Može li država da pomogne siromašnima?

Računi više od 213.000 građana su blokirani, a bar 100.000 domaćinstava godinama gomila neplaćene račune za struju. Još toliko ih je dužno za komunalije. U začarani krug dugovanja najdublje su zagazili najsiromašniji.

Mnogi od njih su se ponadali da bi država mogla, kao komšijama iz regiona, da im oprosti dugove, ali u Vladi Srbije kažu da ne planiraju takav scenario.

Hrvatska je, na primer, svima koji zarađuju manje od 122 evra mesečno oprostila dug manji od 4.500 evra. Uslov je bio da nemaju ušteđevinu i da nisu vlasnici nekretnina. Na spisku je oko 60.000 najsiromašnijih, kojima su izbrisali dugove prema teleoperaterima, bankama, javnim preduzećima i poreskoj upravi.

U Makedoniji su poštedeli sve koji žive od socijalne pomoći i nezaposlene, uz uslov da porodica ima ukupna godišnja primanja manja od 1.700 evra. Tako je do sada više od 4.500 građana oslobođeno dugova za električnu energiju, grejanje i kredite.

U Srbiji, međutim, građani ne mogu da računaju na ovakvu pomoć države. Premijer Aleksandar Vučić je nedavno objasnio da nije pristalica ove ideje, "jer to ne bi bilo fer prema onima koji redovno izmiruju sve svoje obaveze".

Sociološkinja Nada Novaković, naučna saradnica u Institutu društvenih nauka u Beogradu, smatra da je osnovno pitanje ko, kad, kako i po koju cenu može uopšte da napravi procenu nejednakosti među siromašnim građanima i pomogne "oprostom duga" upravo najugroženijima.

Najsiromašniji redovno plaćaju

Najsiromašniji građani, među njima je najviše penzionera, najredovnije plaćaju svoje obaveze, napominje Nada Novaković. "Oni se retko zadužuju kod banaka, a nemaju ni materijalnu garanciju za to. Sa penzijom od 200 evra, na primer, retko ko bi se usudio da napravi dug za godinu dana koji je višestruko veći od ukupnih primanja penzionera. Dužnici su sigurno među građanima boljeg imovinskog stanja, kojima se po pravilu veliki deo duga otpisivao, a ostatak plaćao na rate", kaže ona.

"Način na koji se to čini, određivanjem visine duga, minimalnih prihoda i dužine blokade računa, parcijalan je i selektivan. On nema nameru da bitnije pomogne siromašnim građanima, već posredno unosi nove nejednakosti i napetosti među njima i ostalim poreskim obveznicima. Kada bi kojim slučajem talas ovakve "socijalne odgovornosti" poprimio šire regionalne i svetske razmere, to bi izgledalo kao najzad pronađeno rešenje za mnoge žrtve svetske ekonomske krize, beskućnike, gubitnike posla, ljude bez mogućnosti lečenja i obrazovanja. Vlast i inicijatori kampanje ističu da je to jednokratna mera, tako da je to daleko od socijalne pravde i ozbiljnih namera da se pomogne najsiromašnijim građanima", smatra Novakovićeva.

Činjenica je da dugove uvek neko mora da plati. U slučaju oprosta to bi mogla da bude sama država ili poverioci kojima se duguje novac. Ceo teret u Hrvatskoj, na primer, pašće na banke, telekomunikacione kompanije i javna preduzeća, a ne na državni budžet. Novakovićeva smatra da je bitna i demagoška dimenzija o socijalnoj odgovornosti onih kojima građani duguju pomenuta sredstva.

Građanin Srbije u proseku duguje 780 evra, što je oko 16 puta manje od proseka dugovanja po stanovniku u Evropskoj uniji i pet puta manje nego u Hrvatskoj. Zaduženja u EU iznosi 12.500 evra po osobi, a oko 4.000 evra u nama susednoj Hrvatskoj. Ali, kada se vaga zaduživanje građana po pravilu se gleda i prosek zarada u državi.

"Nisu nama skupi krediti, nego nam je standard nizak. Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit. Kad nam zarada dostigne 700 evra biće i više zajmova", smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Građani Srbije trenutno jedino refinansiraju stare kredite, dok sve ostale vraćaju. Najviše duguju za stambene zajmove i to 379,5 milijardi dinara, a zatim za gotovinske 206,3 milijarde dinara. Osim malih plata, problem za veću zaduženost su i visoke kamate i u dinarima i u evrima.

Kamate kod nas neće skoro biti iste kao u Austriji, Nemačkoj ili Hrvatskoj, kako kažu, bankari, mahom zbog visoke referentne kamatne stope, visokog udela nenaplativih kredita i obaveznih rezervacija banaka. Referentna kamata u Srbiji je visoka i nakon spuštanja na 7,5 odsto. Ona je i dalje mnogo viša od referentne stope u Slovačkoj, koja iznosi 0,25 odsto ili u EU, gde je 0,15 odsto.

"Naš veliki problem su nenaplativi krediti koji se kreću u privredi oko 25 odsto, a kod građana malo iznad sedam odsto. To je jedan od najlošijih pokazatelja u Evropi, jer se svaki treći kredit ne vraća, a banke za njih izdvajaju rezervacije 100 odsto, što je ogroman trošak", dodaje Dugalić.