Svaki 250. građanin Srbije je funkcioner

Iako se još ne zna u kojim će segmentima javnog sektora najviše ljudi ostati bez posla, jer je njih 9.000 višak, gotovo je sigurno da, bar u prvoj fazi, među prekobrojnima neće biti funkcionera. U Vladi kažu da će i oni doći na red, posle analize svih nivoa vlasti. Korak ka tome je i stavljanje na papir svih funkcionera.

"Ono što sada Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu radi jeste priprema posebnog zakona koji će definisati ne samo pojam funkcionera, već i njihov položaj, prava i obaveze i plate", ističe sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Željko Ožegović.

Do tada, kontroliše ih i prebrojava Agencija za borbu protiv korupcije. "Mi postupamo isključivo na osnovu obaveštenja koja od organa vlasti dobijamo, tako da neki tačan broj ne možemo da vam kažemo, ali mislimo da je ovo dosta ažuran podatak", rekao je Vladan Joksimović, zamenik direktora Agencije. To znači da je praktično svaki 250. građanin Srbije javni funkcioner.

"Da bismo došli do toga da zaključimo da li funkcionera u Srbiji zaista ima previše ili ne, moramo krenuti od tih organa u kojima oni uopšte rade. Da li su nam, drugim rečima, potrebne sve te ustanove, preduzeća, državni organi, posebne organizacije, agencije itd. ili ne", kaže programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Kada se, kaže, i to utvrdi, jedan deo i troškova će po tom osnovu otići.

Iako se možda čini da je u Srbiji broj funkcionera u odnosu na broj stanovnika veliki, u zemljama regiona ima ih i više – u BiH, svaki 150. građanin je funkcioner, a u Hrvatskoj svaki 143. Ima i boljih, poput Makedonije, u kojoj svaki 600. građanin ima neku javnu funkciju. Osim što se za njih vezuje visoka plata i status u društvu, postali su i sinonim za partijsko udomljavanje.