Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.
Stotka
Foto: 021.rs
Onda kada upravlja sama i kad se bes, tuga i strah ne mešaju, onda stvaramo one retke trenutke čiste i izvorne radosti koje, ako smo rođeni pod srećnom zvezdom, možemo da zapamtimo za ceo život. I nema ih mnogo, ili ih nesvesno mnogo zaboravljamo.
 
No, ako se u mojoj glavi ikada, kao na primer sada, postavi pitanje "a koji su to trenuci bili koji su vozili malu Hathor punu ludačke pokretačke energije", odgovor se krije u onih petnaestak minuta pred kraj časa Srpskog jezika. Tada, nastavnica Srpskog bi prekinula pisanje sastava i pitala da li je neko završio i želi da nam pročita svoj rad. Sekund nakon što bi to izgovorila, gledajući mene kako joj prstima bodem oči, setila bi se da je zaboravila da doda napomenu: Sem nje.
A kada se niko "sem nje" ne bi javio, morala bi ponovo, kao i svaki put, da njoj da reč. A ona bi tada lansirala sebe sa stolice sa toliko žara dok bi se u njenoj glavi odvijao tornado u kojem, kao u drugom delu Diznijevog crtaća, radost umesto anksioznosti divlja nad konzolom. 
 
Nestrpljenje da što pre sa svima podelim svoje misli pretočene u tekst i istinska radost koju sam osećala dok sam ga pisala najlepše su uspomene i osećanja koje sam imala. Jednom je čak javljeno razrednoj da porazgovara sa mnom jer na časovima kada se pišu sastavi praktično ne sedim - nit mirno, nit uopšte - noga mi bude skroz van klupe na prolazu, da se sapliće nastavnica, stolica van guzice, ponašanje nemirno, obrazi rumeni. Nešto poput Olivera Mandića u video spotu za "Ona voli Kurosavu".
Pisanje je uvek tu, i to je sjajna stvar kod njega - bilo publike ili ne. Još uvek čuvam gomile od korice do korice ispisanih svezaka koje su bile svojevrsni zagrljaj kad je teško, prozor kad ti se viče, psiholog kad je tvoj na odmoru i društvena mreža pre postojanja istih. 
 
I da je neko, tada, rekao maloj smaračici iz prve klupe koja poskakuje da je prozoveš, da će jednog dana njen stoti, da, da, STOTI tekst za portal 021.rs ugledati svetlost plavog ekrana, odskočila bi do susednog kabineta po zasluženi ukor za nedozvoljene kreativne ekspresije.
 
Sto tekstova zvuči kao baš velika gomila sreće. I verovali ili ne, i jeste. Na bar 95 od tih 100 sam sedela na zamišljenoj stolici, kuckala rumenih obraza, a bogami i pružila nogu na prolaz da se sapliću autoriteti. 
 
Kroz ovih 100 tekstova naučila sam da je za tastaturu, uprkos uvreženom mišljenju o baratanju motornim vozilom, najbolje sesti baš upravo besan, tužan ili čak potpuno neraspoložen i rezigniran – tada radost za konzolom ima nateži, ali i najlepši zadatak. Da me dodatno ispunjava i to što ove "sveske" neko ipak čita makar mu se i ne sviđalo napisano. Da misli izgleda nađu pravi put do "papira” negde između 22:12 i 23:47 kada su već svi sve rekli toga dana te vasioni fali samo još moje mišljenje. 
Da nema te jednostavne misli koju neću, iz nekog razloga, pretvoriti u gomiletinu metafora, nepotrebnih poređenja i suvišnih referenci. Da ako nemam reči mogu da ih izmislim. Da svaki novi tekst liči na vožnju na roler-kosteru – gde isprva stvarno ne znam šta me čeka, ali vrlo brzo adrenalin preuzme vožnju i bezbedno me istovari na izlasku iz parka. Da znam da je pravo vreme za kraj teksta kad mi se osmeh pojavi usred rečenice - znak da sam pronašla poentu koju sam tražila ili bar nešto što će nekog nasmejati.
 
Često se setim koliko je zapravo važno držati te obraze toplim – jer dobro dođu kada grune neka hladna košava. I koliko je važna ta noga koju u zanosu inspiracije pružimo gde ne treba rizikujući da izgubimo sve ali s opcijom da možda dobijemo sve.
 
Koliko je nekad sjajno tu nogu pružiti gde joj se hoće - i bodriti je u svim daljim namerama da iskorači iz tog savršenog i pod konac reda. Koliko je na kraju važno zadržati radost za konzolom, pošto-poto.
 
I samo na kratko bih na kraju ovog jubileja iskočila iz kabineta srpskog na binu sa mikrofonom i zahvalila bih se ekipi portala 021.rs na pozornici, najavi, logistici, strpljenju, otvorenosti i beskrajnoj podršci tokom ovih prvih 100 tekstova. I svima koji čitaju (čak i onima koji čitaju krišom!), nadam se da vam je zabavno bar upola kao meni!
  • Nada

    17.10.2024 07:31
    Čestitam!
    Za mene je žar bila na matematici i u premaloj sobi "kompjuterske sekcije" gde smo se mi deca natrpali preko svake mere u jednoj OŠ u predgradju BGa i čekali svoj red da stisnemo i mi nešto na tastaturi. '80 tih
  • Saša

    16.10.2024 19:14
    Čestitke :)
    Hathor je postala iščekivana rubrika. Odličan odnos i preplitanje ličnih i društvenih tema je ono što mene, a verujem i druge, priziva da pročitam, a onda i zajedno sa njom i nasmejem, naljutim ili rastužim.
    Malo je ljudi koji umeju tako dobro rečima preneti visine i dubine u koje misli mogu da odu.
    Čestitam Hathor i hvala ti :)
  • Nenad

    16.10.2024 19:05
    hvala ti

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.