Žene u istočnim delovima sveta ulaze u menopauzu ranije nego one na Zapadu: Evo zašto
Žene u istočnim delovima sveta u proseku ulaze u menopauzu ranije nego one na Zapadu.
Foto: Pixabay
Prema analizi Universal Drugstore-a, prosečno doba za ulazak u menopauzu varira u različitim delovima sveta, a u zemljama poput Tajvana, Indije i Bangladeša žene ovaj prelaz doživljavaju već u srednjim četrdesetim.
U proseku, menopauza počinje oko 51. godine, ali u Tajvanu žene ulaze u menopauzu već s prosečnih 44,6 godina, u Indiji s 45,6, a u Bangladešu s 47 godina.
S druge strane, u zemljama poput Norveške menopauza nastupa najkasnije, u proseku s 52,7 godina, dok je u Španiji i na Novom Zelandu prosečno doba 51,7,odnosno 51,5 godina.
U Južnoj Americi prosečno doba menopauze je oko 51 godine, dok je u Africi ta granica niža, između 48 i 49 godina. U većini azijskih zemalja, prosek se kreće između 49 i 50 godina.
Svetska organizacija za populaciju napominje da bolja zdravstvena nega i bolji pristup zdravstvenim uslugama često koreliraju s kasnijim početkom menopauze. U zemljama s nižim socioekonomskim standardom, gde je pristup zdravstvu ograničen, žene često imaju decu u ranijim godinama što može doprineti ranijem ulasku u menopauzu.
Dr Amanda Šea objašnjava kako na vreme menopauze utiče niz faktora, uključujući genetiku, biološke i uslove životne sredine, kao i socioekonomski status.
"Istraživanja su pokazala povezanost između doba menopauze i faktora poput pušenja, gojaznosti, porođaja i ishrane", dodaje dr Šea.
Menopauza označava kraj menstrualnih ciklusa i plodnosti kod žene. Simptomi uključuju neredovne menstruacije, valunge, promene raspoloženja, vaginalnu suvoća i poremećaje sna. Ti simptomi mogu započeti čak deset godina pre menopauze i trajati do 14 godina, iako u proseku traju oko sedam godina. Opcije lečenja uključuju hormonsku terapiju i promene životnog stila, poput smanjenja unosa zasićenih masti i povećanja unosa voća i povrća.
Pročitaj još
Rani ulazak u menopauzu može doneti zdravstvene rizike, poput većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti i hipertenzije, dok je kasna menopauza povezana s povećanim rizikom od raka dojke, endometrioma jajnika. Prevremena menopauza javlja se kod žena mlađih od 40 godina i može biti uzrokovana genetikom ili bolestima, poput autoimunih poremećaja.
Određene etničke grupu menopauzu doživljavaju drugačije. Na primer, žene u Japanu nemaju valunge zbog ishrane bogate sojom, ali dr Šea ističe potrebu za daljim istraživanjem.
"Razumevanje faktora koji utiču na vreme menopauze i predviđanje individualnih iskustava može poboljšati kvalitet života žena."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto se osećate umorno čak i kada vam se čini da se hranite zdravo: Stres, dehidratacija, previše kofeina
01.11.2025.•
0
Iako mnogi od nas pokušavaju da jedu zdravo – od doručka bogatog proteinima do tanjira punog povrća i voća – osećaj umora često ne nestaje.
Maldivi zabranili pušenje svima rođenim posle 1. januara 2007.
01.11.2025.•
0
Maldivi su počeli da primenjuju zabranu pušenja za sve osobe rođene posle 1. januara 2007. godine.
Sezona virusa je počela: Zašto je važno unositi dovoljno joda kad prete virusi?
31.10.2025.•
0
Sezona gripe uveliko je u toku, a sa njom dolazi i naša potreba da sačuvamo i ojačamo imunitet. Tu i jedan poznati mineral može mnogo da pomogne - jod.
Svetski dan borbe protiv psorijaze: Bolest koja se može kontrolisati, važni pregledi kod dermatologa
29.10.2025.•
0
Svetski dan borbe protiv psorijaze obeležava se danas, 29. oktobra.
OpenAI: Više od milion korisnika ChatGPT svake nedelje pokazuje suicidne namere
28.10.2025.•
4
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Zašto je jod važan za decu?
27.10.2025.•
0
Jod je neophodan mineral za pravilan rast i razvoj deteta.
Studija: Jedna starosna grupa je sklonija zavisnosti od visokoprerađene hrane
27.10.2025.•
0
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje obolelih od psorijaze: Biološka terapija dostupna svima koji ispunjavaju uslove
26.10.2025.•
1
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Otkriven potpuno novi tip veze između neurona - mogu dovesti do degenerativnih bolesti
26.10.2025.•
0
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
VIDEO: Pacijentkinja sa Parkinsonovom bolešću svirala klarinet tokom operacije na mozgu
26.10.2025.•
0
U nesvakidašnjoj hirurškoj proceduri, 65-godišnja pacijentkinja obolela od Parkinsonove bolesti svirala je klarinet dok su joj lekari stimulisali mozak električnim impulsima, kako bi pratili trenutne efekte operacije.
Naučnici upozoravaju na zdravstvene rizike pomeranja sata
25.10.2025.•
1
Pomeranje sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji kontroliše ključne telesne funkcije.
Često preskačete doručak? Evo kako to može da utiče na vaše zdravlje
24.10.2025.•
5
Ljudi koji redovno preskaču doručak imaju značajno veći rizik od razvoja metaboličkog sindroma - grupe stanja koja povećavaju verovatnoću srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
Batut: U Srbiji potvrđen grip
23.10.2025.•
0
U Srbiji su laboratorijski potvrđeni virusi gripa, saopštili su danas nadležni.
Istraživanje potvrdilo: Osobe sa šizofrenijom zaista čuju glasove
23.10.2025.•
0
Naučnici iz Australije potvrdili su svojim najnovijim istraživanjima dugogodišnju teoriju da osobe koje boluju od šizofrenije "čuju glasove" u glavi jer pogrešno tumače svoj unutrašnji govor kao spoljašnji.
Japanski naučnici razvili oblik vitamina K koji bi mogao pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti
21.10.2025.•
0
Lek izveden iz vitamina K koji usporava napredovanje Alchajmerove bolesti ili ublažava njene simptome ne bi samo poboljšao kvalitet života, već bi i smanjio troškove zdravstvene nege i brige o obolelima.
Japan prvi put odobrio pilulu za "jutro posle"
21.10.2025.•
1
Japan je prvi put odobrio prodaju hitne kontraceptivne pilule za "jutro posle" bez recepta, saopštila je farmaceutska kompanija ASKA.
Jedna od pet mladih osoba u Srbiji ima psihološke probleme
20.10.2025.•
1
Polovina psihičkih poremećaja ispoljava se pre 18. godine.
Popović: Ruska vakcina protiv raka od sledeće godine u Srbiji, plan je da je i pravimo
20.10.2025.•
21
Posle Rusije, Srbija bi mogla postati prva zemlja u kojoj će pacijenti dobijati personalizovanu MRNK vakcinu protiv onkoloških bolesti.
Đokić: Osam odsto vakcinisane dece protiv HPV je mali broj, raditi na imunizaciji
19.10.2025.•
0
Predsednica Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika "Progovori" Gorica Đokić izjavila je da je država pre tri godine uvela besplatnu vakcinu protiv HPV virusa, ali da je odziv samo osam odsto.
Glumica Dajana Kiton umrla od upale pluća: Koliko je česta smrt od ove bolesti?
19.10.2025.•
2
Oskarom nagrađena glumica Dajana Kiton preminula je u 79. godini, a njena porodica je potvrdila da je uzrok smrti bila upala pluća.
Naučnici stvorili "univerzalni bubreg" - mogao bi da odgovara bilo kojoj krvnoj grupi
19.10.2025.•
0
Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori "univerzalni bubreg" koji bi mogao da se koristi za transplantaciju kod pacijenata bilo koje krvne grupe.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar