Zaboravljeni pronalazači koji su promenili svet
Lako je nabrojati poznate pronalazače čiji su izumi ostavili trajan uticaj na svet kakav danas poznajemo, ipak neki pronalazači su ostali zaboravljeni.
Od onih poznatijih, dovoljno je samo pomisliti na rad Tomasa Edisona na električnoj sijalici ili na Aleksandra Grejama Bela koji nam je podario telefon.
A kakvi bi naši letnji odmori danas bili da nije bilo braće Rajt i njihovog napretka u vazduhoplovnoj tehnologiji?
Ipak, nisu svi pronalazači stekli slavu koju zaista zaslužuju. Neka značajna imena su gotovo pa u potpunosti zaboravljena, piše Skaj Histori, a prenosi NIN.
1. Čarls Gudjir
Početkom 19. veka vladala je prava pomama za gumom, materijalom koji se dobija od smole iz tropskih stabala. Guma je bila dovoljno savitljiva da se može oblikovati u različite forme, ali zadržati te oblike bilo je sasvim drugo pitanje.
Otkriveno je da se guma topi na toploti, a puca na hladnoći. Čak i pri optimalnim temperaturama, imala je tendenciju da se lepi za sve s čim dođe u dodir. Sve to dovelo je do toga da je do 1830-ih nekada uspešna industrija proizvodnje guma bila na ivici propasti. Čarls Gudjir je bio odlučan da otkloni ove nedostatke. Kroz mukotrpan proces i brojne pokušaje, mešao je gumu sa raznim materijalima. Tada je otkrio da dodavanje azotne kiseline i sumpora čini gumu više glatkom i otpornijom na promene temperature.
Pročitaj još
Međutim, pravi preokret dogodio se kada je Gudjir slučajno ispustio gumeni materijal tretiran sumporom na vruću peć. Na njegovo iznenađenje, guma je očvrsnula umesto da se istopi. Ovaj proces očvršćavanja gume postao je poznat kao vulkanizacija. Otkriće je spasilo gumarsku industriju, učinivši gumu znatno pogodnijom za širu primenu. Gudjir je preminuo 1860. godine, nekoliko decenija pre nego što je po njemu nazvana kompanija Gudjir tajr i raber Kompani.
2. Meri Anderson
Iako nam danas deluje neverovatno, brisači vetrobrana nisu bili standardna oprema na prvim vozilima. Pa, šta su vozači radili kada bi kiša ili sneg počeli ozbiljno da se nakupljaju na vetrobranu, ometajući vidljivost puta ispred njih?
Najčešće bi jednostavno zaustavljali vozilo s vremena na vreme i rukama uklanjali padavine sa vetrobrana. Međutim, Meri Anderson je izmela brisač vetrobrana koji bi vozač mogao da upravlja iznutra, bez napuštanja vozila.
Iako je svoj izum patentirala još 1903. godine, to je bilo znatno pre nego što su automobili postali uobičajeni. Dakle, do 1910-ih, kada su brisači vetrobrana postali uobičajeni na automobilima, Andersonin doprinos toj ideji bio je uglavnom zaboravljen.
3. Persi Spenser
Sledeći put kada stavite hranu u mikrotalasnu pećnicu, setite se Persija Spensera, čoveka koji ju je izumeo. Da, mikrotalasnu pećnicu – ne hranu, iako je, prema priči, upravo jedan peh s hranom doveo do njegovog kulinarskog otkrića.
Po često prepričavanoj anegdoti, Spenser je radio na izradi magnetrona kada je primetio da mu se u džepu istopila čokoladica. Prema rečima njegovog unuka, Džordža "Roda" Spensera Mlađeg, zapravo se radilo o čokoladici s kikirikijem. Persi je ubrzo shvatio da su upravo mikrotalasi koje je emitovao obližnji magnetron izazvali topljenje.
Kada je prva komercijalna mikrotalasna pećnica predstavljena 1940-ih, bila je prilično nezgrapna. Bila je visoka skoro dva metra i teška oko 340 kilograma. Ljubitelji brze pripreme hrane morali su da sačekaju još dve decenije dok mikrotalasne pećnice nisu počele da dobijaju oblik kakav poznajemo danas.
4. Hedi Lamar
Tehnički gledano, Hedi Lamar nikako ne može da se nazove zaboravljenom. Zapravo, bila je zvezda zlatnog doba Holivuda. Mnogi od njenih najpoznatijih filmova – uključujući Alžir (1938), Grad u plamenu (1940) i Samson i Dalila (1949) – i danas se mogu pronaći i gledati na internetu.
Ipak, dok preuzimate te filmove putem interneta, možda niste ni svesni da je upravo Lamar imala značajnu ulogu u nastanku ove bežične tehnologije. Lamar nije bila strastvena samo kada je u pitanju gluma – bila je i strastveni pronalazač. Tokom Drugog svetskog rata, prepoznala je način na koji mornarica može obezbediti da torpeda, kada se ispale, prate metu. Ideja je bila da se torpedima daljinski upravlja radio-talasima, ali uz primenu tzv. "skakanja frekvencije", kako bi se sprečilo presretanje signala od strane neprijatelja.
Iako je Lamar osmislila patent za ovu ideju, smatrana je previše naprednom za to vreme. Zbog toga nije bila korišćena tokom rata. Međutim, kasnije je poslužila kao osnova drugim pronalazačima za razvoj različitih – danas široko rasprostranjenih – standarda bežične komunikacije, uključujući dži-pi-es, blutut i vaj-faj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Zimske gume se ne kupuju kada padne sneg, sad je vreme
14.10.2025.•
0
Kako oktobar odmiče, vozači koji razmišljaju unapred već znaju da je došao trenutak da pripreme svoj automobil za zimu.
