Hrvatska iznela argumente za tužbu za genocid

Danas su predstavnici hrvatskog pravnog tima predstavili svoje najvažnije argumente u prilog tvrdnji za je Srbija izvršila genocid. Rasprava se nastavlja sutra isptivanjem svedoka koje je predložila Hrvatska, a Srbija će argumente iz svoje kontratužbe predstaviti 10. marta, a potom pozvati i svoje svedoke.

Najpre je šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić - Grotić obrazložila da će Hrvatska tokom usmene rasprave sudu predočiti dokaze u prilog tvrdnji da je, kako je navela, Srbija vrlo rano de facto i de jure preuzela institucije SFRJ, uključujući i JNA. "Hrvatska će pokazati kako se JNA pretvorila iz vojske koja ima zadatak štititi Jugoslaviju u saučesnika Miloševićevih namera počinjenja genocida", rekla je Crnić - Grotić. Ona je ukazala da Hrvatska nije, iako je želela da o tome pregovara, odustala od tužbe protiv Srbije jer su politički lideri u Srbiji zadržali stav poricanja zločina.

U tom kontekstu je navela da je u nedavnim intervjuima predsednik Srbije Tomislav Nikolić negirao genocid u Srebrenici, uprkos presudi tog suda, koji je utvrdio da se taj genocid dogodio (ali nije Srbiju oglasio odgovornom). Nikolić, kako je dodala, se nije javno odrekao ni svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljom, koji je u Haškom tribunalu optužen za zločine u Hrvatskoj, kao niti s paravojnim formacijama. "Zato smo danas ovde", zaključila je Crnić-Grotić.

Ona je takođe navela da genocid nije počinjen samo u Vukovaru, već i u drugim delovima zemlje gdje je bilo pokolja, mučenja civila, kao i da su pronađene masovne grobnice. Na početku njenog izlaganja prikazan je video razrušenog Vukovara za koji je Crnić-Grotić rekla da prikazuje "pokušaj uništenja jednog naroda i genocidnim aktivnostima".

Detaljnije pojašnjenje tvrdnji Hrvatske u daljoj raspravi preuzela je Andreja Metelko-Zgombić, koja je kao primer činjenice da se JNA stavila u službu Miloševićevih "genocidnih namera" navela raketiranje Banskih dvora. "JNA je pokušala ubiti i šefa države i šefa vlade SFRJ i predsednika Republike Hrvatske", rekla je Metelko-Zgombić.

Helen Lov iz hrvatskog pravnog tima govorila je o okolnostima koje su dovele do krvavih sukoba, kao što su , kako je navela, rast srpskog nacionalizma, govor mržnje prema Hrvatima, podršci koju je Slobodan Milošević javno davao ekstremnim srpskim nacionalistima. Ona je pomenula i intervjuu Vojislava Šešelja, koga je opisala kao saveznika Slobodana Miloševića, dat "državnoj televiziji koju je kontrolisao Milošević" u kojem Šešelj tvrdi da su zapadne granice Srbije na liniji Virovitica - Karlovac - Ogulin - Karlobag. Ekstremne paravojne organizacije poput Šešeljevih i Arkanovih odreda imale su jednaku ulogu u genocidu, tvrdila je Lov, napominjući da su oni imali Miloševićevu podršku.

Hrvatska je pozvala ukupno 12 svedoka da svedoči u korist njene tužbe za genocid koju je podnela Međunarodonom sudu pravde protiv Srbije, među kojima je i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. Ona će, prema rečima šefa hrvatskog pravnog tima Vesne Crnić Grotić, biti ispitina o istorijskom kontekstu konflikta u Hrvatskoj početkom devedesetih. Među svedocima su stručni svedok Ivan Grujić koji je od rata naovamo zadužen za iskopanje masovnih grobnica u Hrvatskoj i identifikovanje žrtava. Svedok Marija Katić pričaće o ubistvima u selu Bogdanovci blizu Vukovara, Frano Kožul o zločinima u Vukovaru, rekla je Crnić Grotić.

Svedoci Srbije još uvek nisu poznati. Raspravu je preko video bima iz preš room-a pratilo je više desetina akreditovanih novinara, iz Srbije, Hrvatske, Rusije , Nemačke, Francuske, Slovenije, Holanadije, a tu su i izveštači CNN-a i drugih svetskih medija.