Finansijske prevare državu koštaju bar 2,3 milijarde dolara

Lažni finansijski izveštaji, nelagalno prisvajanje imovine kompanija i korupcija u njima, na globalnom nivou izvuku godišnje i 3.700 milijardi dolara, što je pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. To su podaci ACFE, Asocijacije ovlašćenih istražitelja prevara.

U finansijske prevare spada i domišljatost rukovodilaca u javnom sektoru. Jedan od primera je i kako su budžetski abonenti nadoknadili smanjenje plata.

Kako objašnjava Miroslav Milojević, direktor Instituta za ekonomiku i finansije, mnogi su se dosetili da pare izvlače preko dnevnica, troškova za službena putovanja u inostranstvo, prekovremenog rada... Bankari pamte i prevaru jednog srpskog biznismena kome su odobrili kredit od čak deset miliona evra. Za otplatu je garantovao svojim poznatim prozvodima. Caka je bila što je procenitelj vrednost brenda utvrdio na osnovu knjiga, ali mu je promaklo da je marka proizvoda već odavno u tuđem asortimanu. Klijent je brend sa celom tehnologijom prodao pre toga.

"Mislim da Srbiju prevare koštaju i više od 2,3 milijarde dolara godišnje. Druge zemlje imaju razvijeniji civilni sektor koji nadgleda trošenje sredstava, razvijeniji je i kontrolni sistem, pa vlada i veći strah od kazne", kaže Milojević za "Novosti".

Iznos je utvrđen na osnovu procene da je reč o pet odsto BDP. Nekada su istraživanja pokazivala da prevare odnose i sedam odsto domaćeg proizvoda.

Istraživanje profesionalnih prevera ACFE pokazuje da što je prevarant na višem položaju, šteta je veća. Službenici u proseku pronevere 75.000 dolara, menadžeri 130.000 dolara, a vlasnici ili direktori čak pola miliona dolara.

Veću štetu trpe manja preduzeća. Ona koja upošljavaju do 100 ljudi u proseku izgube 154.000 dolara, a ona brojnija od 100 radnika - 120.000 dolara.

"Jedan od modaliteta finansijskih prevara je i nenamensko korišćenje kredita. Dobijena sredstva se transferišu van zemlje, a korisnik kredita praktično posle izvesnog vremena postaje nesolventan i kreditno nesposoban. Nekoliko velikih kompanija je baš prošle godine imalo taj problem. Drugi način prevare je preko poreza na dodatu vrednost. U cilju oslobađanja plaćanja poreza osnuju se firme za fakturisanje fiktivnih usluga ili proizvoda. Oni se naravno nikada ne realizuju, a kompanija se oslobodi plaćanja PDV na izvršene usluge ili prodate proizvode. Precenjivanje pojednih pozicija bilansa stanja su isto tako jedan od oblika pronevera", objašnjava ekonomista Dragovan Milićević.

Jedan od oblika pronevera je i bukvalno odnošenje imovine kompanije. Primer je i jedno poznato, nekada državno preduzeće. Novi vlasnik nije mogao da uđe u trag svim službenim automobilima. Na kraju je uprava ucenila zaposlene da sutradan dovezu sva vozila, a ko to ne učini automatski dobija otkaz. Na placu je sutradan izbrojano 300 automobila o kojima nijednog traga nije bilo u poslovnim knjigama.