DNA mutacije otkrivene kod dece radnika iz Černobilja
Oštećenje DNK od jonizujućeg zračenja (IR) koje je izbilo iz nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine pojavljuje se kod dece onih koji su prvobitno bili izloženi, otkrili su istraživači.
To je prvi put da je takva transgeneracijska veza jasno uspostavljena.
Prethodne studije bile su neodlučne u vezi s tim da li se ovo genetsko oštećenje može preneti sa roditelja na dete, ali ovde su istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj, tražili nešto malo drugačije.
Umesto da izdvajaju nove DNK mutacije u sledećoj generaciji, tražili su ono što je poznato kao grupisane de novo mutacije (cDNM): dve ili više mutacija u bliskoj blizini, pronađene kod dece, ali ne i kod roditelja. To bi bile mutacije koje su rezultat prekida u roditeljskoj DNK izazvanih izlaganjem zračenju.
"Pronašli smo značajno povećanje broja cDNM kod potomaka ozračenih roditelja, i potencijalnu povezanost između procena doze i broja cDNM kod odgovarajućih potomaka. Uprkos neizvesnosti u vezi sa preciznom prirodom i količinom uključenog IR, ova studija je prva koja pruža dokaz o postojanju transgeneracijskog efekta produženog očinskog izlaganja niskim dozama IR na ljudski genom", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Nalazi su zasnovani na sekvenciranju celog genoma 130 potomaka radnika na sanaciji Černobilja, 110 potomaka nemačkih vojnih radarskih operatora koji su verovatno bili izloženi rasutom zračenju, i 1.275 potomaka roditelja koji nisu bili izloženi zračenju, korišćenih kao kontrola.
U proseku, istraživači su pronašli 2,65 cDNM po detetu u černobiljskoj grupi, 1,48 po detetu u nemačkoj radarskoj grupi i 0,88 po detetu u kontrolnoj grupi. Istraživači kažu da su ti brojevi verovatno precenjeni zbog šuma u podacima, ali čak i nakon statističkih prilagođavanja, razlika je i dalje bila značajna, piše ScienceAlert.
Štaviše, veća doza zračenja kod roditelja imala je tendenciju da znači veći broj klastera kod deteta. To se uklapa sa idejom da zračenje stvara molekule poznate kao reaktivne vrste kiseonika, koje su sposobne da prekinu DNK lance - prekidi koji mogu ostaviti iza sebe klastere opisane u ovoj studiji, ako se poprave nesavršeno.
Dobra vest je da bi rizik po zdravlje trebalo da bude relativno mali: kod dece izloženih roditelja nije utvrđen veći rizik od bolesti. To je delimično zato što mnogi cDNM verovatno padaju u "nekodirajuću" DNK, a ne u gene koji direktno kodiraju proteine.
"S obzirom na mali ukupni porast cDNM nakon očinskog izlaganja jonizujućem zračenju i mali udeo genoma koji kodira proteine, verovatnoća da je bolest koja se javlja kod potomaka izloženih roditelja izazvana cDNM je minimalna", pišu istraživači.
Da to stavimo u perspektivu, znamo da stariji očevi imaju veću verovatnoću da prenesu više DNK mutacija svojoj deci. Naknadni rizik od bolesti povezan sa uzrastom roditelja u trenutku začeća veći je od potencijalnih rizika od izlaganja zračenju koji su ovde ispitivani, izveštavaju istraživači.
Postoje neka ograničenja koja treba napomenuti. Pošto se početno izlaganje zračenju dogodilo pre nekoliko decenija, istraživači su morali da procene izloženost ljudi koristeći istorijske zapise i uređaje stare nekoliko decenija.
Pročitaj još
Učešće u studiji je takođe bilo dobrovoljno, što je možda uvelo određenu pristrasnost, jer su oni koji su sumnjali da su bili izloženi zračenju verovatno imali veću sklonost da se prijave.
Čak i uz ta ograničenja, sada znamo da uz produženo izlaganje, jonizujuće zračenje može ostaviti suptilne tragove u DNK generacija koje dolaze - naglašavajući potrebu za bezbednosnim merama i pažljivim praćenjem onih koji su u riziku.
"Mogućnost prenosa genetskih promena izazvanih zračenjem na sledeću generaciju od posebne je zabrinutosti za roditelje koji su možda bili izloženi višim dozama IR i potencijalno dužim vremenskim periodima nego što se smatra bezbednim", pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Fizička aktivnost mogla bi da uspori starenje jajnika: Naučnici ispituju i lek sa sličnim dejstvom
24.10.2026.•
1
Fizička aktivnost mogla bi da pomogne u očuvanju jajnika i usporavanju njihovog starenja, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na miševima i ljudima.
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
2
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
2
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar