Zbog zakonskog apsurda, bolnice nenamenski trošile milione na koje imaju prava

Tokom prvih šest meseci ove godine, u 103 obavljene kontrole, činovnici RFZO utvrdili su da je u čak 62 zdravstvene ustanove u Srbiji došlo do kršenja zakona u plaćanju prekovremenog rada. Od 69 miliona dinara, koliko je ukupno potrošeno nenamenski, na prekovremene sate otišlo je čak 63 miliona dinara.

Na ovom spisku prednjače Zdravstveni centar Vranje, sa više od 17,3 miliona dinara potrošenih za prekovremene sate svojim zaposlenima, i Opšta bolnica u Kruševcu sa 11,4 miliona dinara. Zatim slede smederevska bolnica sa 6,8 miliona dinara, ali i poznate beogradske zdravstvene ustanove: Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović" sa 4.294.086 dinara i Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" sa više od tri miliona dinara nenamenski potrošenih za rad preko punog radnog vremena.

U Fondu su izračunali da bi rukovodioci zdravstvenih ustanova, koji su bili široke ruke kada su zaposlenima "pisali" prekovremeni rad, sada trebalo da taj novac vrate RFZO-u u 53 odsto slučajeva, a u svim ostalim da sa sopstvenog računa knjiže na budžetski račun. Kada je procenat učešća prekovremenog rada u nenamenskom trošenju para tako visok i iznosi više od 90 odsto, samo se nameće pitanje da li je zaista reč o nepravilnosti ili se ipak radi o nuždi koju većina kontrolisanih bolnica nije uspela da izbegne.

Direktor KBC "Dr Dragiša Mišović", Radislav Šćepanović, skretanje pažnje na plaćanje prekovremenog rada komentariše kao teranje inata ljudi koji nisu kompetentni za vođenje zdravstva, ali ni dobronamerni.

"Ovaj novac je utrošen za doktorska dežurstva, koja se u RFZO-u proglašavaju za nepravilnost. Po ugovoru o radu, zdravstveni radnici koji rade na mestima gde su uslovi teški kao na primer u operacionim salama, na psihijatriji ili intenzivnoj nezi, nemaju pravo na prekovremeni rad. Takvo tumačenje propisa nije tačno, jer bez prekovremenih sati ne može da se organizuje rad u klinici koja radi tokom 24 sata", kaže Šćepanović za Politiku.

On navodi da su kontrole RFZO-a bile tendenciozne i neprincipijelne, te da predstavljaju rušenje zdravstvenog sistema. "Ne postoji nijedno zdravstvo u svetu u kojem nema dežurstava i produženog rada. Da li ovakvo rešenje znači da hirurg posle sedam sati rada, usred operacije treba da je prekine i ode kući jer mu je isteklo radno vreme, a pravo na prekovremene sate nema. Ovakva vrsta posla je nepredvidiva i često se ne može završiti u okviru radnog vremena. Ovakva kontrola Fonda je iživljavanje, i šta god oni da odluče mi nemamo prava žalbe", priča on.

Šćepanović dalje ističe da kao direktor klinike neće vraćati pomenuti novac Fondu. "Mogu samo da naredim doktorima da vrate novac koji su primili na ime dežurstava, ako direktorka fonda nastavi da insistira na povećanju sredstava. Ali, ili će se pobuniti lekari koji treba da vrate novac, ili će neko morati da primi nedostajući kadar".

Sličan stav ima i Slobodanka Jotić, direktorka Opšte bolnice u Kruševcu, koja tvrdi da nijedan sat nije upisan van zakonskog okvira. Ona je objasnila da lekari mogu da dežuraju 10 sati nedeljno i da 16 sati budu u pripravnosti, dakle spremni da po pozivu odmah stignu u bolnicu na svoje radno mesto. Jotić smatra da ono što RFZO navodi kao nepravilnost i nezakonito trošenje novca, zapravo nije ništa drugo nego posledica razmimoilaženja zakonskih rešenja. Dok Zakon o radu propisuje da doktori i medicinske sestre koje imaju skraćeno radno vreme zbog teških uslova rada ne mogu da budu duže angažovani, u odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti insistira se na obezbeđivanju kontinuiteta rada bolnice sa postojećim kadrom, pa se uz saglasnost zaposlenih može organizovati prekovremeni rad.  

"Opšta bolnica u Kruševcu našla se u vrhu nezakonitog trošenja sredstava samo zato što tokom kontrole nije uzet reprezentativni uzorak već se analizirao rad svih zaposlenih koji dežuraju. Naša bolnica ni u čemu ne prednjači u odnosu na druge zdravstvene ustanove, koje takođe imaju ovaj problem. Reč je o iznosima za dežurstva koja su jedva 3.000 do 4.000 dinara po doktoru i ja ne znam kako mi drugačije možemo da organizujemo posao u bolnici u kojoj se radi 24 sata", rekla je ona.

Jotić navodi da su na sastanku u Ministarstvu zdravlja predstavnici devet oštećenih ustanova ukazali na ovu nelogičnost i dobili obećanje da će problem biti rešen.

Sa druge strane iz RFZO-a navode da su u kontrole krenuli "jer su im iz zdravstvenih ustanova tražili mnogo više novca nego što je propisano, da bi izvršili isplatu uvećanih plata zaposlenima u suprotnosti sa zakonom". Iz ove institucije upozoravaju da je za utvrđene nepravilnosti predložena mera povećaja sredstava Republičkom fondu ili će biti pokrenut postupak pred nadležnim sudom.