. Međutim, Blinken je dodao da će se "pristup Bele kuće ratu menjati i prilagođavati potrebama Ukrajine da se odbrani". Time je ostavio veliki prostor za, ako zatreba, intenzivniju upotrebu američkog oružja i municije prema ruskim teritorijama.
Do sada su Amerikanci upotrebu svog oružja uporno ograničavali samo na teritoriju koja se pre 2014. smatrala ukrajinskom, a promena se smatra izvesnim prenošenjem rata i na teritoriju Rusije. No, za Moskvu postoje još značajnije posledice novog pristupa Vašingtona, koji su u isti čas podržale sve najveće evropske sile, od Velike Britanije, preko Francuske, Poljske, Nemačke, do Holandije i Španije.
Smatra se da će precizni napadi na rafinerije, skladišta goriva i municije, posebno aerodrome s kojih poleću najmoćniji ruski avioni, znatno poskupeti cenu rata ruske strane. Ceo plan o prenošenju sukoba i na rusku teritoriju zasniva se na proceni da će snažno doprineti rastu cene rata, te ekonomskom slomu Rusije, na šta, uprkos izostanku posrnuća tokom dosadašnje dve i po godine žestokog sukoba, na Zapadu i dalje računaju.
Čuvanje u cilindrima
U svetlu neugodnih naznaka postavlja se pitanje koliki je nuklearni arsenal svake od dve strane koje poslednjih meseci sve ljuće zveckaju atomskim naoružanjem. Oko 93 odsto sveg svetskog atomskog naoružanja poseduju SAD i Rusija, s tim da je posle kraja Hladnog rata svaka od dve velesile svela broj strateškog naoružanja na oko 3.500 koje se lansiraju pomoću dalekometnih raketa i namenjene su, pre svega, protiv one druge atomske velesile. To je oružje koje se u laičkoj javnosti doživljava kao atomsko.
Međutim, postoji i mnogo tipova manjih bombi koje se na cilj izbacuju iz aviona ili sa podmornica i koje su primerene upravo za upotrebu u lokalnom ili kontinentalnom sukobu. Većina njih je namenjena uništavanju podzemnih kompleksa makar bili zaštićeni betonskim zidom debljine šest metara. Tajna je koliko tačno svaka strana ima ovih, kako se obično kaže, taktičkih nuklearnih bombi.
Čuvaju se u namenskim skladištima, specijalno u lagerima zvanim cilindri. NATO savez nema zajedničko atomsko oružje, već je to zbir oružja pojedinačnih članica. Velika Britanija ima 225 ovih malih nuklearnih bombi, ali su specifične i lansiraju se sa brodova. Francuska ima 250 nuklearnih projektila, polovina se lansira sa podmornica, druga polovina iz aviona.
Pročitaj još
Neprekidna obuka pilota
Velika većina bombi za lansiranje iz aviona su američke. Ceni se da u Evropi ima oko 130 "američkih nuklearnih bombi" i razmeštene su na pet evropskih lokacija: Ghedi i Aviano (Italija), Kleine Brogel (Belgija), Volkel (Holandija) i Büchel (Nemačka) i u bazi İncirlik u Turskoj.
Na ovim lokacijama postoje i takozvani cilindri u koje se bombe uvuku pre nego što se postave za lansiranje. U istim državama i Grčkoj postoji i rezervna baza, bez cilindara. Inače, izbacuju se samo iz aviona tipa F-16, F-35 i nemačkog vojnog aviona Tornado, a od 2015. godine NATO pakt stalno organizuje vežbe "Neprekidno podne" tokom kojih se piloti obučavaju za upravljanje avionima koji nose i lansiraju taktičku nuklearnu bombu.
Moć bombe zavisi od tonaže. Prva atomska bomba, bačena na Hirošimu 2. avgusta 1945. iz američkog vojnog aviona sa visine 9.450 metara, a detonirana na visini od 570 metara, spržila je sve na površini do 12 kilometara kvadratnih. Temperatura je u epicentru dostizala i 5.000 stepeni Celzijusa, stradalo je oko 75.000 ljudi, a još više u narednim godinama od posledica radijacije.
Dalekovidi Bundestag
Nema spora, teška kriza i crni dani zahvatili su Stari kontinent. Stiglo se korak do ludila, valja se ipak nadati i činiti sve da se prag ne pređe. Nije, međutim, uvek bilo tako crno.
Godine 2010. velikom većinom poslanika, Bundestag je zatražio od nemačke vlade da se američko oružje izmesti iz Nemačke. Da se tada realizovao poslanički zahtev, svakako bi bilo neuporedivo manje napeto. Izgleda da je bolje bez tako moćnog oružja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 3
Vidra
Izvidjac Futog
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar