Svaki drugi podržava ulazak zemlje u EU

Istraživanje pod nazivom "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi", sprovedeno je krajem juna i rađeno je prema standardu Evrobarometra, a u njemu je učestvovalo 1.015 ispitanika starijih od 18 godina.

U odnosu na istraživanje sprovedeno u decembru 2013. godine, podrška, ali i procenat onih koji se protive članstvu beleže pad, navodi se u saopštenju Kancelarije i dodaje da nivo pada podrške od pet odsto spada u redovne oscilacije koje se javljaju od početka sprovođenja istraživanja 2002. godine i rezultat su okolnosti i događaja pre svega na međunarodnoj političkoj sceni u trenutku istraživanja. Istovremeno, procenat onih koji se protive učlanjenju Srbije u EU bitno je niži u onosu na prethodne godine.

I dalje veliki broj građana, 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti samih građana, odnosno radi stvaranja bolje uređene Srbije. Najviše građana, čak 58 odsto, borbu protiv korupcije, koja najviše utiče na njihov svakodnevni život, svrstava među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti - reforma zdravstvenog sistema za 41 odsto ispitanika i bolja zaštita ljudskih prava za njih 37 procenata.

Slede reforma pravosuđa sa 29 odsto, zatim unapređenje obrazovnog sistema sa 29, poboljšanje poljoprivredne proizvodnje sa 25, zaštita potrošača sa 16 i zaštita životne sredine sa 15 procenata. Najveći broj građana, njih 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU. Dve trećine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 22 odsto građana smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar. Za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (36 odsto). Takođe, ovog puta je zabeležen manji procenat onih koji strahuju od gubitka nacionalnog identiteta i kulture i sve manje upotrebe srpskog jezika.