Do četrdesetih, ta lakoća često nestane. Umor postaje teže izbaciti. Lako je pretpostaviti da je to jednostavno proces starenja - jednosmerni pad.
Istina je da su četrdesete često najiscrpljujuća decenija, ne zato što smo stari, već zato što se nekoliko malih bioloških promena poklapa tačno u isto vreme kada i životni zahtevi dostižu vrhunac.
Ključno - i optimistično - jeste da nema razloga da pretpostavimo da energija mora nastaviti da opada na isti način u našim šezdesetim.
Energija u dvadesetim
U ranom odraslom dobu, više sistema dostiže vrhunac istovremeno.
Mišićna masa je tada najveća, čak i bez namernog treniranja. Kao metabolički aktivno tkivo, mišić pomaže u regulaciji šećera u krvi i smanjuje trud potreban za svakodnevne zadatke.
Istraživanja pokazuju da je skeletni mišić metabolički aktivan čak i u mirovanju i značajno doprinosi bazalnoj metaboličkoj stopi (energiji koju telo koristi samo da bi vas održalo u životu kada mirujete). Kada imate više mišića, sve troši manje energije.
Na ćelijskom nivou, mitohondrije - strukture koje pretvaraju hranu u iskoristivu energiju - brojnije su i efikasnije. One proizvode energiju sa manje otpada i manje zapaljivih nusproizvoda.
I san je dublji. Čak i kada je san skraćen, mozak proizvodi više sporotalasnog sna, faze koja je najviše povezana sa fizičkim oporavkom.
Hormonski ritmovi su takođe stabilniji. Kortizol, često opisan kao hormon stresa tela, melatonin, hormon rasta i polni hormoni prate predvidive dnevne obrasce, što čini energiju pouzdanijom tokom dana.
Jednostavno rečeno, energija u dvadesetim je obilna i oproštajna. Možete je zloupotrebljavati i opet će vam proći nekažnjeno.
Iscrpljujuće četrdesete
Do srednjih godina, nijedan od ovih sistema nije propao, ali male promene počinju da imaju značaj.
Mišićna masa počinje da opada od kasnih tridesetih, osim ako ne vežbate da je održite. To je samo po sebi glavni savet - radite vežbe snage. Gubitak mišića je postepen, ali njegovi efekti nisu. Manje mišića znači da svakodnevno kretanje troši više energije, čak i ako to svesno ne primećujete, piše
ScienceAlert.
Mitohondrije i dalje proizvode energiju, ali manje efikasno. U dvadesetim, loš san ili stres su mogli biti podnošljivi. U četrdesetim, neefikasnost se razotkriva. Oporavak postaje "skuplji".
I san se menja. Mnogi ljudi i dalje dobijaju dovoljno sati sna, ali san postaje fragmentisan. Manje dubokog sna znači manje popravke. Umor se oseća kao kumulativan, a ne povremen.
Hormoni ne nestaju u srednjem dobu - oni variraju, naročito kod žena. Varijabilnost, a ne nedostatak, remeti regulaciju temperature, vreme sna i ritmove energije. Telo se bolje nosi sa niskim nivoima nego sa nepredvidivim.
Tu je i mozak. Srednje godine su period maksimalnog kognitivnog i emocionalnog opterećenja: liderstvo, odgovornost, budnost i uloge nege. Prefrontalni korteks - odgovoran za planiranje, donošenje odluka i inhibiciju - radi teže za isti učinak. Mentalno obavljanje više zadataka iscrpljuje energiju jednako efikasno kao i fizički rad.
Zato se četrdesete osećaju tako surovo. Biološka efikasnost počinje da se menja tačno u trenutku kada su zahtevi najveći.
Nadanje u šezdesetim
Kasnije godine se često zamišljaju kao nastavak opadanja iz srednjeg doba; međutim, mnogi ljudi prijavljuju nešto drugačije.
Hormonski sistemi se često stabilizuju posle perioda tranzicije. Životne uloge se mogu pojednostaviti. Kognitivno opterećenje može opasti. Iskustvo zamenjuje konstantno aktivno donošenje odluka.
San se ne pogoršava automatski sa godinama. Kada je stres manji i rutine su zaštićene, efikasnost sna se može poboljšati - čak i ako je ukupno vreme sna kraće.
Ključno je da se mišići i mitohondrije i dalje iznenađujuće dobro prilagođavaju i u kasnijim godinama. Trening snage kod ljudi u šezdesetim, sedamdesetim i kasnije može vratiti snagu, poboljšati metaboličko zdravlje i povećati subjektivnu energiju za samo nekoliko meseci.
To ne znači da kasniji život donosi neograničenu energiju, ali često donosi nešto drugo - predvidivost.
Dobre vesti?
Tokom odraslog doba, energija se menja po karakteru, a ne samo što opada. Greška koju pravimo jeste pretpostavka da umor u srednjim godinama odražava lični neuspeh, ili da označava početak neizbežnog pada. Anatomski, to nije tačno.
Umor srednjeg doba je najbolje razumeti kao nesklad između biologije i zahteva: male promene u efikasnosti koje se dešavaju tačno u trenutku kada su kognitivna, emocionalna i praktična opterećenja najveća.
Ohrabrujuća poruka nije da možemo povratiti sebe iz dvadesetih. Već da energija u kasnijem životu ostaje visoko promenljiva, i da iscrpljenost tako karakteristična za četrdesete nije kraj priče.
Umor u ovom stadijumu nije upozorenje na neizbežan pad; to je signal da su se pravila promenila.
Komentari 3
Nosferatu
Ocigledno.
ja ja
Brate ver najbolji komentar koji sam video na 021 ...
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar