Mirisanje hrane neće vas spasiti od trovanja, evo zašto
Mikrobiolog Metju Gilmor priznaje da mada zna da mikrobi koji napadaju hranu, a mogu izazvati trovanje, nemaju miris, često i sam na taj način proverava ispravnost namirnica.
Ali navodi razloge zašto to ne bi trebalo da činimo.
Svima nam se dogodilo da uzmemo salamu iz frižidera s namerom da napravimo sendvič i onda shvatimo da joj je istekao rok upotrebe. Ili se dogodi da smo pocepali omot pa se ne vidi do kada važi, niti se sećamo koliko dana stoji u frižideru. Prva stvar koju ćemo uraditi je da pomirišemo salamu, nadajući se da je još dobra.
Tačno je da neki mikrobi ostavljaju mirisni trag dok rastu na nekoj podlozi. Miris kvasca u sveže naraslom testu ili pečenom hlebu svima prija, ali mikrobi koji proizvode miris gasova koje ispuštamo ili loš zadah ne proizvode tako prijatne mirise.
Ovi gasovi nastaju kada populacija mikroba raste i postaje masovna - kada metabolizam svakog pojedinačnog mikroba pretvara ugljenik i druge elemente u izvore energije ili gradivne blokove za sopstvenu ćelijsku strukturu.
Međutim, kako naglašava Gilmor, mikrobe koji se najčešće povezuju sa bolestima koje se prenose hranom, kao što su listerija i salmonela, biće skoro nemoguće otkriti prostim mirisanjem hrane.
Čak i ako su prisutne - a rizik je na sreću relativno nizak - ove bakterije bi verovatno bile u tako maloj količini u hrani da bi bilo kakvo metaboličko delovanje (a zatim i stvaranje mirisa) bilo potpuno neprimetno za naše čulo mirisa.
Takođe, bilo koja "eau de Listeria" ne bi se razlikovala od mirisa koje bi proizvele rasprostranjenije mikrobne vrste koje su uobičajene i za koje se očekuje da će biti u našoj hrani, a koje ne izazivaju nikakve zdravstvene tegobe.
Da, postoji vrlo mala šansa da je listerija prisutna u dimljenom lososu, ali i ako jeste, apsolutno nema šanse da naša olfaktorna čula mogu da otkriju bilo kakve nagoveštaje njenog prisustva preko zamamnog mirisa mirođije, soli i dima koji dominiraju.
Još je manja šansa da osetimo salmonelu na paradajzu koji smo izvadili iz fioke za voće i povrće u frižideru. Ako je ovaj patogen ikada bio prisutan na paradajzu, verovatno ga je unela kontaminirana voda u bašti dok je paradajz rastao, tako da nije na površini već unutar ploda.
Pokvarena hrana može imati neprijatan miris
Mirisanjem je ipak moguće otkriti kada je neka hrana pokvarena - još jedna akcija mikroba, jer jedu hranu koja je predugo ostavljena ili je bila pogrešno skladištena.
Ovo je jedan od razloga zašto je prikladnija upotreba testa njuškanja da se otkrije pokvareno mleko i tako smanjimo količinu hrane koju bacamo. A za neke namirnice - kad pomislimo na mikrobiološki doprinos najfinijim sirevima - kulinarski atribut je neugodan miris. Nekome će zasmetati i miris kiselog kupusa, ali ga sigurno neće baciti u kantu za otpatke.
Pročitaj još
Znači da za određenu hranu, kao što je sveže voće i povrće ili mleko, i dalje obraćamo pažnju na sve mirise koji ukazuju na kvarenje i uzimamo ih kao upozorenje da ih bolje čuvamo - ili da pravimo ili kupujemo manje ako znamo da ih nećemo pojesti na vreme.
Naučnicima su neki od uzroka bolesti koje se prenose hranom još nepoznati, napominje mikrobiolog. Iako je poznato da su u većini slučajeva trovanja hranom uzročnici bakterijski zagađivači, poput kampilobaktera ili već pomenute listerije i salmonele, u isto toliko slučajeva ne zna se izvor.
Dakle, ako strahujemo da ćemo se otrovati hranom, energiju je najbolje usmeriti na skladištenje na pravoj temperaturi i dovoljno dugu termičku obradu, umesto da verujemo svom nosu da će nanjušiti patogene, savetuje mikrobiolog.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
3
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Komentari 1
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar