Gde se čuva kulturno blago Srbije?

Galerija "Čedomir Krstić" u Pirotu godinama ima velikih problema zbog nedostatka prostorija za legate, a Narodni muzej u Kragujevcu više od 100.000 istorijskih, umetničkih, etnoloških i arheoloških predmeta neprocenjive vrednosti čuva u četiri depoa od kojih su dva u prizemlju stambene zgrade.

Stanje je solidno u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu gde su obnovljene izložbene sale, adaptacija depoa je počela, a iduće godine trebalo bi da počne i obnova suterena te nacionalne muzejske institucije.

Međutim, upravnica Galerije Matice Srpske Tijana Palkovljević Bugarski ukazuje na problem prostora u galerijskoj zgradi jer broj dela raste, odnosno kolekcija se konstantno povećava. Da bi u toj, jednoj od najstarijih muzejskih ustanova na ovim prostorima, povećali kapacitete za odlaganje i čuvanje dela, planirano je da iduće godine počne veliki projekat adaptacije suterena zgrade, kaže Palkovljević Bugarski. Opredeljujući se za strategiju da se svi ti kapitalni radovi u galeriji obavljaju "korak po korak, godinu po godinu", oni uspevaju da se izbore i sa, ne malim, finansijskim zahtevima. Adaptacijom sala, odnosno stalne postavke koju čine najvažnija i najvrednija umetnička dela iz kolekcije, ispunjeni su svi neophodni standardi za izlaganje, kako bezbednosni tako i oni klimatski i mikroklimatski.

Što se tiče Galerije savremene umetnosti u Nišu, tamo je stanje komplikovano pošto se u tom reprezentativnog izložbenom prostoru vodi sudski spor sa naslednicima u postupku restitucije. Prema rečima direktora te Galerije Milića Petrovića naslednike treba namiriti, ali grad nema para i smatra da je neophodno da se oko tog pitanja uključe i nadležni republički organi. On je podsetio da je sledeće ročište zakazano za 5. decembar ove godine.

Direktorka Galerije "Čedomir Krstić" Radmila Vlatković kaže da je galerija zbog nedostatka prostorija uputila zvaničan zahtev opštini Pirot kako bi se u zgradi Doma vojske, koju je opština nedavno preuzela, obezbedilo dovoljno prostora za veliki depo i izložbeni prostor, ali i za kancelarije. "Galerija ima tri legata Čedomira Krstića, Radomira Antića i Milene Mijalković Nikolić, a u najavi su još nekoliko legata i samim tim se povećava potreba za većim depoom", podsetila je ona. Prema njenim rečima, galerija trenutno ima jedan priručni depo u koji se odlažu izložbe koje su u toku kao i galerijski fond koji ima negde oko 170 slika, grafika, crteža i tri legata.

Etnološki i arheološki depoi Narodnog muzeja u Kragujevcu su dislocirani i smešteni u prizemlje stambene zgrade, zaštićeni su rešetkama, a zamenik direktora te institucije Miroslav Banović smatra da njihovu bezbednost i sve što zahteva muzeologija ti prostori ne ispunjavaju. Taj depo je više puta bio preseljen, a uslovi u kojima se trenutno nalaze veoma dragoceni eksponati su neadekvatna temperatura i vlažnost vazduha, a nisu zaštićena ni od požara i poplava.

Podsećanja radi, ta institucija baštini oko 5.000 fotografija, zatim istorijskih predmeta, oružja, opreme, zavičjanih knjiga, medalja, odlikovanja, ali i predmete iz paleolita oktrivenih u Risovači, Gracu, Velikim Komaricama i iz doba neolita nađenih u Divostinu. Naime Grivac i Dovostin se nalaze nadomak Kragujevca i čuvena su evropska i srpska arheološka nalazišta.