Za kamate ćemo 2017. plaćati koliko i Grčka

Srbija nema nikakvog prostora za povećanje plata i penzija uprkos tome što se fiskalna konsolidacija odvija po planu.

Država samo za plaćanje kamata izdvaja više nego za sve javne investicije, a do 2017. ćemo se po tome izjednačiti i sa Grčkom. Od 5.000 do 10.000 ljudi u EPS-u je višak, a u Železnicama Srbije oko 6.000 zaposlenih. To su ukratko glavne poruke koje je Fiskalni savet izneo, analizirajući trenutno stanje javnih finansija u Srbiji.

Prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, Srbija će ove godine na investicije potrošiti 122 milijarde dinara, a na kamate 140 milijardi. - Po udelu kamata u BDP-a samo šest zemalja u Evropi ima veće troškove od Srbije. Mi ćemo u 2017. za kamate davati četiri odsto BDP-a i time ćemo se u potpunosti izjednačiti sa relativnim iznosom prema BDP-a koji sada plaća Grčka - rekao je Petrović, dodajući da u ovom trenutku Grci plaćaju za 0,7 odsto BDP-a više za kamate nego Srbija, ali da naš procenat stalno raste.

Tako ćemo, kako je rekao, svake godine morati da štedimo po 0,5 odsto BDP-a samo da bismo po pitanju izdvajanja za kamate "ostali u mestu", to jest na nivou na kojem smo danas. Ilustracije radi, Petrović je dodao da je pomenutih pola procenta iznos jednak celokupnim godišnjim budžetskim izdvajanjem za nauku i tehnologiju. To je i jedan od razloga zbog kojih se Fiskalni savet protivi bilo kakvom povećanju plata u javnom sektoru i penzija, koje su smanjene za 10 odsto. Ako bi se ova primanja vratila na prethodni nivo, budžetski deficit bi skočio na 6,5 odsto koliko je bio i ranije, što bi poništilo sve efekte fiskalne konsolidacije. Petrović je ocenio i da "nema smisla" da se plate i penzije povećaju za neki mali iznos od jedan ili dva procenta

Govoreći o strukturnim reformama koje još nisu sprovedene, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je ocenio da je u EPS-u višak između pet i deset hiljada zaposlenih, a u Železnicama Srbije trećina od oko 17.0000 radnika. On je dodao da se još ne zna da li će EPS otpuštati ljude, dok bi u svakom slučaju otpremnine trebalo da budu 200 evra po godini staža, što je znatno manje od 800 evra, koliko bi bile kada bi se obračunavale prema prosečnoj zaradi u tom preduzeću.