Nikolić: Srbija ušla u Prvi svetski rat da bi opstala

Nikolić je na otvaranju međunarodnog naučnog skupa povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata u SANU rekao da bi današnji skup mogao da nosi naziv "Čudnih li vremena, čudnih li običaja".

- Uzaludni su brojni dokazi o nekim događajima, činjenice i istorijska građa, jer pojedinci iz moćnog ešalona činjenice žele da izvade iz konteksta i promene im smisao, tako da laž postane globalno plasirana istina. U toj istini velika dela postaće velika sramota, hrabrost će postati terorizam, a plemenitost slabost. Srpsku borbu za slobodu, koja je ceo vek u svetu bila simbol borbe za pravdu i istinu, sada bi da bace u blato - upozorio je predsednik Srbije.

Nikolić je naveo da je specijalna saveznička komisija utvrdila da krivica leži pre svih na Nemačkoj, a potom Austriji. Posledice su po Nemačku bile katastrofalne i stvorile uslove da na vlast dođe grupa ekstremista koja je proizvela novi rat, koji je bio višestruko gori u odnosu na prethodni, zatim i hladni rat, koji i dalje traje.  On je dodao da stvaranje Evropske zajednice naroda na izvestan način zbližava narode na jednom prostoru.

- Kada su narodi zavisni jedni od drugih i povezani u jednu političku organizaciju, postaju solidarni delovi jedne celine, nastaje fleksibilnost granica u smislu slobodnog protoka ljudi robe i kapitala, smanjuje se znatno i mogućnost da se ponovo inicira sukob ogromnih razmera - rekao je predsednik Srbije. Kako je naveo, mir koji garantuje uređenje Evrope približava ljude i uspostavlja bliskost, pre svega kulturnu, naučnu, obrazovnu, uz prevazilaženje jezičke barijere, kroz sve prisutniji engleski jezik kao globalni jezik sveta. - Ta pojava ima svoje negativne konotacije, ali kao pozitivan ističemo faktor zbližavanja i to ne treba prenebregnuti, mada bi trebalo da bude predmet jedne šire diskusije - ocenio je Nikolić.

On je dodao da je za izmenu ocene jednog takvog događaja "bio potreban politički pritisak, kako se ovo veliko delo prošlosti više ne bi tumačilo lege artis, već na projektovani način". Kako je ukazao, jedan profesor univerziteta Kembridž je ponovo doveo u pitanje odgovornost Nemačke za Prvi svetski rat i u toj knjizi opisuje tadašnje velike sile kao mesečare koji su se oteturali u rat, a to zapravo nisu želeli. Kako je naveo, postoji manjina, koja smatra da su Francuska, Rusija i Engleska, neki pominju i Srbiju, izazivači rata, ali ogromna većina istoričara, na osnovu verodostojnih izvora, pouzdano tvrdi da su krivci Nemačka, Austro-Ugarska, Bugarska i Turska.

Nikolić je na kraju podsetio na reči Jovana Cvijića: "Treba da nastupi generacija koja će u političkom životu smatrati za blebetanje govor i govorništvo bez prave i smišljene akcije. U nas se sada na takvo govorništvo suviše mnogo polaže".