Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud
Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
U delikatnoj operaciji pripomogli su Nemačka, Slovenija, Norveška i Belorusija, dopustivši da se nekoliko, narodski, kazano, špijuna iz njihovih zatvora priključi razmeni.
Tako je deset Rusiji odanih ljudi zatvorsku čamotinju iznenada zamenilo šetnjom moskovskim ulicama, dok je u obrnutom smeru otišlo čak 26 osoba. Time je dugo i pažljivo osmišljena akcija postala najmasovnija nakon peroda Hladnog rata tokom koga je sličnih poteza bilo više.
Povratak svojih
Obim akcije i sudelovanje većeg broja lica čiji se povratak pripremao duže vreme kazuje nam da je reč o razmeni kojom svaki od učesnika može biti zadovoljan, ponajviše zbog činjenice da je iz kazamata na drugoj strani izvukao gotovo sve "svoje ljude" do kojih mu je izrazito stalo. Upravo ozbiljnost i obuhvatnost operacije je ono što privlači pažnju, pogotovo što politički ambijent odavno nije bio neugodniji za poduhvate dobre namere.
Zategnuti odnos između Rusije sa jedne i "Kolektivnog Zapada" sa druge strane nagoveštava da u narednim mesecima, pa i godinama, neće biti sličnih gestova. Kako se naslućuje da ih u skoro vreme više neće biti, logično je da se iz poslednje dogovorenog izvuče najviše što može.
Tako se novinar Evan Gerškovič, osuđen zbog prikupljanja i prosleđivana vojnih podataka, umesto u moskovskom zatvoru našao na njujorškim avenijama, dok se Pol Vilan, optužen za sličnu aktivnost, vratio u rodni Mičigen, gde, inače, vodi agenciju za korporativnu bezbednost.
Urednica tatarske redakcije na Radio Slobodna Evropa Alisa Kurbiševa, optužena zbog prikupljananja tajnih podataka i kritike ruske vojske, vraća se novinarskom pozivu, a na zapadu su se obreli Saša Sočilov i Oleg Obrun, obojica poznati kao dugogodišnji aktivisti nevladinog sektora.
Ukrao 500 miliona brojeva
Možda je najzanimljivije da su se među razmenjenim našli i spram Kremlja jasno opoziciono profilisani političari Vladimir Kara Murza i Ilja Jašin, nekoliko najbližih saradnika u zatvoru preminulog Alekseja Navaljnog, te prvi saradnik pomalo zaboravljenog eksmilijardera Mihaila Hodorkovskog.
Najzvučnije ime koje se oslobađa tamnice na Zapadu i vraća u Moskvu je Vadim Krasikov, dugogodišnji ruski obaveštajac, u Nemačkoj osuđen zbog ubistva gruzijskog aktiviste Zelimkina Hangošvilija i za čiju razmenu se direktno zalagao ruski predsednik Vladimir Putin.
Pristiže i Roman Seleznikov, sin ruskog poslanika u Vašingtonu, koji je hakovanjem banaka uspeo da ukrade brojeve 500 miliona kreditnih kartica. Osuđen ja na 27 godina zatvora i plaćanje nadoknade 175 miliona dolara.
Špijuni visokih tehnologija
Ništa manje nije zanimljiv ni Vladimir Knošenko, tragalac Rusiji nedostupnih visokih tehnologija. Uhvaćen je pri pokušaju da u Moskvu odnese 30 tehnologija različitih poluprovodnika. Zanimljivo je da su i među preostalom sedmoricom doletelih u prestonicu Rusije bar trojica "špijuni visokih tehnologija", a tu je i bračni par Dultsev, godinama u Ljubljani prijavljeni kao Argentinci.
Glavni zadatak bio im je da odlaze po značajnijim zapadnim državama i kešom isplaćuju najdublje sakrivene dostavljače ruske strane. U tolikoj meri su bili posvećeni delatnosti da su njihovo dvoje dece živeli u uverenju da su Argentinci i ne znaju ni reč ruskog jezika.
Razmenom ne samo da je obuhvaćeno neubičajeno mnogo ljudi, već je i među "akterima" izuzetno mnogo ekstra zanimljivih likova. Ne bi čudilo da su u Holivudu već spremni da na osnovu ovog događaja snime film. To i ne bi bila prevelika novost. Još se sećamo filma iz 2015. godine "Most špijuna" o mostu Glinike u Berlinu na kome se tokom Hladnog rata decenijama odvijala razmena obaveštajaca između dva sučeljena bloka.
Na mostu Glinike
Tema filma je jedna od prvih i verovatno najpoznatijih razmena iz 1963. godine, kada je poznati naučnik Rudolf Abel, optužen za prosleđivanje tajnih podataka nekadašnjem Sovjetskom Savezu, zamenjen za američkog pukovnika Pauersa, uhvaćenog nakon što su ruski vojnici oborili nevidljivi američki vojni avion iznad grada Sverdlovska.
Posle kraha Istočnog bloka devedesetih godina prošlog veka, razmene špijuna događale su se ređe i bile su sa manjim brojem aktera. Ipak, i danas se pamti kada je ruskom pukovniku Sergeju Skripalju, optuženom za odavanje najtajnovitijih podataka, 2010. godine dopušteno da ode u London.
Osim njega tada su razmenjena i dvojica ruskih kontraobaveštajaca optuženih da su američkoj strani pomogli da u svojim redovima otkriju ruskog dvostrukog agenta. Izgleda da su se u Moskvi pokajali zbog ovog poteza, te su šest godina kasnije pokušali da Skripalja, skupa za kćerkom koja se pridružila tatinom poslu, otruju.
Poliglota najveći trgovac oružjem
No, čini se da je razmena u jesen 2022. godine možda i najspektakulranija. Američka košarkašica i dvostruka osvajačica olimpijskog zlata Britni Griner, u Moskvi optužena za posedovanje narkotika, zamenjena je za Viktora Buta, po zapadnoj globalnoj predstavi jednog od najvećih trgovaca oružjem.
Rođen u Dušanbeu, glavnom gradu Tadžikistana, u to vreme republike unutar SSSR-a, od malih dana kretao se između ruske, tadžikistanske i ukrajinske kulture, a već u 12. godini u rodnom gradu naučio je esperanto.
Kasnije završava portugalski jezik, naučio je još francuski, engleski i arapski pre nego što se zaposlio u ruskoj ambasadi u Mozambiku. Kasnije je naučio blizu 20 jezika, među njima i forsi, zulu, kosa.
Nije mu bilo teško da samostalno razvije prevozničku mrežu u aviosaobraćaju, pri čemu su njegove teretne letelice, povremeno je imao i po trideset u floti, prenosile sve, od hrane do oružja, ali niti jedna njegova firma nikada nije kupila oružje. Ceo posao trgovine oružjem je obavljao iz pozicije vlasnika prevozničke kompanije.
Neiscrpno blago za scenariste
Posle skoro tri decenije prave potrage za Butom, Ameri su 2008. uspeli da ga namame na Tajvan, gde su ga uhapsili, a potom i osudili na 25 godina robije, iako je tužilac tražio kaznu doživotnog zatvora.
Naravno da je gotovo nestvarna biografija zainteresovala dramaturge i film ove tematike se još 2005. godine pojavio u bioskopima.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Litijum, to sam ja
05.08.2024.•
17
Predsednik se obratio pobunjenim građanima – kaže da ih svi lažu.
"Elita" sa Dedinja: Ana je u vili i tu ostaje
30.07.2024.•
14
"Cenu svih takvih kombinacija plaćaju u krajnjoj liniji građani Srbije."
Milica Agendica: Glupost kao patriotska dužnost
24.07.2024.•
20
Mi smo u principu navikli da na mestima ministara viđamo svašta i svakog.
Ko nema za klimu, neka se porađa u decembru
18.07.2024.•
16
Svi koji su imali tu radost da ovih dana izađu napolje u zaista bilo koje doba dana ili noći bili su svedoci upravo toga - ne može se disati.
Potajno nadanje da urgentna pomoć, ipak, možda ne spava
12.07.2024.•
10
Temperature u gradu su blago rečeno kataklizmične.
Kako da mi dete preživi Srbiju?
28.06.2024.•
20
"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.
Poslednja odbrana Piksijeva
28.06.2024.•
24
Kada masa napada nekoga, imam prirodnu potrebu da pokušam da odbranim napadnutog, a pogotovo kada nekog napada ekipa iz Informera i ostalih "novinskih" redakcija.
Žižek: Bauk neofašizma kruži Evropom
25.06.2024.•
9
Izbori za Evropski parlament doneli su iznenađenje – desilo se baš ono što su svi očekivali.
Zveckanje nuklearnim naoružanjem
25.06.2024.•
3
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
Šoping mol za manju bol
21.06.2024.•
7
Opšte je poznato da tržni centri štapom i kanapom smišljaju nedelje nečega kako bi privukli što više novih i drugačijih posetilaca.
Komentari 1
Laloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar