Država protiv društva

Autor: Branislav Jakovljević (Peščanik)

Info

05.02.2025.

18:04 > 18:05

Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.

Foto: 021.rs

Taj sukob traje već dosta dugo, ali kriza je izbila u trenutku kada se on jasno i nepobitno ispoljio kroz tragičnu smrt petnaest nedužnih ljudi koji su se zatekli ispod nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine (i nedugo pre toga, stradanjem čitave jedne porodice na ibarskoj magistrali pod točkovima vojnog vozila). U tom groznom padu postalo je vidljivo obrušavanje države na društvo koje traje već više od decenije, i još duže, u drugim vidovima.

Studentski otpor došao je kao direktan odgovor na pritisak jednog masivnog i temeljno korumpiranog državnog aparata na društvo. Još od prvog trenutka država, koju su po svojoj meri skrojili koalicioni partneri iz devedesetih, SNS/SRS i SPS, uz pomoć potkupljivih elemenata regrutovanih sa čitavog političkog spektra, pokušali su da upotrebe svoje oprobane mehanizme podele, ucene i nasilja.

Studenti su ostali otporni na sve ove strategije, pre svega zbog nepokolebljivog etičkog stava na kome se zasniva njihova pobuna. Oni se već tri meseca nalaze na teškom poslu promene političkog eko-sistema Srbije i njegovog postavljanja na etičke osnove. Da, politika ne mora da se svodi na politikanstvo, i da, ona može da izgrađena na moralnim principima.

Ono što daje snagu studentskom pokretu jeste upravo prirodan osećaj za pravdu koji poseduje svako, sem onih koji su potpuno kooptirani u korupcijske mehanizme SNS/SRS-SPS režima. Tokom poslednja tri meseca, režim je pokušavao da upotrebi sve mehanizme koje ima na raspolaganju, ali svi ovi pokušaji su propali.

Jednostavno, studenti su sve ono što režim nije. Dok se režim zasniva na kultu ličnosti, studenti insistiraju na kolektivnosti; ako režim operiše potkupljivanjem, studente pokreće dobrovoljnost; ako režim potpiruje strah i zaziranje, studenti zrače dobru volju i otvorenost; sa jedne strane sistem ucena, sa druge mreža solidarnosti; sa jedne strane grabljivost, sa druge velikodušnost; sa jedne strane podozrenje, sa druge poverenje; sa jedne sebičnost, sa druge saosećajnost; sa jedne bahatost, sa druge postojanost…

Primera ima bezbroj. Režim je pokušavao da potkupi studente ponudama „povoljnih“ stambenih kredita, pa onda da im zapreti kaznenim merama. Ništa. Već tri meseca ih mame i pozivaju da pošalju svoje predstavnike na pregovore, čime bi im nametnuli liderstvo i navukli na svoj teren. Ništa ni od toga.

Od prvog sata po padu nadstrešnice, kada je Darko Glišić objavio onu besramnu poruku na internet stranici svog ministarstva o republici Hrvatskoj, režim pokušava da "zarati" sa susednim državama. Ali, ta vrsta manipulacija više ne radi. Ratovi iz devedesetih završeni su konačnom predajom Kosova od strane režima Aleksandra Vučića. Režim je time samo doveo do kraja posao koji su započeli njegovi partijski prethodnici, sve dok voždovi i vojvode devedesetih i njihovi novomilenijumski naslednici nisu iz toga izvukli i poslednju crkavicu.

Osnovni, duboki sukob između države i društva u Srbiji bio je decenijama zamaskiran što aktivnim, što zamrznutim ratovima koje je država aktivno koristila u tu svrhu, da bi ga njihovo okončavanje potpuno ogolilo. Bilo je moguće pretpostaviti da će do krize režima doći kada se okonča i poslednji sukob započet krajem prošlog veka, čime se potvrđuje potpuni krah politike na kojoj je zasnovana postjugoslovenska Srbija.

Kosovo je bio smokvin list kojim su nacionalistički režimi pokrivali sistem krađe i korupcije koji su razrađivali i usavršavali više od trideset godina. Ipak, bilo je teže zamisliti da će njegova prva ozbiljna kriza poprimiti ovakav oblik.

Od samog početka, studentski pokret bio je zasnovan na principima građanske neposlušnosti. Tu je ono prvo, građanska priroda pokreta, isto toliko važna stavka kao ovo drugo, strategija neposlušnosti. Sa izlivanjem protesta iz zgrada univerziteta, naročito od dvadesetčetvoročasovne blokade Autokomande i nedavnog marša do Novog Sada, ikonografija protesta i blokada se menja.

Pored krvave ruke, koja daje jasnu poruku o povodima i ciljevima pokreta, pojavljuju se sve više srpske zastave i grbovi. Moglo bi se reći da studentski pokret dobija upadljivo nacionalna i nacionalistička obeležja. To je moguće, i to bi odgovaralo režimu.

Time bi on protest izveo na svoj teren, gde ima mnogo više prilike da ga stavi pod kontrolu i porazi. Ali, postoji i druga mogućnost, koja se nazire iza dimnih bombi koje režim svakodnevno plasira kroz tabloide i tabloidizovane tradicionalne medije, kao što su dnevni list Politika i RTS.

Vratimo se na početnu tezu ovog teksta, da se ovde ne radi o sukobu dve političke opcije, struje ili partije, već o sudaru između društva i države, odnosno režima koji je uzurpirao državu i njene institucije. Ako to imamo u vidu, ova promena ikonografije mogla bi se videti i kao preuzimanje od strane društva nekih od atributa države, bar onih simboličnih. Jer, zastava, grb i himna nisu samo nacionalni, već i državni simboli. Time, moglo bi se reći, protest prelazi u drugu, mnogo širu fazu sukoba. Šta to znači konkretno?

Okrenimo se na momenat predsedniku države, tom glavnom eksponentu kriminalno-partijske formacije koja je uspostavila hegemoniju nad srpskim društvom. Od novembra prošle godine AV u svojim javnim nastupima često deluje rastrojeno, zblanuto i nerazumljivo. Komentatori mahom ovo vide kao dokaze njegove uspaničenosti i zaplašenosti.

To tako može da deluje samo ukoliko zanemarimo kome se on zapravo obraća, odnosno ko je njegova publika. AV, kao garant opstanka režima, ne obraća se samo, ili isključivo, građanima Srbije, pa čak ni svojim vernim sledbenicima, već jednom mnogo širem i slojevitijem auditorijumu. Za razliku od Miloševića, čiji je režim bio pod sankcijama gotovo čitavu deceniju, i koji je time bio izolovan iz procesa međunarodnih tokova kapitala, Vučić i režim na čijem je on čelu duboko su u njega integrisani.

U svojim javnim izjavama, on se ne obraća "narodu" ili svojoj partiji, pa čak ni svojim saradnicima. Kada AV kaže, recimo, da "nikada ne napušta svoje drugove", na koga se to zapravo odnosi? Njegove poruke upućene su pre svega partnerima u njegovom izuzetno diversifikovanom ekonomskom portfoliju, od međunarodnih tela kao što su MMF i Svetska banka, preko vlada sa kojima trguje oružjem, kompanija (kineskih, kanadskih itd.) sa kojima sarađuje na infrastrukturnim projektima iz kojih režim crpi ogromne količine novca, do sivih partnera uključenih u operacije pranja novca neslućenih razmera. Predsednik države je garant njihovih investicija i na njemu je da te garancije održi.

Zalog tih investicija je sama država, sve njene institucije i mehanizmi, od najvećih do najmanjih. Sve, od ministarstava, sudstva, zdravstva, pošte, transporta, naučnih instituta, škola pa do predškolskih ustanova, služi kao garant zajmova i poslova koje u ime građana Srbije zaključuje i sprovodi država.

SNS/SRS-SPS režim nalik je kanceru koji je zaposeo sve delove i tokove ovog složenog državnog organizma. Jedini način da se on ukloni jeste da društvo, na kome ovaj podivljali državni aparat parazitira, njemu otkaže poslušnost.

Kada sve stane, partneri režima videće da njihove investicije on više ne može da garantuje i da zapravo nikada nije ni mogao, jer ih je prigrabio za sebe. U tom trenutku režim će da se uruši, a društvo će moći da vrati svrhu institucijama koje on oteo i obesmislio. Država će time da povrati svoj smisao.

Taj prelaz sa studentske na najširu društvenu akciju biće najosetljivija faza ovog sukoba između društva i države. Ipak, put napred se nazire. Samo studentski pokret vođen plenumima i kolektivnim odlučivanjem može da vodi ka potpunom zaustavljanju institucija i procesa uzurpiranih od strane otuđene i kriminalizovane SNS/SRS-SPS države. U svom važnom radu "Društvo protiv države", francuski antropolog Pjer Klastr (Pierre Clastres) dolazi do pomalo paradoksalnog zaključka da se politička moć, odnosno moć države, ne zasniva na ekonomskoj dominaciji ili na oružanoj sili.

U samim osnovama ove moći, ispod svih drugih slojeva koji se lakše uočavaju, nalazi se, prema Klastru, "proročki govor", odnosno pozicija despota da predvidi stvari i daje pravac događajima. Ovom tehnikom moći AV se nemilice koristi tokom svih ovih godina. Ona je prepoznatljiva u njegovim performativnim razmetanjima, od toga šta će biti objavljeno sutra, za pet dana, sledeće nedelje, ili u toku narednog meseca, i gde će Srbija biti za godinu, dve ili pet.

Tokom protekla tri meseca, on je po prvi put izgubio taj monopol predviđanja i najavljivanja. Sada ga imaju studenti i on još uvek ne pronalazi način da ga povrati. Njegovi partneri sve to pomno prate i beleže, dok njemu vreme ističe.

Tekst Branislava Jakovljevića "Država protiv društva" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

blokada fakulteta

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Strahinja

06.02.2025 • 10:00

Drustvo protiv drzave ? Drustvo je uglavnom protiv drzavnog sluzbenika koji je prigrabio sve poluge moci : novac, medije, sudstvo, policiju, institucije…prakticno sva sredstva potrebna za uspeh na izborima i za dugo autokratsko vladanje.

4 7 -3
Panajotović

06.02.2025 • 08:41

U srce stvari

Izrazili ste suštinu problema. Prisvojena državna sila sa otrovnim narativom vs društvo bez izgrađene potrebe za demokratijom, institucionalizmom, kohezijom, niskog stepena humanističkog obrazovanja i opadajuće kulture.
Uspeh populizma = sirotinja/intelektualci.
Hvala na ovako dobrom tekstu.

9 11 -2
Novosadjanka

05.02.2025 • 23:33

Bravo!

Sjajan tekst! Hvala Branislavu i hvala vama sto prenosite. Konacno neko razume kljucni aspekt ove cele situacije.

9 11 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.