Srbija voz - zamajavanje i putnika i javnosti

Piše: Živan Lazić

Ovih dana se funkcioneri "Srbija voza", državnog preduzeća za prevoz železnicom, pohvališe kako su od skora upotpunili ponudu putničkog saobraćaja uvođenjem stjuardesa na relacijama od Beograda do Novog Sada i Vršca, dok će u vozovima do Bara biti nekoliko stjuarda.

Već su i sklopili ugovor sa firmom koja obezbeđuje stjuardese i ketering, a isto preduzeće će postupno uvoditi i prodaju karata putem mobilnih kasa. Železničari, takođe, razvijaju i aplikacije za kupovinu karata internetom, odnosno mobilnim telefonima.

Povratak putnika na dobrim prugama

Lepo je što su na železnici shvatili da moraju voditi brigu o putnicima i da se za nove korisnike moraju boriti poboljšanim i novim uslugama. Poslednjih godina broj putnika se kontinuirano povećava, ali samo na relacijama na kojima je koliko-toliko moguće uspostaviti udoban i relativno brz prevoz putnika.

Otkada je povećena frekvencija polazaka na deonici Beograd - Novi Sad, broj putnika se kontinuirano uvećava i popunjenost kapaciteta je premašila 70 odsto. A između dva grada dnevno ima, što lokalnih, što međunarodnih, čak po šesnaest polazaka u svakom smeru.

Od kako je obnovljena pruga, putnici su se masovno vratili vozu i na relaciji za Vršac, gde je popunjenost i iznad 80 odsto kapaciteta, a redovnost polazaka čak 97 odsto. Ovu deonicu voz pređe primetno brže od autobusa, dok je cena karte za trećinu niža.

Veći deo pružne mreže neupotrebljiv

Solidan je broj putnika od Beograda prema Nišu, kao i prema Sremskoj Mitrovici. Tu se, otprilike, i iscrpljuje uspeh "Srbija voza".

Zapravo, ostatak, znatno veći, 1.870 kilometara duge pružne mreže je u jadnom stanju, pa se saobraćaj odvija u krajnje redukovanom obimu i toliko sporo da putnike tera od voza. Na većem broju pruga saobraćaja odavno nema.

Poslednjih godina "Srbija voz" je nabavio 21 električnu i 29 dizel voznih ganitura, pa sada ima voznih sredstava dovoljno i za razvoj saobraćaja na znatno široj mreži nego što je trenutnih desetak aktivnih pruga. Problem je, međutim, stanje pruga, i to čak i na najvažnijim pravcima, kao što je Koridor 10, čiji jedan krak vodi od Šida do Beograda i Niša, gde se račva ka Skoplju, odnosno Sofiji. Drugi krak ide od Subotice do Beograda i uključuje se u postojeći.

To je okosnica našeg pružnog saobraćaja na koji se slivaju svi ostali železnički pravci.

Voz "mili" 10 kilometara na sat

Međutim, čak i na Evrokoridoru 10 ima krupnih problema sa stanjem pruge, samo na relaciji Subotica - Vrbas na tri kraće etape. Oštećenja su tolika da na njima voz "mili" desetak kilometara na sat, pa se relacija umesto za sat i deset, savlađuje za dva sata i petnaest minuta.

I na našoj najvažnijoj deonici Novi Sad - Beograd, zbog slabosti na pojedinim etapama, brzina je na nekim kraćim limitirana. Slično je i na pruzi Sombor - Vrbas, tek za nijansu bolje na distanci Sombor - Novi Sad.

Sve skupa, prevoz običnog putničkog voza "pilićara", koji staje na svakoj stanici od Beograda do Subotice, traje skoro pet sati, a ne tako davno istu relaciju smo, takođe "pilićarem", prelazili za dva sata i 45 minuta. Slično je i sa brojnim drugim relacijama, recimo od Kikinde do Zrenjanina i Pančeva, a ukinuti su vozovi na deonicama Vršac - Zrenjanin, Novi Sad - Bečej, itd.

Ograničavanje i teretnog saobraćaja

Loše stanje pružne mreže limitira i teretni saobraćaj. Dnevno iz Mađarske u Srbiju ulazi deset do dvanaest teretnih vozova, mada ima ponuda i za dvostruko više prolaznih teretnjaka.

Međutim, naši železnički prevoznici gube lepu zaradu odbijajući ponude, a moraju pošto je pruga Subotica - Vrbas u takvom stanju da je drastično umanjena propusna moć.

Koliko su pruge nebrigom države za železnički saobraćaj uništene u poslednjih četvrt veka može uverljivo da odslika i podsećanje na pre tridesetak godina uveden moderan putnički voz, takođe sa stjuardesama, koji je relaciju Beograd - Subotica prelazio za dva sata, a danas je vozu tog ranga za istu relaciju potrebno više od četiri sata.

Obnova pruga je prioritet

Putnici očekuju da se železnički prevoz što više razvije, modernizuje i ubrza. Osnovni je, a reklo bi se i polazni korak remont pružne mreže.

Naravno da nije moguće odjednom popraviti sve decenijama zapuštene relacije, ali je moguće u roku od dve, tri godine na visok nivo podići do 900 kilometara pruga. U mnogim gradovima putnici bi se brzo vratili vozu, slično kao što su Novosađani i Vrščani.

Namenske pare, takozvani ruski kredit od 800 miliona dolara već godinama se minimalno koristi, a popravku srpske pružne mreže spremne su po povoljim uslovima kreditirati i nemačke i evropske razvojne banke.

Sve dok se ozbiljnije ne revitalizuje šinski saobraćaj, građanima van koridora Beograd - Novi Sad i Beograd - Vršac uvođenje stjuardesa izgleda kao suvišan luksuz i pitanje je da li više iritira postojeće i potencijalne putnike ili privlači nove korisnike.

Redosled poteza

Budimo i realni; svuda u svetu, pa i u Srbiji, najčešći putnici vozom su studenti, učenici, ono malo preostalih radnika, i bolesni. Niko od njih niti može, niti hoće da za koka-kolu u vozu, makar i uz osmeh prelepe djeve, odvoji tri ili četiri evra, pa novi poslovni potez "Srbija voza" tumače kao nabacivanje posla preduzeću bliskom vlasti.

Stjuardese doživljavaju pre kao članice ili simpatizerke neke stranke nego kao osobe koje će razvijati novu uslugu i donositi profit, od koga bi 11 odsto pripalo "Srbija vozu".

Svakako da ideja o novim i kvalitetnijim uslugama tokom putovanja vozom zavređuje pažnju. Ali, kao što se kuća gradi od temelja, tako i revitalizaciju železničkog saobraćaja valja početi obnovom očajne pružne mreže.

Stjuardese i slične zanimacije mogu biti prateća ponuda tek kada se vidljivo odmakne u remontu šina.

Redosled poteza je bitan.