U vodenoj bujici u selu Uljma kod Vršca stradala je starica od 87 godina, a grom je usmrtio 52-godišnju ženu iz Belanovca kod Leskovca dok je na plantaži brala jagode. Poplavljeno je više desetina kuća širom zemlje, a uništene su i mnogobrojne njive i usevi. I u maju je tukao grad i napravio nepovratnu štetu na poljoprivrednim kulturama i zasadima voća u većem delu Vojvodine, ali i u okolini Čačka, Kraljeva, Paraćina Topole, Ivanjice.
Tako je stara strepnja poljoprivrednika u Srbiji od grada i ovog proleća postala noćna mora. Činjenica da je protivgradna zaštita opet bila nedovoljna ili je potpuno zatajila naterala je poljoprivrednike i voćare širom zemlje da preplašeno gledaju u nebo. Jedini spas za voćare koji su otpočeli ili se spremaju za berbu jeste efikasna protivgradna oprema.
Sezona odbrane od grada počela je 15. aprila, a prema procenama nadležnih, za efikasnu odbranu oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega 1,8 miliona hektara u Vojvodini, potrebno je čak 25.000 raketa. Lansirne stanice i ovu sezonu tradicionalno su dočekale sa nedovoljnim brojem raketa. Od poželjnih 12, u magacinima je ni trećina.
Ipak, i nadležni i seljaci se nadaju da će borba protiv grada biti mnogo efikasnija. Iako im to nije zakonska obaveza, da bi zaštitila imanja svojih poljoprivrednika, pojedine lokalne samouprave same su kupile rakete i dotirale strelce. U Srbiji tri fabrike proizvode protivgradne rakete, valjevski "Krušik", kruševački "Trajal" i "Poliester" iz Priboja.
Po rečima Zorana Babića, načelnika Centra za odbranu od grada Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u ovom trenutku
snabdevenost raketama je kao i prethodnih godina. Svih oko 1.600 protivgradnih stanica raspolaže sa uglavnom trećinom od optimalnog broja. Ovaj problem postao je hroničan još 2009. godine.
"Na raspolaganju je oko 7.000 raketa, što je prosečno pet po lansirnom mestu. Zato ističemo veliku pomoć pojedinih lokalnih samouprava koje su nam do sada već isporučile 1.800 raketa. Ta podrška će, verujemo, biti nastavljena", naveo je on za
Novosti.
Kako kaže, sistem odbrane od grada zasnovan je na funkcionisanju 13 radarskih centara i operativno-metodološkog centra u Beogradu i svi funkionišu. Brani se čitava teritorija Republike Srbije, osim Kosova i Metohije, uz aktivirana 1.403 lansirna mesta u svim opštinama branjenog područja. Ne brani se jedino nekoliko opština Beograda, jer su čisto urbane.
"Broj aktiviranih lansirnih mesta veći je nego prethodne godine i može se reći da je situacija dobra na većini branjene teritorije. Postoji, međutim, izražen problem strelaca jedino na području radarskog centra Kruševac, u opštinama Aleksandrovac, Prokuplje i Kruševac", tvrdi on za Novosti.
RHMZ je nadležan za angažovanje i plaćanje strelaca. "Plate su ostale iste kao i prethodnih pet godina, a to je 4.000 dinara neto, mesečno. I ovde podvlačimo veliku pomoć lokalnih samouprava, jer više od 80 odsto njih dodatno stimuliše strelca", dodaje on.
Od 16 protivgradnih centara u Srbiji, trenutno ne radi četiri. U Vojvodini, Bajša kod Bačke Topole i Samoš kod Kovačice. Osim toga, radarski centri u Klini i Suvom Bunaru kod Prištine ne rade od 1999. godine.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg)
Komentari 8
aj
Иљети Изими
To što se koriste uglavnom na Balkanu je zato što grad na tom području pravi velike i česte štete. Za utehu je što nemamamo tornada, uragane i tsunamije koji se javljaju u nekim drugim područjima.
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar