Nažalost, u svakom ćošku Srbije spomenici od neprocenjivog istorijskog i kulturnog značaja masovno propadaju, pišu "Novosti".
Jedno od najzanimljivijih takvih zdanja, formalno pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jeste crkva u selu Gorovič, opština Topola.
"Legenda kaže da se tu Karađorđe Petrović venčao sa Jelenom", objašnjava za "Novosti" politikolog Tanja Vasojević, koja sa grupom prijatelja koji su pokrenuli "trevel" blog "Trip in Srbija", obilazi našu zemlju, propagirajući njene lepote.
Prema tvrdnjama Gaja Pantelića Vodeničarevića, Karađorđevog prijatelja iz detinjstva, vožd je ukrao Jelenu iz obližnjeg sela Masloševa i venčao se ovde 1786. Tu je svratio i s vojskom kada je krenuo u prvi boj protiv turske vojske, na Rudniku. Crkva praktično svedoči o stvaranju dinastije Karađorđević i mogla bi, kada bi bila zaštićena i obnovljena, da zaokruži turističku rutu vezanu za jednu od dve srpske kraljevske porodice, primećuje Tanja Vasojević. Međutim, iako je proglašena nepokretnim kulturnim dobrom, konstantno propada. Nalazi se na seoskom groblju, nema krov, zarasla je u travu i nije valjano obeležena.
U jako lošem stanju je i rimska grobnica iz trećeg veka, u mestu Brestovik, nadomak Grocke, koja je takođe zaštićeni spomenik kulture od velikog značaja, tvrdi sagovornica "Novosti".
"Pronađena je 1895. na privatnom posedu, kada je čovek sadio šljive. Meštani danas u njoj pale sveće i ostavljaju plastične slike svetaca, dok na zidovima opstojavaju rimske freske. Grobnica je pripadala vlastelinskoj porodici, ali se veruje da su tu sahranjene mošti svetaca Ermila i Stratonika, koje je na smrt osudio Konstantinov zet, car Licinije. U njoj su prilikom arheoloških iskopavanja nađeni muški, ženski i dečji sarkofag", navodi Vasojević.
U izuzetno lošem stanju je i benediktinska crkva Arača, kod Novog Miloševa, koja predstavlja kulturno-istorijski spomenik prvog reda. Romanička bazilika podignuta je oko 1230. i obnovljena 1370. zalaganjem kraljice Jelisavete Anžujske.
"Nekadašnja opatija nalazi se usred njive i sa magistralnog puta je teško vidljiva. Nijednom tablom nije obeležena, uprkos neizmernom značaju", kaže Tanja. Araču je 1417. u posed dobio despot Stefan Lazarević, a u rukama despota Đurđa Brankovića završila je 1441. On je crkvu poklonio rođaku Pavlu Birinjiju. Turci su je spalili 1551. i od tada nije obnavljana, ni zaštićena.
Posebno dragocena je tvrđava Maglič, u Dolini jorgovana, poznata i kao Jerinin grad. U pitanju je srednjovekovno utvrđenje u Ibarskoj klisuri, za koje se veruje da ga je sagradio Uroš Prvi, da bi zaštitio prilaz Sopoćanima i Studenici. Posle Prvog svetskog rata izvršena je delimična sanacija tvrđave zahvaljujući prilozima i mobi naroda. Veći konzervatorski radovi rađeni su i osamdesetih, ali sa raspadom SFRJ prestali su pokušaji da se zaustavi propadanje. Sredinom 2006. Maglič je privremeno zatvoren za posetioce zbog istrulelosti drvenih platformi u kulama, a u jesen 2010. najavljeno je da će Italija sa Gradom Kraljevom finansirati obnovu. Ipak, stanje je i dalje veoma loše.
"Do Magliča se dolazi rasklimanim drvenim mostom, pa onda zemljanom stazom. Usput smo sreli policajce koji su nas upozorili da kod utvrđenja ima puno zmija. Sve je zaraslo u korov i na mesto koje bi moglo da bude vrhunska turistička atrakcija danas dolaze samo avanturisti", navodi Tanja.
Napušten i zapušten je i srednjovekovni manastir Blagoveštenje, na kapijama Homolja, na ulazu u Gornjačku klisuru. Uklesan u stenu, nekada je bio isposnica obližnjeg manastira Gornjaka (današnje Ždrelo). Veruje se da ga je sagradio despot Stefan Lazarević, a u isposnici je boravio Sv. Grigorije Sinait Mlađi, koji je po nalogu kneza Lazara gradio Gornjak.
Polusrušen je i srednjovekovni manastir Namasija, iznad sela Zabrege, u Kanjonu Crnice, za čiju su gradnju, veruje se, zaslužni monasi sa Hilandara. I na ovom spomeniku kulture zidovi su oštećeni, a freske iz 15. veka poluisprane od kiša.
Ceo tekst "Novosti" pročitajte
OVDE.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
Komentari 31
Gladius et anus
Piško
Propadaju spomenici kulture → cvetaju spomenici politike.
Vozim se autobusom
Vidim da su mnogima ovde ovi istorijski spomenici bitni ali ne preduzimaju ništa. Pa zašto bi onda država kojoj nije bitno do tih građevina?
Predlažem da se prikupe informacije o svim objektima na području Vojvodine i da se napravi sajt poput Fruškaća, pa odatle vidimo šta dalje. Ako sajt bude posećen, javiće se oglašivači, a samim tim i potencijalna finansijska inekcija za kakvo takvo renoviranje tih objekata. Ok?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar