Kašalj je odbrambeni mehanizam za čišćenje disajnih puteva, međutim ukoliko traje duže može značajno da remeti svakodnevno funkcionisanje i da utiče na kvalitet života.
Kašalj je jedan od najčešćih razloga dolazaka pacijenata kod lekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite odnosno u Domove zdravlja, ali i u bolničke ustanove.
Kašalj se kod odraslih osoba definiše kao hroničan ukoliko traje duže od 8 nedelja. Postoji više razloga za hronični kašalj, ali je jedan od najčešćih višegodišnje pušenje cigareta.
O pušačkom kašlju govori doc. dr Violeta Kolarov, pulmolog sa Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica.
Pušači svoj kašalj koji je ponekad prisutan i godinama, a najizraženiji u jutarnjim satima uz izbacivanje gustog sekreta, smatraju "normalnim" pratiocem svoje loše navike - pušenja i ne pridaju mu važnost, te se ne javljaju lekaru.
Međutim, hronični kašalj može biti prvi simptom hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP), koja nastaje najčešće kao posledica pušenja i jedna je od vodećih uzroka oboljevanja u celom svetu. Ukoliko se razvije hronična opstruktivna bolest pluća koja se karakteriše suženjem disajnih puteva, tada se osim kašlja javlja i otežano disanje, brzo zamaranje, loša tolerancija fizičkog napora, česta pogoršanja i infekcije disajnih puteva.
"Osim što pušenje može izazvati HOBP, zbog toksičnih materija i katrana koji se nalaze u duvanskom dimu, konzumiranje cigareta je glavni faktor rizika i za nastanak karcinoma pluća koji je jedan od vodećih uzroka umiranja u celom svetu. Moj savet, a svakako i najbolji način da se smanji rizik od nastanka i HOBP i karcinoma pluća je prestanak pušenja", kaže dr Kolarov.
Nekima je lako, međutim velikoj većini je veoma teško da prekinu lošu naviku kao što je pušenje. Ukoliko ste pušač ili je neko vama blizak pušač, treba obratiti pažnju i javiti se lekaru ukoliko su prisutni neki od sledećih simptoma:
kašalj koji traje duže od 8 nedelja, a ponekad mesecima i godinama uz jutarnje iskašljavanje
kašalj koji menja svoj karakter
otežano disanje, osećaj zviždanja prilikom disanja
loša tolerancija fizičkog napora
promuklost
česte respiratorne infekcije
pojava krvi u ispljuvku
Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, obavezno se javite svom izabranom lekaru ili pulmologu, savetuje dr V. Kolarov.
Iako je najbolji savet prestanak pušenja, postoje i neki prirodni proizvodi koji pomažu u smanjenju i otklanjanju kašlja, kao što su med i pojedine biljke. Lekovi, proizvodi koji rastvaraju gust sekret i olakšavaju iskašljaj nazivaju se mukolitici i mogu pomoći u čišćenju bronhijalnog stabla i pluća.
"Za mene je preporuka broj jedan PropoMucil® za pušače jer predstavlja jedinstvenu kombinaciju propolisa bogatog polifenolima i N-acetilcisteina, koji udruženo pomažu eliminaciju sekreta, a dodatak meda, te ekstrakta belog sleza, jagorčevine i nane doprinose zdravlju disajnih puteva. Propomucil® za pušače čisti bronhije, disajne puteve i olakšava disanje, dodatno pomaže u iskašljavanju sekreta i smanjenju nadražaja, pa olakšava pušački kašalj. PropoMucil® za pušače u svakodnevnoj primeni dobra je zaštita disajnih puteva kako kod aktivnih pušača, tako i kod osoba koje ostavljaju pušenje", na kraju savetuje dr Violeta Kolarov.
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
