Italijanski "đelato" kao institucija i deo kulture: Šta ga čini tako posebnim?
Italija je jedna od prvih zemalja koje vam padaju na pamet kada je reč o nauci, kulturi i umetnosti, dizajnu, modi i automobilskoj industriji u svetu, ali i hrani i desertima.
Jedno od iskustava koje ne možete propustiti kad ste u poseti Italiji je uživanje u autentičnom sladoledu "đelato".
Uprkos činjenici da je sladoled proizvod popularan širom sveta, autentični italijanski "đelato" je institucija, deo kulture i slatkog užitka kojem niko ne može da odoli.
Izraz "đelato" potiče od latinske reči i znači "smrznut", a definiše se kao zanatski proizvod tipičan za italijansku gastronomiju, različit od uobičajenog sladoleda iz drugih zemalja.
"Đelato" je jedinstven u svetu, jer ima svoje osobine s tradicionalnim receptima koje se prenose s generacije na generaciju.
Poreklo sladoleda datira još od klasične antike, doba kada su različiti narodi počeli na ledu da čuvaju proizvode poput mleka i voća.
Rimljani su uspeli da razviju napredne tehnike konzerviranja hrane i tako popularizuju osvežavajuću mešavinu leda, šećera ili meda i sokova koje su držali u podzemlju.
Vekovima kasnije italijanski gradovi su doživeli svoj vrhunac tokom renesanse i upravo se u to vreme velikim plemićima svideo novi proizvod stvoren od mleka, pavlake i jaja. Tako se rodio autentični "đelato".
Iz poslastičarnica u Firenci sladoled je otputovao na francuski dvor, gde je postao vrlo popularan i uskoro je postao predmet želja čitavog evropskog plemstva.
Italijanski proizvođači sladoleda kažu da koriste izuzetno sveže proizvode i drže se tradicionalnih metoda proizvodnje.
Klaudio Pika, generalni sekretar Italijanskog udruženja proizvođača sladoleda, ističe da je "đelato" jedan od tri najvažnija ukusa njihove zemlje i predstavlja Italiju zajedno s picom i špagetama.
"Italijanski sladoled je omiljen u celom svetu. Mnogi naši proizvođači sladoleda su čak pozvani u inostranstvo da proizvode sladoled", rekao je Pika.
Prema njegovim rečima, Italija ima najbolje poslastičarnice, najbolje sastojke, ali i najbolje mašine za pravljenje sladoleda.
"Tako je nastao sladoled u Italiji. Neki kažu da je to delo Medičija. Neki kažu da je došao sa Sicilije, neki čak kažu da je nastao kada su Rimljani pravili voćni sok od snega Terminilo. Sladoled je naš, savršen je i on je naš nacionalni identitet", istakao je Pika.
Dodao je da kao udruženje, rade sa Ministarstvom poljoprivrede Italije na priznavanju italijanskog sladoleda kao dela Uneskove kulturne baštine. Takođe, tražili su da 1. jun bude priznat kao "Dan italijanskog sladoleda".
Šef kuhinje Paolo Konstantini, jedan od italijanskih ambasadora sladoleda, koji leti pravi najmanje 100-120 kilograma sladoleda dnevno u svojoj radnji u Montiju, jednoj od istorijskih četvrti Rima, koju vodi već 30 godina, kaže da sladoled pruža zadovoljstvo, a starije sugrađane vraća u mladost.
"To je kompletan proizvod. Ovim poslom se bavimo generacijama. Ja radim već 40 godina", objasnio je Konstantini.
Na pitanje koja je tajna tolike popularnosti italijanskog sladoleda, Konstantini kaže:
"Zato što uvek koristimo sveže proizvode. Pažljivo biramo sve sirovine kao što su pavlaka, mleko i šećer. Plodovi su potpuno prirodni. Koristimo 75 odsto voćnog soka", rekao je on.
Pročitaj još
Eugenio Morone ima poslastičarnicu u Trastevereu, još jednoj od istorijskih četvrti Rima.
"Veoma je važno promovisati pravi ručno rađeni sladoled. Za pravi ručno rađeni sladoled morate dobro poznavati sirovine i italijansku tradiciju pravljenja sladoleda", ispričao je Morone.
Dodaje da se slodeld prodaje i leti i zimi, pa su srećni što mogu da rade tokom cele godine.
"Imamo različite ukuse, trenutno imamo smokve, radimo na sladoledu od šljiva, pravimo sezonski svež, jednostavan led koji sadrži voćne kremove koje ljudi vole, kao što su urma, grožđe i jagode", rekao je Morone.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
3
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Komentari 4
:)
Game of Trolls
07.10.2023 • 22:53
Italija je jedna od prvih zemalja koje vam padaju na pamet kada je reč o nauci, kulturi...tu sam prestao da čitam
Jesi ti siguran da si 'citalac'? Pa ko ti pada na pamet kad je rec o nauci i kulturi? Srbija valda???
Leonardo, Galileo, Fermi, Mikelandjelo, Rafaelo, Djoto, Dante, Markoni, Meuci, Elena Ferante, Boceli...
Cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar