Kašalj je odbrambeni mehanizam za čišćenje disajnih puteva, međutim ukoliko traje duže može značajno da remeti svakodnevno funkcionisanje i da utiče na kvalitet života.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Violeta Kolarov)
Kašalj je jedan od najčešćih razloga dolazaka pacijenata kod lekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite odnosno u Domove zdravlja, ali i u bolničke ustanove.
Kašalj se kod odraslih osoba definiše kao hroničan ukoliko traje duže od 8 nedelja. Postoji više razloga za hronični kašalj, ali je jedan od najčešćih višegodišnje pušenje cigareta.
O pušačkom kašlju govori doc. dr Violeta Kolarov, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica.
Pušači svoj kašalj koji je ponekad prisutan i godinama, a najizraženiji u jutarnjim satima uz izbacivanje gustog sekreta, smatraju "normalnim" pratiocem svoje loše navike - pušenja i ne pridaju mu važnost, te se ne javljaju lekaru.
Međutim, hronični kašalj može biti prvi simptom hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP), koja nastaje najčešće kao posledica pušenja i jedna je od vodećih uzroka oboljevanja u celom svetu. Ukoliko se razvije hronična opstruktivna bolest pluća koja se karakteriše suženjem disajnih puteva, tada se osim kašlja javlja i otežano disanje, brzo zamaranje, loša tolerancija fizičkog napora, česta pogoršanja i infekcije disajnih puteva.
"Osim što pušenje može izazvati HOBP, zbog toksičnih materija i katrana koji se nalaze u duvanskom dimu, konzumiranje cigareta je glavni faktor rizika i za nastanak karcinoma pluća koji je jedan od vodećih uzroka umiranja u celom svetu. Moj savet, a svakako i najbolji način da se smanji rizik od nastanka i HOBP i karcinoma pluća je prestanak pušenja", kaže dr Kolarov.
Nekima je lako, međutim velikoj većini je veoma teško da prekinu lošu naviku kao što je pušenje. Ukoliko ste pušač ili je neko vama blizak pušač, treba obratiti pažnju i javiti se lekaru ukoliko su prisutni neki od sledećih simptoma:
kašalj koji traje duže od 8 nedelja, a ponekad mesecima i godinama uz jutarnje iskašljavanje
kašalj koji menja svoj karakter
otežano disanje, osećaj zviždanja prilikom disanja
loša tolerancija fizičkog napora
promuklost
česte respiratorne infekcije
pojava krvi u ispljuvku
Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, obavezno se javite svom izabranom lekaru ili pulmologu, savetuje dr V. Kolarov.
Iako je najbolji savet prestanak pušenja, postoje i neki prirodni proizvodi koji pomažu u smanjenju i otklanjanju kašlja, kao što su med i pojedine biljke. Lekovi, proizvodi koji rastvaraju gust sekret i olakšavaju iskašljaj nazivaju se mukolitici i mogu pomoći u čišćenju bronhijalnog stabla i pluća.
"Za mene je preporuka broj jedan PropoMucil® za pušače jer predstavlja jedinstvenu kombinaciju propolisa bogatog polifenolima i N-acetilcisteina, koji udruženo pomažu eliminaciju sekreta, a dodatak meda, te ekstrakta belog sleza, jagorčevine i nane doprinose zdravlju disajnih puteva. Propomucil® za pušače čisti bronhije, disajne puteve i olakšava disanje, dodatno pomaže u iskašljavanju sekreta i smanjenju nadražaja, pa olakšava pušački kašalj. PropoMucil® za pušače u svakodnevnoj primeni dobra je zaštita disajnih puteva kako kod aktivnih pušača, tako i kod osoba koje ostavljaju pušenje", na kraju savetuje dr Violeta Kolarov.
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
