Gužve u bankama zbog gotovinskih pozajmica i stambenih kredita

Najviše su se uzimali gotovinski zajmovi u domaćoj valuti, i to u iznosu od oko 10 milijardi dinara, dok se stambene pozajmice i dalje traže u evrima, zbog niske kamatne stope.

Narodna banka Srbije je za poslednje tri godine svoju kamatu smanjila 17 puta i sada iznosi četiri odsto, što omogućava pre svega stanovništvu da se povoljnije zaduži. Tako su kamate u ovom periodu na kredite pale i do tri puta i sada se za građane kreću od sedam do 12 odsto na najtraženije keš zajmove.

Neke banke u svojoj ponudi imaju i dinarske stambene kredite, ali zbog kamate koja iznosi oko šest odsto ili duplo više nego što je u evrima, klijenti se radije opredeljuju za devizne pozajmice za kupovinu stanova. Ali kako dalje NBS bude smanjivao svoju referentnu kamatu, tako će i ovi krediti biti povoljniji za građane.

S druge strane, zaduživanje u svojoj valuti je najsigurnije, jer se ne zna u kom pravcu će se kretati kurs i evropska kamatna stopa, od koje zavisi cena stambenih zajmova.

"Imamo snažan pad kamatnih stopa na dinarske kredite i nastavićemo sa daljim procesom dinarizacije. Štednja građana u domaćoj valuti je danas za oko tri puta veća nego na kraju 2012. godine. To je znak poverenja građana u domaću valutu, ali i stvaranje sredstava banaka za značajnije kreditiranje u dinarima. U prošloj godini je dve trećine kredita odobreno u našoj moneti. Taj trend je nastavljen i u 2016. godini", ističe Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, pišu Novosti.

Dug od šest milijardi

Građani su se do sada zadužili oko šest milijardi evra. Od toga, više od polovine su zajmovi za kupovinu stanova, a ostalo su uglavnom gotovinske pozajmice. Potrošačke kredite retko ko da uzima i njihov nivo je već duže vreme oko 30 miliona evra. Kreditne kartice takođe nisu popularne zbog visokih kamata, koje se kreću od 24 do 30 odsto na godišnjem nivou. Iako je građanima, koji imaju 1,1 milion kreditnih kartica, odobren limit od oko 80 milijardi dinara, samo polovinu koriste.

Takođe, svako od nas poseduje makar jednu platnu karticu u novčaniku. Kartičarstvo je u Srbiji odavno zaživelo, a banke svojim marketinškim aktivnostima reklamiraju kartice kao najsigurniji novac kojim se svaka kupovina obavlja lako i brzo. Ali sa više od šest miliona kartica, koliko je izdato, ne može da se plati baš sve. Pekare, male prodavnice, zubari, kiosci, pojedini taksisti... ne primaju plastični novac. Razlog je, velika provizija bankara za korišćenje aparata i naplatu karticama.

Plaćanje participacija u domovima zdravlja moguće je obaviti samo gotovinom, a plaćanje usluga, doplata raznih uverenja u većini državnih ustanova nije moguće obaviti na licu mesta, već građani sa nalogom za uplatu moraju u prvu poštu ili banku. Takođe, prodavci na pijaci ne primaju kartice, frizeri, vodoinstalateri, električari... Takođe, karticom ne mogu da se plate komunalne usluge...

Više o ovoj temi možete da pročitate OVDE.