"Matematika jeste dobra za zastrašivanje u školama i u te svrhe dosta je koriste nastavnici. Uvek mogu da zadaju deci nešto što neće znati i tako ih drže pod kontrolom", kaže Anić. Pojašnjava da je matematika danas veoma važna, posebno analiza podataka, koja je najvažnija kompetencija za tržište rada.
Naglašava da učenike treba naučiti da misle, da iz podataka koji ih okružuju donose dobre odluke i da znaju da argumentuju svoje stavove.
"Nastavnici matematike danas pokušavaju da od dece naprave pokvarene kalkulatore. Celokupna nastava je usmerena da decu naučimo neke procedure koje već postoje u dobrim matematičkim aplikacijama, a deca nikada ne mogu da postignu taj nivo koji ima računar", pojašnjava.
Svrha matematike nije to već, kako kaže, da deca nauče da analiziraju podatke koji su im na raspolaganju, da donose odluke i zaključke. U svetu, ali i kod nas, danas se sve više govori o projektno orijentisanoj nastavi, za koju nastavnici u Srbiji misle da je nešto veliko, komplikovano, da zahteva veliki novac, angažman svih u školi, roditelja.
"Projekno orijentisana nastava je nešto vrlo jednostavno, možete ući u odeljenje i pitati decu koji je sport najpopularniji. Obično se deca podele na fudbal i košarku. Onda od dece tražite da pronađu podatke kojima će argumentovati svoje stavove. Nastavnici će se iznenaditi koliko brzo đaci analiziraju podatke i daju dobre argumente u prilog svojim tezama. To je već mali projekat", pojasnio je Anić.
Kroz matematiku, naglašava, mogu se analizirati razni svetski trendovi - zbog čega je svetsku popularnost dobila pesma Despasito ili zbog čega je popularan spiner.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg)
Komentari 16
Maja
Ja slusam Despacito i vrtim spiner, a govorim 4 jezika i pisem doktorat iz matematike. Profesor Anic je fantastican predavac i pedagog, treba ga vise slusati
Професор математике
У средњој школи, пре 20 год, су ми предавали 3 магистра наука и 1 доктор ( не методике). На факултету професори као што су Воја Петровић, Ратко Тошић и Олга Хаџић. Ауторитети и велики људи, а изнад свега добри математичари. За многе лоше студенте бауци. Мишљења ових људи, иначе најбољих у својој струци, не можете наћи у новинама.
Ја мислим да револуције у настави, поготово математици не могу дати значајан резултат. Можете почети о Деспаситу (али у Србији онда боље Цеца или Карлеуша) или спинерима, телефонима или видео играма. Ја лично сам више волео о спорту и клађењу, па да видите како повезују. Ипак, онда приметите 3-4 погледа у одељењу која се помало згражавају и осећате да треба престати. То су они који свирају инструмент, играју шах и као мали су решили Рубикову коцку. Проблем видим у томе што такву децу систем све мање препознаје. То су некалкулатори који препознају суштину и биће врхунски које год методе користили да их научите, али ће одавде неповратно отићи.
Остаће они који слушају деспасито, врте спинер и којима можете продати инстант новинске чланке, инстант методе учења, инстант знање и инстант државу(е).
Мој предлог је да пустите људе са ауторитетом и знањем да оцењују и образују. Да их не називате бауцима. Да пустите ових 3-4 из сваког одељења да кажу коју, а не сврставате их у калкулаторе и све ће бити боље.
Đorđe
Imate li alternativnih predloga i sugestija? Kako naučiti decu da misle svojom glavom? Kako osloboditi njihovu kreativnost? Kako ih usmeriti ka ličnom aktivizmu?
Možda strožijom disciplinom? Zakonskom regulativom? Subjektivnim ocenama? Čvrstom rukom? Boljim platama? Tehnološkom modernizacijom nastavnog procesa? Možda je nečiji posao da o tome misli? Možda su baš roditelji ti koji decu treba da pripreme za buduće tržište? Možda vlast? Možda celokupno društvo (isključujući mene i sve ostale pojedince)?
Ne verujem! Sve to je prisutno u Srbiji vekovima, baš kao i konformizam u ponašanju.
Ne gledajte šta drugi rade. Radite ono što mislite (ali što zaista baš VI mislite) da treba raditi i ako to što radite ima efekta, drugi će imitirati Vas, kako kolege tako i deca.
Komentari na ovaj članak, međutim, odišu: jakom sujetom; individualnim osećajem podobnosti i savršenosti; nespremnošću na promene usmerene ka iznalaženju efektnog načina za prenošenje znanja (pogotovo onog primenjenog, praktičnog, koje je danas na visokoj ceni); osporavanjem autoriteta i ličnosti koja predlaže nešto novo, drugačije od istorijski poznatog (pa ma šta to bilo); poricanjem sopstvene odgovornosti za situaciju u društvu, posmatrano kroz uticaj na decu u nastavnom procesu itd...
Zar je zaista neophodno preispitivati motive, ličnost, minuli rad, uspešnost u karijeri, društveni status i tome slično, profesora koji je pokazao inicijativu? Ko ili šta nas na to tera?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar