Zaboravljeni pronalazači koji su promenili svet
Lako je nabrojati poznate pronalazače čiji su izumi ostavili trajan uticaj na svet kakav danas poznajemo, ipak neki pronalazači su ostali zaboravljeni.
Od onih poznatijih, dovoljno je samo pomisliti na rad Tomasa Edisona na električnoj sijalici ili na Aleksandra Grejama Bela koji nam je podario telefon.
A kakvi bi naši letnji odmori danas bili da nije bilo braće Rajt i njihovog napretka u vazduhoplovnoj tehnologiji?
Ipak, nisu svi pronalazači stekli slavu koju zaista zaslužuju. Neka značajna imena su gotovo pa u potpunosti zaboravljena, piše Skaj Histori, a prenosi NIN.
1. Čarls Gudjir
Početkom 19. veka vladala je prava pomama za gumom, materijalom koji se dobija od smole iz tropskih stabala. Guma je bila dovoljno savitljiva da se može oblikovati u različite forme, ali zadržati te oblike bilo je sasvim drugo pitanje.
Otkriveno je da se guma topi na toploti, a puca na hladnoći. Čak i pri optimalnim temperaturama, imala je tendenciju da se lepi za sve s čim dođe u dodir. Sve to dovelo je do toga da je do 1830-ih nekada uspešna industrija proizvodnje guma bila na ivici propasti. Čarls Gudjir je bio odlučan da otkloni ove nedostatke. Kroz mukotrpan proces i brojne pokušaje, mešao je gumu sa raznim materijalima. Tada je otkrio da dodavanje azotne kiseline i sumpora čini gumu više glatkom i otpornijom na promene temperature.
Pročitaj još
Međutim, pravi preokret dogodio se kada je Gudjir slučajno ispustio gumeni materijal tretiran sumporom na vruću peć. Na njegovo iznenađenje, guma je očvrsnula umesto da se istopi. Ovaj proces očvršćavanja gume postao je poznat kao vulkanizacija. Otkriće je spasilo gumarsku industriju, učinivši gumu znatno pogodnijom za širu primenu. Gudjir je preminuo 1860. godine, nekoliko decenija pre nego što je po njemu nazvana kompanija Gudjir tajr i raber Kompani.
2. Meri Anderson
Iako nam danas deluje neverovatno, brisači vetrobrana nisu bili standardna oprema na prvim vozilima. Pa, šta su vozači radili kada bi kiša ili sneg počeli ozbiljno da se nakupljaju na vetrobranu, ometajući vidljivost puta ispred njih?
Najčešće bi jednostavno zaustavljali vozilo s vremena na vreme i rukama uklanjali padavine sa vetrobrana. Međutim, Meri Anderson je izmela brisač vetrobrana koji bi vozač mogao da upravlja iznutra, bez napuštanja vozila.
Iako je svoj izum patentirala još 1903. godine, to je bilo znatno pre nego što su automobili postali uobičajeni. Dakle, do 1910-ih, kada su brisači vetrobrana postali uobičajeni na automobilima, Andersonin doprinos toj ideji bio je uglavnom zaboravljen.
3. Persi Spenser
Sledeći put kada stavite hranu u mikrotalasnu pećnicu, setite se Persija Spensera, čoveka koji ju je izumeo. Da, mikrotalasnu pećnicu – ne hranu, iako je, prema priči, upravo jedan peh s hranom doveo do njegovog kulinarskog otkrića.
Po često prepričavanoj anegdoti, Spenser je radio na izradi magnetrona kada je primetio da mu se u džepu istopila čokoladica. Prema rečima njegovog unuka, Džordža "Roda" Spensera Mlađeg, zapravo se radilo o čokoladici s kikirikijem. Persi je ubrzo shvatio da su upravo mikrotalasi koje je emitovao obližnji magnetron izazvali topljenje.
Kada je prva komercijalna mikrotalasna pećnica predstavljena 1940-ih, bila je prilično nezgrapna. Bila je visoka skoro dva metra i teška oko 340 kilograma. Ljubitelji brze pripreme hrane morali su da sačekaju još dve decenije dok mikrotalasne pećnice nisu počele da dobijaju oblik kakav poznajemo danas.
4. Hedi Lamar
Tehnički gledano, Hedi Lamar nikako ne može da se nazove zaboravljenom. Zapravo, bila je zvezda zlatnog doba Holivuda. Mnogi od njenih najpoznatijih filmova – uključujući Alžir (1938), Grad u plamenu (1940) i Samson i Dalila (1949) – i danas se mogu pronaći i gledati na internetu.
Ipak, dok preuzimate te filmove putem interneta, možda niste ni svesni da je upravo Lamar imala značajnu ulogu u nastanku ove bežične tehnologije. Lamar nije bila strastvena samo kada je u pitanju gluma – bila je i strastveni pronalazač. Tokom Drugog svetskog rata, prepoznala je način na koji mornarica može obezbediti da torpeda, kada se ispale, prate metu. Ideja je bila da se torpedima daljinski upravlja radio-talasima, ali uz primenu tzv. "skakanja frekvencije", kako bi se sprečilo presretanje signala od strane neprijatelja.
Iako je Lamar osmislila patent za ovu ideju, smatrana je previše naprednom za to vreme. Zbog toga nije bila korišćena tokom rata. Međutim, kasnije je poslužila kao osnova drugim pronalazačima za razvoj različitih – danas široko rasprostranjenih – standarda bežične komunikacije, uključujući dži-pi-es, blutut i vaj-faj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Na današnji dan: Umro Marko Aurelije, EU zatvorila granice zbog korone
17.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 17. mart.
Na današnji dan: U Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog korone, umro Bata Stojković
16.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 16. mart.
U najvećem jezeru u Severnoj Irskoj otkrivene superbakterije otporne na antibiotike
15.03.2026.•
0
Geni sposobni da stvore superbakterije otporne na antibiotike otkriveni su u najvećem jezeru u Ujedinjenom Kraljevstvu koje snabdeva pijaćom vodom oko 40 odsto stanovništva u Severnoj Irskoj.
Vrednost nekretnina u Dubaiju pala za 30 odsto zbog rata na Bliskom istoku
15.03.2026.•
3
Eskalacija rata na Bliskom istoku počela je snažno da pogađa finansijska tržišta u regiji, a jedan od najupečatljivijih pokazatelja je nagli pad indeksa nekretnina u Dubaiju.
Glečeri u austrijskim Alpima se raspadaju i dezintegrišu zbog klimatskih promena
15.03.2026.•
0
Glečeri u austrijskim Alpima ne samo da se smanjuju, već se zbog klimatskih promena dezintegrišu i raspadaju, upozorili su naučnici u najnovijoj studiji, preneo je BBC.
Britanski muzeji čuvaju više od 260.000 ljudskih ostataka iz celog sveta
15.03.2026.•
0
Muzeji u Velikoj Britaniji čuvaju više od 263.000 različitih delova ljudskih ostataka iz celog sveta, što poslanici i arheolozi opisuju kao neprijatno nasleđe kolonijalne prošlosti zemlje.
Na današnji dan: Rođen Branko Radičević, ubijen Cezar, umro Moša Pijade
15.03.2026.•
1
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 15. mart.
Preminuo filozof Jirgen Habermas
14.03.2026.•
3
Nemački filozof Jirgen Habermas, jedan od najpoznatijih nemačkih intelektualaca, preminuo je u 96. godini, saopštio je danas njegov izdavač.
Na današnji dan: Rođeni Ajnštajn i Mika Antić, umro Marks
14.03.2026.•
0
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 14. mart.
Kako da pronađete svoj lični stil: Evo nekoliko saveta
13.03.2026.•
1
Pravi stil nije u jurnjavi za trendovima, kažu stručnjaci. Umesto toga, reč je o oblačenju na način koji otkriva vašu autentičnu ličnost i "verziju vas koja deluje najiskrenije i najživlje".
Na današnji dan: Preminuli Ivo Andrić i Mija Aleksić
13.03.2026.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 13. marta.
Španija uvodi "otisak mržnje": Novi sistem za praćenje govora mržnje na mrežama
12.03.2026.•
2
Premijer Španije Pedro Sančez najavio je pokretanje sistema za merenje polarizacije i govora mržnje na društvenim mrežama pod nazivom "HODIO", takozvani "otisak mržnje".
Na današnji dan: Ubijen Đinđić, rođeni Dis i vojvoda Stepa, Austrija pripojena Trećem rajhu
12.03.2026.•
1
Pregled važnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 12. mart.
Kompanija nudi 735 evra dnevno zaposlenom koji će ceo dan da maltretira AI
11.03.2026.•
1
Ako vam je AI četbot ikada testirao strpljenje, ovaj posao vam može doneti 800 dolara (oko 735 evra) da izbacite iz sebe svu tu frustraciju.
Na današnji dan: Umrli Dragan Nikolić i Slobodan Milošević, Krim proglasio nezavisnost
11.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 11. mart.
Italija za 30 miliona evra otkupila delo Karavađa
10.03.2026.•
0
Italija je kupila delo baroknog majstora Karavađa za 30 miliona evra, što je jedna od najvećih suma koje je država ikada platila za jedno umetničko delo, saopštilo je danas italijansko Ministarstvo kulture.
Britanski poslanici odbacili predlog o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina
10.03.2026.•
1
Poslanici u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva odbacili su predlog o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina.
Na današnji dan: Ostavka vlade Vojislava Koštunice, umro Sterija, osuđen ubica Martina Lutera Kinga
10.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 10. mart.
Na današnji dan: Prve antirežimske demonstracije u Beogradu, rođen Bobi Fišer, umro Čarls Bukovski
09.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 9. mart.
Nivo mora je viši nego što smo mislili, a posledice su ogromne
08.03.2026.•
0
Rastući nivoi mora zbog klimatskih promena mogu ugroziti desetine miliona više ljudi nego što su naučnici i državni planeri prvobitno mislili.
Danas se pomeraju kazaljke u SAD - milioni Amerikanaca nisu srećni zbog toga
08.03.2026.•
1
U većem delu SAD časovnici se danas pomeraju jedan sat unapred zbog letnjeg računanja vremena, te dan traje 23 sata što remeti rasporede spavanja i izaziva milione žalbi.
Komentari 3
NSad
profesorka
Ona je bila ne samo lepotica filmska zvezda, već i pronalazač, ali i sposobna poslovna žena. Svoje pronalaske je zaštitila kao patente, ali nije uzela novčanu naknadu, već ih je dala na slobodno korišćenje. Izbeglica iz Austrije u SAD 1938.godine, želela je da svojim pronalascima pomogne ratne napore u borbi protiv nacizma.
Marija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar