Zaboravljeni pronalazači koji su promenili svet
Lako je nabrojati poznate pronalazače čiji su izumi ostavili trajan uticaj na svet kakav danas poznajemo, ipak neki pronalazači su ostali zaboravljeni.
Od onih poznatijih, dovoljno je samo pomisliti na rad Tomasa Edisona na električnoj sijalici ili na Aleksandra Grejama Bela koji nam je podario telefon.
A kakvi bi naši letnji odmori danas bili da nije bilo braće Rajt i njihovog napretka u vazduhoplovnoj tehnologiji?
Ipak, nisu svi pronalazači stekli slavu koju zaista zaslužuju. Neka značajna imena su gotovo pa u potpunosti zaboravljena, piše Skaj Histori, a prenosi NIN.
1. Čarls Gudjir
Početkom 19. veka vladala je prava pomama za gumom, materijalom koji se dobija od smole iz tropskih stabala. Guma je bila dovoljno savitljiva da se može oblikovati u različite forme, ali zadržati te oblike bilo je sasvim drugo pitanje.
Otkriveno je da se guma topi na toploti, a puca na hladnoći. Čak i pri optimalnim temperaturama, imala je tendenciju da se lepi za sve s čim dođe u dodir. Sve to dovelo je do toga da je do 1830-ih nekada uspešna industrija proizvodnje guma bila na ivici propasti. Čarls Gudjir je bio odlučan da otkloni ove nedostatke. Kroz mukotrpan proces i brojne pokušaje, mešao je gumu sa raznim materijalima. Tada je otkrio da dodavanje azotne kiseline i sumpora čini gumu više glatkom i otpornijom na promene temperature.
Pročitaj još
Međutim, pravi preokret dogodio se kada je Gudjir slučajno ispustio gumeni materijal tretiran sumporom na vruću peć. Na njegovo iznenađenje, guma je očvrsnula umesto da se istopi. Ovaj proces očvršćavanja gume postao je poznat kao vulkanizacija. Otkriće je spasilo gumarsku industriju, učinivši gumu znatno pogodnijom za širu primenu. Gudjir je preminuo 1860. godine, nekoliko decenija pre nego što je po njemu nazvana kompanija Gudjir tajr i raber Kompani.
2. Meri Anderson
Iako nam danas deluje neverovatno, brisači vetrobrana nisu bili standardna oprema na prvim vozilima. Pa, šta su vozači radili kada bi kiša ili sneg počeli ozbiljno da se nakupljaju na vetrobranu, ometajući vidljivost puta ispred njih?
Najčešće bi jednostavno zaustavljali vozilo s vremena na vreme i rukama uklanjali padavine sa vetrobrana. Međutim, Meri Anderson je izmela brisač vetrobrana koji bi vozač mogao da upravlja iznutra, bez napuštanja vozila.
Iako je svoj izum patentirala još 1903. godine, to je bilo znatno pre nego što su automobili postali uobičajeni. Dakle, do 1910-ih, kada su brisači vetrobrana postali uobičajeni na automobilima, Andersonin doprinos toj ideji bio je uglavnom zaboravljen.
3. Persi Spenser
Sledeći put kada stavite hranu u mikrotalasnu pećnicu, setite se Persija Spensera, čoveka koji ju je izumeo. Da, mikrotalasnu pećnicu – ne hranu, iako je, prema priči, upravo jedan peh s hranom doveo do njegovog kulinarskog otkrića.
Po često prepričavanoj anegdoti, Spenser je radio na izradi magnetrona kada je primetio da mu se u džepu istopila čokoladica. Prema rečima njegovog unuka, Džordža "Roda" Spensera Mlađeg, zapravo se radilo o čokoladici s kikirikijem. Persi je ubrzo shvatio da su upravo mikrotalasi koje je emitovao obližnji magnetron izazvali topljenje.
Kada je prva komercijalna mikrotalasna pećnica predstavljena 1940-ih, bila je prilično nezgrapna. Bila je visoka skoro dva metra i teška oko 340 kilograma. Ljubitelji brze pripreme hrane morali su da sačekaju još dve decenije dok mikrotalasne pećnice nisu počele da dobijaju oblik kakav poznajemo danas.
4. Hedi Lamar
Tehnički gledano, Hedi Lamar nikako ne može da se nazove zaboravljenom. Zapravo, bila je zvezda zlatnog doba Holivuda. Mnogi od njenih najpoznatijih filmova – uključujući Alžir (1938), Grad u plamenu (1940) i Samson i Dalila (1949) – i danas se mogu pronaći i gledati na internetu.
Ipak, dok preuzimate te filmove putem interneta, možda niste ni svesni da je upravo Lamar imala značajnu ulogu u nastanku ove bežične tehnologije. Lamar nije bila strastvena samo kada je u pitanju gluma – bila je i strastveni pronalazač. Tokom Drugog svetskog rata, prepoznala je način na koji mornarica može obezbediti da torpeda, kada se ispale, prate metu. Ideja je bila da se torpedima daljinski upravlja radio-talasima, ali uz primenu tzv. "skakanja frekvencije", kako bi se sprečilo presretanje signala od strane neprijatelja.
Iako je Lamar osmislila patent za ovu ideju, smatrana je previše naprednom za to vreme. Zbog toga nije bila korišćena tokom rata. Međutim, kasnije je poslužila kao osnova drugim pronalazačima za razvoj različitih – danas široko rasprostranjenih – standarda bežične komunikacije, uključujući dži-pi-es, blutut i vaj-faj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Na današnji dan: Rođeni Malkolm X, Pol Pot i Ho Ši Min, umro Vangelis, poginuo Lorens od Arabije
19.05.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 19. maj.
Na današnji dan: Počela da važi evropska konvencija o ljudskim pravima, umro Dobrica Ćosić
18.05.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 18. maj.
Besni za volanom: Ako vam se često dešava, ovo je šest načina da to promenite
17.05.2026.•
2
Da li ste se ikada našli besni nakon što vas je neko isekao u saobraćaju ili vam nije dozvolio da se uključite, iznervirani zbog nepristojnog gesta drugog vozača ili pri kraju sa strpljenjem u zakrčenom saobraćaju?
Ljudi bi radije živeli pored nuklearke nego pored AI data centra
17.05.2026.•
2
Amerikanci se toliko protive izgradnji data centara veštačke inteligencije u svojim lokalnim zajednicama da bi radije videli izgradnju nuklearne elektrane u blizini, pokazali su novi podaci istraživanja Galupa.
Električni automobili u Kini završavaju na otpadu već posle tri godine
17.05.2026.•
19
Električni automobili u Kini sve više postaju potrošna roba, dok žestoka borba proizvođača kroz snižavanje cena ozbiljno potresa tržište.
U Češkoj nađena ukradena lobanja svetiteljke: Lopov hteo da je sahrani, pa je zalio betonom
17.05.2026.•
0
Češka policija je saopštila da je našla dragocenu relikviju, lobanju Svete Zdislave, zaštitnice bolesnih i sirotinje iz 13. veka, ukradenu u utorak iz crkve u mestu Jablone.
Na današnji dan: Poginuo Kraljević Marko, umro vojvoda Putnik, počela istraga o aferi Votergejt
17.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 17. maj.
Ovo je najvažniji korak u čišćenju kuhinje koji svi preskaču
16.05.2026.•
0
Mnogi veruju da je dovoljno naprskati sredstvo za čišćenje i odmah obrisati površinu da bi kuhinja bila čista.
Na današnji dan: Poginuo Dis, Tito proglašen za doživotnog predsednika, "Đerdap" pušten u rad
16.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 16. maj.
Dijamant veličine nokta na malom prstu prodat za skoro 15 miliona evra
15.05.2026.•
0
Plavo-zeleni dijamant postigao je rekord na aukciji u Ženevi.
Na današnji dan: Umrli Skerlić, Hejvort i Janketić, u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog poplava
15.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 15. maj.
Na današnji dan: Proglašen Izrael, osnovan Varšavski pakt, umro Sinatra, žene nastupile na OI
14.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 14. maj.
Na današnji dan: Rođeni Marija Terezija i Dimitrije Tucović, počelo zasedanje Majske skupštine
13.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 13. maj.
Na današnji dan: Rođena Florens Najtingejl, umro Smetana, završena sovjetska blokada Berlina
12.05.2026.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 12. maj.
Vlasti u Japanu uvele nagradu za one koji prijave nelegalne strane radnike
11.05.2026.•
1
Japanska prefektura Ibaraki, severoistočno od Tokija, pokrenula je program nagrađivanja ljudi koji prijavljuju preduzeća koja zapošljavaju ilegalne strane radnike.
Na današnji dan: Umrli Bob Marli i Džo Banana, rođeni Balašević, Radmilović, Dali i Slavenski
11.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 11. maj.
Da li se mozak rađa "prazan" ili "pun"?
10.05.2026.•
0
Neobična studija na miševima sugeriše da mozak nije "prazna tabla" pri rođenju, koja čeka da se uspomene upišu u nju.
Drastičan porast stradalih od vrućine i hladnoće u Evropi, jedan od razloga - ekonomska nejednakost
10.05.2026.•
0
Ekonomska nejednakost dodaje više od 100.000 smrtnih slučajeva već velikom broju žrtava vrućine i hladnoće u Evropi svake godine, pokazalo je najnovije istraživanje.
Gde je voda iz česme u Evropi najviše, a gde najmanje bezbedna
10.05.2026.•
2
Čistoća vode razlikuje se širom Evrope, pri čemu Belgija, Nemačka, Luksemburg i Češka imaju neke od najzagađenijih podzemnih voda na kontinentu.
Švajcarski proizvođač kafe u reklamnoj kampanji koristio slogan sa kapije nacističkog logora
10.05.2026.•
2
Švajcarski proizvođač kafe "Chicco d'Oro" našao se na udaru kritika nakon što je u reklamnoj kampanji koristio slogan "Svakome po zasluzi", povezan s koncentracionim logorom Buhenvald.
Koliko su snažnija prednja svetla automobila danas nego pre 60 godina?
10.05.2026.•
0
Sistem osvetljenja automobila kroz istoriju je toliko evoluirao da se domet današnjih svetala udesetorostručio u poređenju s onima od pre šezdeset godina, tvrdi Euromaster, kompanija za održavanje vozila.
Komentari 3
NSad
profesorka
Ona je bila ne samo lepotica filmska zvezda, već i pronalazač, ali i sposobna poslovna žena. Svoje pronalaske je zaštitila kao patente, ali nije uzela novčanu naknadu, već ih je dala na slobodno korišćenje. Izbeglica iz Austrije u SAD 1938.godine, želela je da svojim pronalascima pomogne ratne napore u borbi protiv nacizma.
Marija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar