U tegle više ne stane ni kilogram meda, zašto proizvođači menjaju etikete?

Oni pitaju firme koje pakuju med zašto su zamenile etikete na klasičnoj staklenoj tegli (od 720 mililitara) u koju staje tačno kilogram čistog meda. Na njihovim deklaracijama sada piše da ta tegla sadrži 950 grama meda, umesto kilogram, a tegla je ostala ista.   

"Postoji opravdana sumnja da u teglama nije pravi med. Jer, specifična težina meda je takva da u tu teglu najčešće staje kilogram meda. Oni su to volšebno promenili, a ambalažu zadržali. Zašto? Kada napravite veštački med on nema tu specifičnu težinu kao pravi i u pakovanje ne može da stane kilogram", navode u SPOS-u i zahtevaju od ovih firmi da javnosti odgovore na ovo pitanje.

Kako prepoznati pravi med?

"Dok ne bude akreditovana laboratorija za kontrolu meda na Hemijskom fakultetu odgovor na to pitanje praktično ne postoji. Kristalisani med, od vrha do dna tegle, jedini je pravi. U skandinavskim, hladnijim državama, gde se med kristalizuje mnogo brže potrošači to znaju i sumnjaju u svaki proizvod koji je u tečnom stanju. Kod nas nije tako", kaže za "Politiku" predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Falsifikati se danas uglavnom prave po tehnologiji koja ne dozvoljava kristalisanje meda. Na našem tržištu, objašnjava Živadinović, poznata su dva načina.

"Stoprocentni falsifikati nisu videli pčele, dok se kod drugih dodaju razne vrste šećera: od repe, trske ili glukozno-fruktozni sirup koji se dobija od kukuruza."

Kada prave med od čistog šećera, onda pokušavaju da saharozu svedu na dozvoljenih 10 odsto što je maksimum, recimo, za bagremov med.

"Zbog toga država ne treba da baca novac za skupe analize. Dovoljno je da se provere parametri kao što su: saharoza, dijastaza (pčelinji enzim u medu) i "HMF" (hidroksimetilfurfural). Ako se i posle toga nešto sumnja, onda se rade složenije analize", ističe sagovornik beogradskog lista.

On je ponovio da je Pravilnik o kvalitetu meda loš, da je nova verzija urađena u martu ali da još nije usvojena.

Podsećamo, Veterinarska inspekcija naložila je ranije ove nedelje povlačenje iz prodaje livadskog meda "k plus" privatne robne marke Merkatora koji je za ovog trgovca pakovala firma "Aza" iz Ledinaca i koji se prodavao u "Ideji". Taj proizvod nije prošao senzorne analize Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, a potom je isti rezultat potvrdio i Institut za higijenu i tehnologiju mesa gde je obavljena superanaliza.

Utvrđeno je da med odstupa od propisanih parametara jer je bio netipičnog mirisa i izmenjenog ukusa, nesvojstvenom livadskom medu. Podsećao je na zagoreo šećer i bio je previše sladak. Boja mu je bila tamnobraon. Proizvođač je negirao ove navode tvrdeći da je njegov med prirodan i da je to potvrdila i laboratorija "Intertek" iz Bremena.