Na današnji dan: Umrla Milena Dravić, Jicak Rabin i Jaser Arafat podelili Nobelovu nagradu za mir
14.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 14. oktobar, u svetu i kod nas.
Italija: Lagao da je slep i primao penziju 50 godina
13.10.2025.•
2
Muškarac iz italijanskog grada Vićence, koji je primao invalidsku penziju više od 50 godina i za to vreme od države dobio milion evra, optužen je za prevaru nakon što je utvrđeno da je lagao da je slep.
Boki 13 osuđen na pet godina zatvora zbog prevare i pranja novca
13.10.2025.•
0
Makedonski šoumen Bojan Jovanovski – Boki 13 osuđen je danas zbog prevare i pranja novca na pet godina zatvora u ponovljenim suđenju u slučaju "Međunarodni savez".
Na današnji dan: Rođena Margaret Tačer, Koštunica bolji na neuspelim predsedničkim izborima u Srbiji
13.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 13. oktobar.
VIDEO: Potonula replika Kolumbovog broda "Santa Marija"
12.10.2025.•
0
Replika broda "Santa Marija" Kristofora Kolumba potonula je kod obale Puerto Valjarte u Meksiku, saopštila je kompanija u čijem vlasništvu je brod.
VIDEO Skupovi širom regiona i u dijaspori: Građani se opraštaju od Halida Bešlića
12.10.2025.•
2
Širom Bosne i Hercegovine, ali i u regionu i dijaspori, hiljade građana oprašta se od Halida Bešlića, koji je preminuo 7. oktobra u 72. godini.
Na današnji dan: Rođeni Cvijić, Pavaroti i šestomilijarditi stanovnik Zemlje, Kolumbo otkrio Ameriku
12.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 12. oktobar.
FOTO: Otkriven redak veliki beli koralni greben u blizini Napulja
11.10.2025.•
0
Veliki beli koralni greben koji sadrži važne biljne i životinjske vrste i fosile otkriven je u Napuljskom zalivu na dubini većoj od 500 metara, što je retko za Sredozemlje, objavilo je Italijansko istraživačko veće.
Na današnji dan: Rođen Josif Marinković, ubijen Mehmed-paša Sokolović, umrli Edit Pjaf i Žan Kokto
11.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 11. oktobar.
Bela kuća negoduje što Tramp nije dobio Nobelovu nagradu: "Tramp ima srce humanitarca"
10.10.2025.•
16
Bela kuća je saopštila da je Nobelov komitet koji dodeljuje Nobelovu nagradu za mir "stavio politiku ispred mira".
Srpski studenti nisu dobili Nobelovu nagradu za mir: Priznanje otišlo opozicionoj političarki iz Venecuele
10.10.2025.•
20
Liderka opozicije i bivša kandidatkinja za predsednicu Venecuele Marija Korina Mačado osvojila je Nobelovu nagradu za mir.
Na današnji dan: Rođen Đuzepe Verdi, počelo oslobađanje Niša u Prvom svetskom ratu
10.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 10. oktobar.
Na današnji dan: Rođeni Mihajlo Pupin i Ivo Andrić, ubijeni Če Gevara i kralj Aleksandar
09.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 9. oktobar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Rođeni Nušić i Peron, počeo Prvi balkanski rat, umro Vili Brant
08.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 8. oktobar.
Šta je "Pravilo 20 sekundi" koje se primenjuje na nemačkim auto-putevima za vožnju u levoj traci?
07.10.2025.•
30
Na srpskim auto-putevima česta je pojava da vozači ostaju u levoj traci i nakon završenog preticanja, iako je desna traka potpuno slobodna.
Španija kažnjava korišćenje ogledala na viziru za sunce u vozilima
07.10.2025.•
0
Španska saobraćajna uprava (DGT) saopštila je da korišćenje ogledala ugrađenog u vizir za sunce tokom vožnje, pa čak i dok automobil stoji na semaforu, postaje kažnjivo.
Na današnji dan: Ugušen Prvi srpski ustanak, otet brod "Akile Lauro", umro Jovan Soldatović
07.10.2025.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 7. oktobar, u svetu i kod nas.
Naučnici iz leda izvadili mikrobe stare preko 40.000 godina
06.10.2025.•
1
Naučnici su iz slojeva leda u tundrama Aljaske izvadili mikrobe od kojih su neki stari i preko 40.000 godina.
Na današnji dan: Austrougarska anektirala BiH, počela era zvučnog filma, Nemet imenovan za kardinala
06.10.2025.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 6. oktobar u svetu i kod nas.
Oblast u Finskoj kandidat za novu "plavu zonu" - mesto gde ljudi žive duže
05.10.2025.•
0
Područja poznata kao plave zone već godinama privlače pažnju jer u njima ljudi prosečno žive duže i zdravije nego drugde u svetu.
Komentari 3
NSad
profesorka
Ona je bila ne samo lepotica filmska zvezda, već i pronalazač, ali i sposobna poslovna žena. Svoje pronalaske je zaštitila kao patente, ali nije uzela novčanu naknadu, već ih je dala na slobodno korišćenje. Izbeglica iz Austrije u SAD 1938.godine, želela je da svojim pronalascima pomogne ratne napore u borbi protiv nacizma.
Marija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar