Sporno lečenje ljudi koji iz drugog grada dođu u Novi Sad

Nadležni u novosadskoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje smatraju da ljudi koji dođu da žive u Novi Sad nemaju pravo da se u njemu leče, ukoliko trajno ne promene mesto boravka u ličnoj karti.

Radiju 021 javila se sugrađanka J.S. (29), koja se nedavno preselila iz Beograda u Novi Sad jer je ovde dobila posao. Od 1. aprila njena firma ju je prijavila kao zaposlenu, a samim tim je ostvarila i pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu shodno Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Međutim, u Socijalnom je dobila pismeno obrazloženje da ne može da se leči u Novom Sadu sve dok trajno ne promeni mesto boravka i adresu stanovanja u ličnoj karti. Na pitanje da li može da se leči sa uverenjem o privremenom mestu boravka u Novom Sadu, dobila je negativan odgovor, jer se navodno zdravstvena knjižica pravi na osnovu podataka sa lične karte.

Ovakve situacije nisu usamljeni slučajevi s obzirom na to da se u Srbiji hiljade ljudi seli iz jednog grada u drugi. Situaciju im dodatno otežava nemogućnost da uzmu slobodne dane na poslu kako bi išli u svoj rodni grad da se tamo leče, a sa druge strane vlasnici stana često ne žele da trajno prijave stanare, jer će samim tim na njih plaćati veće komunalije. Takođe, prijava/odjava prebivališta u ličnoj karti svaki put košta minimum 2.000 dinara.

Međutim, u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da svi građani koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju pravo da se leče u mestu privremenog boravka.

"Dovoljno je da imaju potvrdu o privremenom boravku u tom gradu. Sve to jasno definiše Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojim se pripisuje i način ostvarivanja zdravstvene zaštite van mesta prebivališta. Svi građani dakle koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu imaju jednaka prava u svakom gradu na teritoriji Srbije u kome borave", kaže za 021 Aleksandra Gazivoda iz RFZO.

U Pravilniku stoji i da "Osigurano lice koje privremeno boravi van mesta prebivališta ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu (dijagnostiku, lečenje, propisivanje lekova na recept, te propisivanje medicinsko-tehničkih pomagala) u Domu zdravlja u mestu privremenog boravka. Lekar iz Doma zdravlja, u slučaju akutnog stanja ili akutnog pogoršanja hronične bolesti obavezan je da uputi pacijenta i na viši nivo zdravstvene zaštite, dakle u bolnicu ili bolničko lečenje".

Gazivoda apeluje na građane kojima je na ovaj način povređeno građansko pravo da se obrate nadležnom Zaštitniku osiguranika u okviru Doma zdravlja. (Gordana Ćosić - gocacosic@021.rs)