Psihoterapeut otkriva: Kako nastaju depresija i anksioznost
Sve veći broj ljudi pati od anksioznog ili depresivnog poremećaja a poznati hrvatski psihoterapeut Laslo Pinter otkriva koje su sličnosti i razlike ta dva stanja.
Depresija i anksioznost
Depresija i anksioznost su dva lica jednog poremećaja. Dok se nekada smatralo da je depresija stanje u kome gubimo interesovanje za stvari koje su nas nekada činile srećnim, a anksioznost nemogućnost da izdržimo projekciju budućih scenarija, danas se oba poremećaja sve češće javljaju kao stanja koja se smenjuju u fazama.
Gotovo da nema osobe koja nije iskusila neki oblik anksioznosti ili depresije. Nakon pandemije, statistika pokazuje da je broj obolelih od ovih poremećaja porastao za 25 odsto.
Za to postoji čitav niz razloga, a kako nastaju takva stanja, koliko dugo traju i kako sebi pomoći objasnio je zivim.jutarnji.hr Laslo Pinter, psihoterapeut i osnivač škole psihoterapije integrativne fizikalne terapije CIR ICBP a prenosi N1.
Sve češće se traži pomoć psihoterapeuta
Kada bi ljudi zastali i saslušali, rekao bih da gotovo da nema osobe koja se povremeno ne oseća anksioznom, depresivnom, izgubljenom.
Današnji način života u urbanim sredinama je veoma zahtevan, puni smo obaveza koje moramo da obavimo u različitim delovima grada, vožnja, rokovi, odgovornost, sve su to okidači koji nas mogu uvući u pomenuta stanja.
U prošlosti su ovi poremećaji bili strogo podeljeni, ali danas sve više ljudi ima oba poremećaja. Kako postoje razlike među njima, postoje i sličnosti.
Depresija osim emocionalnih stvara i fizičke probleme
"Terapiji pristupam psihodinamski i uvek idemo u rano detinjstvo da vidimo šta su i kakvi obrasci su tada stvoreni. Dete u ranom uzrastu sigurno nije depresivno, vedro je, zainteresovano, a ako mu nešto ne odgovara dete će se buniti, plakati i čekati da roditelj zadovolji tu potrebu", objašnjava Pinter.
Prema njegovim rečima, ako nema odgovora na dečju buku, ono će postati nervozno, možemo reći uznemireno, a u sledećoj fazi dete će pasti u očaj, dobiće poruku da za njega nema "utehe" i na neki način će odustati i od plača i od protesta. Tu je već posejano seme za razvoj depresije u kasnijem životu.
Simptom napada panike o kome se ne govori
"Odnos roditelja prema malom detetu je veoma važan, jer stvara sva naša kasnija uverenja i stanja", dodaje on.
Buduća trudnica koja je nervozna, uplašena, pod stresom još u materici šalje signal detetu da su oboje na neki način ugroženi, taj osećaj je ključan za razvoj nervnog sistema nerođene bebe, a isto važi i nakon rođenja.
Svaka era ima različite obrazovne metode. U naše vreme roditelji su često ostavljali decu u mračnoj sobi da sami zaspe i prestanu da plaču. Postavlja se pitanje, da li je to zapravo, sa svim saznanjima koja danas imamo, najbrži put za neke od savremenih poremećaja?
"To je veoma dobra osnova za napade panike, anksioznost, razne strahove i fobije, a ne obavezno depresiju. Malo dete u mračnoj sobi ima osećaj straha, napuštenosti, a kada mu se ne zadovolji potreba da se reguliše spolja, da bude u kontaktu sa majkom, neće moći da shvati zašto se to dešava i to će trajno uticati na njegov nervni sistem", objašnjava psihoterapeut.
Iako je poznato da je glavna "mantra" vaspitanja bila da se dete ne nosi previše u rukama, da se ne bi razmazilo, postoji i druga škola mišljenja koja zagovara bojazan od toga da će nedostatak fizičkog kontakta u tom najranijem dobu uticati nepovoljno i na razvoj deteta.
"Naravno, fizički kontakt je veoma važan, jer dete u ranom uzrastu nema kapacitet da se umiri. Prisustvo majke je važno, jer ona može postepeno smanjiti podizanje deteta i na zdrav način stvoriti osećaj sigurnosti za dete. Ta beba koja nema dovoljno fizičkog kontakta, kasnije će u životu dodir i bliskost doživljavati kao nepotrebne ili suvišne, a za tim zapravo žudi svaki čovek", smatra on.
Ljudsko telo različito manifestuje anksioznost i depresiju. Od anksioznosti, ruke nam se znoje, nemirni smo, vrti nam se u glavi, a kod depresije imamo sto kila na leđima, ne možemo da se krećemo i uglavnom želimo da budemo sami i u krevetu.
"Sa anksioznošću, ceo nervni sistem je u prestimulisanom stanju borbe ili bežanja. Mi, kao terapeuti, pre svega treba da smirimo to stanje, spustimo tenziju, osvestimo ljude da nisu sami, napušteni i da im ovde i sada ne preti nikakva opasnost. Frojd je blisko povezao autonomni nervni sistem sa našom podsvesti. To su oni postupci i osećanja koja ne uspevamo da svesno regulišemo. U fizikalnoj terapiji se staramo da osoba isprazni tenziju koja ga je preplavila", kaže Pinter.
To radimo na različite načine tehnikama telesne terapije, od ritmičnog udaranja u fokuser ili prostirku, pravljenja glasa iz tela tim udarcem, ili samo udaranja rukama da opustimo napetost u ramenima, vratu i nadlakticama. Nakon što se telo tako opusti, prelazimo na smirivanje sistema, dijafragmalnim disanjem, udahnite pet sekundi, izdahnite sedam - osam sekundi i tako nekoliko puta, objašnjava psihoterapeut.
On dodaje da tako regulišemo parasimpatikus, osoba je već opuštenija i uspostavljamo bezbedan kontakt sa klijentom i ulazimo u deljenje problema, poteškoća i pronalaženja daljih rešenja.
Za dobru terapiju, pre svega, neophodan je blizak, iskren i poverljiv odnos između terapeuta i klijenta? Osim toga, u kojoj meri smo uspeli da detabuiramo psihoterapiju? Čini mi se da ljudi ipak više vole da posegnu za tabletom nego da se na terapiji sretnu sa sobom.
"Terapija je oblik mentalne higijene kojoj ljudi danas sve više pribegavaju. Više nema stigme oko toga kao nekada. Kada se ova početna nelagodnost prevaziđe, kada ljudi vide da imaju koristi od toga, često to iskustvo prenose na svoje prijatelje i porodicu, tako da se krug ljudi koji odlučuju da idu na terapiju širi. Žao mi je što mi u obrazovnom sistemu ne učimo o tim određenim modelima ponašanja, o uzrocima i posledicama nekih poremećaja, o sistemu samoregulacije. Psihoterapija dolazi kao večernja škola za ljude koji žele da bolje razumeju sebe i svet oko sebe i da se lakše nose sa svim izazovima koji nas okružuju", kaže Pinter.
Težak život ne prouzrokuje automatski depresiju
Postavlja se pitanje kako onda raditi sa depresivnim ljudima, kada su oni ti koji su odustali, koji osećaju težinu sveta i života na svojim leđima.
"Objasnio sam korene depresije. To su sećanja u nama kada nismo dobijali podršku, kada nismo imali siguran kontakt i stvarali uverenje da nema izlaza iz situacije u kojoj se nalazimo. To je obrazac odustajanja od zadovoljenja sopstvenih potreba, iskustvo gde smo sve uradili, ali nam niko nije pomogao. Isto tako, izgleda da odrasla osoba odustaje od sebe", kaže on.
On takođe dodaje da je u terapiji smatrao da je najefikasnije da se uspostavi odnos klijenta sa sopstvenim disanjem, da ga osvesti o sopstvenim grudima i da osvesti emocije u grudima i gornjem delu tela.
"Važno je ne mešati osećanja u srcu sa mislima, već da klijent zaista razume kako se oseća u svom srcu. Ovaj kontakt sa unutrašnjim emocijama smanjuje osećaj besmisla i depresije. Čim se povežemo sa emocijama, gubimo 'naviku' da ništa nema smisla. Za depresiju je tipično da je osoba odustala od srca, prva naznaka vraćanja osećanja u grudi i srce, poništava osećaj depresije", objašnjava psihoterapeut.
Glavni okidači za depresiju
Pinter objašnjava da su, iz njegovog iskustva, depresivni ljudi imali neke depresivne epizode od puberteta kojih su svesni ili nisu.
"Kada uđemo dublje u priču, to postaje očigledno vrlo brzo. Depresija nikada ne dolazi preko noći. Često klijenti uzimaju i antidepresive, ali ja verujem da je bez psihoterapije mnogo teže rešiti problem depresije samim lekovima. Jednostavno moramo da rehabilitujemo to vreme u kojem je počelo samonapuštanje", kaže psihoterapeut.
Panika može svakome da se desi
Jedan od najgorih oblika poremećaja su napadi panike, koji se mogu desiti svakome u bilo kom trenutku. Ljudi koji to doživljavaju svedoče da je to veoma neprijatan psihički i fizički osećaj u kome čovek bukvalno misli da umire.
"Napadi panike su vrsta velikog iracionalnog straha koji nas potpuno obuzima. Racionalni deo mozga zna da ovaj unutrašnji strah nije rezultat neke stvarne pretnje, ali se telo i dalje ponaša kao da nas napada lav ili da nam preti smrću. Ljudi često odustaju od vožnje, na primer, jer se plaše da ako dožive napad panike, neće imati gde da stanu sa strane, ili u liftu, da neće moći da se sklone ako se lift pokvari. To su uvek strahovi od podsvesnih projekcija najgoreg što se može dogoditi", navodi Pinter.
On dalje objašnjava da je napad panike zaživeo i u ranom uzrastu, kada dete nije bilo pravilno regulisano, u fizičkom kontaktu sa majkom, korigovano kada je plakalo ili bilo nervozno.
"Koren svega je uvek u onom najranijem dobu kada je naš sistem ojačan da raste i 'održi' emocije. Bebi je potrebna majka koja je prisutna i mirna, čak i kada je majka tu, ali je njen nervni sistem stimulisan, ne zna kako da smiri bebu, beba stiče uverenje da za nju nema smirenosti, ona to uvodi u svoj sistem kao iskustvo i kasnije svi problemi nastaju iz strahova, fobija, napada…", kaže on.
Pročitaj još
Mentalni poremećaji su u porastu ili sada o njima više pričamo?
Pintor je mišljenja da se to dešavalo i ranije, ali se manje pričalo i manje se tražila pomoć. Žene danas imaju dodatni izazov balansiranja karijere i majčinstva, gotovo niko se ne odlučuje samo za majčinstvo, a ovaj stalni pritisak sigurno nije dobar ni za majke, ni za očeve, ni za decu. Cela porodica je pod stresom i to se utiskuje u dečiju psihu, a kasnije do izražaja dolaze razni poremećaji. To je izazov ove civilizacije. Nereda je bilo i ranije, ali su često bili posledica nefunkcionalnih porodica. Danas urbani stres, o kome se priča, izlaže gotovo svaku porodicu nekoj psihičkoj disfunkcijama roditelja ili dece.
"Kao terapeut sam zadovoljan jer znam da se sva ova stanja mogu ublažiti ili potpuno otkloniti uz pomoć terapije. Na taj način kvalitet života postaje mnogo bolji, a nestaje i onaj osećaj beznađa i besmisla koji je obuzeo današnjeg savremenog čoveka", zaključio je psihoterapeut Pinter.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
Komentari 1
Petar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar