Uzrok dugog kovida je konačno otkriven: Može se sprečiti i lečiti
Tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Foto: Pixabay
Tokom pandemije kovida naučnicima je postalo jasno da neki simptomi bolesti ipak opstaju kod značajnog broja ljudi koji su se oporavili od infekcije, piše Index.hr.
Ovaj fenomen se naziva dugi kovid, a odnosi se na stanje u kome simptomi traju tri meseca ili duže od početka bolesti.
Simptomi uključuju umor, probleme sa koncentracijom, bolove u mišićima i zglobovima, kratak dah, glavobolje, poremećaje sna i kognitivna oštećenja kao što je "magla u mozgu".
Stanje koje pogađa stotine miliona ljudi
Ovo stanje može uticati na ljude svih uzrasta, bez obzira na težinu početne infekcije, a procenjuje se da se razvija kod 5-10% zaraženih. Štaviše, podaci pokazuju da deca nisu pošteđena dugog kovida. Procenjuje se da je samo u SAD oko 5,8 miliona dece zaraženo dugotrajnim kovidom.
Njegova globalna rasprostranjenost se procenjuje na nekoliko stotina miliona.
Potraga za uzrokom dugog kovida
Do nedavno nije bilo jasno šta uzrokuje ove produžene simptome. Da bi objasnili dugi kovid, naučnici su predložili nekoliko bioloških mehanizama koji uključuju imunološku i inflamatornu disfunkciju, disbiozu mikrobiote, autoimunost, endotelnu disfunkciju, abnormalnu neurološko signaliziranje, reaktivaciju endogenih herpesvirusa i perzistentnost koronavirusa.
Virusna perzistencija
Međutim, u članku objavljenom u najnovijem izdanju Medicinskog žurnala Australije (MJA), tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Relativno rano u pandemiji je uočeno da kod nekih ljudi virus SARS-CoV-2, ili barem ostaci virusa, mogu da opstanu u različitim tkivima i organima tokom dužeg vremenskog perioda. Ovaj fenomen je poznat kao "virusna perzistencija".
Iako je dugotrajno prisustvo rezidualnih virusnih fragmenata u telima nekih ljudi sada dobro utvrđeno, ostaje manje jasno da li još uvek postoje živi virusi u telima onih koji su se oporavili, a ne samo u njihovim rezidualnim delovima, i ako postoje, da li su oni pravi uzrok dugotrajnog kovida.
Zašto je važno znati uzrok?
Autori novog rada iz MJA ističu da je ova razlika ključna jer živi virus može biti ciljan specifičnim antivirusnim pristupima na način na koji "mrtvi" virusni fragmenti ne mogu.
Perzistentnost virusa ima dve značajne implikacije:
1. Kada se javi kod nekih osoba sa jako oslabljenim imunitetom, može postati izvor novih i značajno drugačijih varijanti, kao što je JN.1.
2. Ima potencijal da nastavi da izaziva simptome kod mnogih ljudi u opštoj populaciji dugo nakon akutne bolesti.
Potvrda teze o upornoj infekciji
Iako ne postoji nijedno istraživanje koje nepobitno direktno potvrđuje da je uporni virus uzrok dugog kovida, brojna nedavna istraživanja snažno ukazuju na takav zaključak.
Na primer, pregledna studija objavljena u februaru u časopisu Nature pokazala je da veliki broj ljudi sa blagim simptomima kovida-19 doživljava produženi period izlučivanja genetskog materijala virusa, tzv. virusna RNK, iz respiratornog trakta. Oni sa upornim izlučivanjem ove virusne RNK, što gotovo sigurno implicira prisustvo živog virusa, imali su 50% veći rizik od razvoja dugotrajnog kovida.
Neke druge studije su otkrile replikaciju virusne RNK i proteina u krvnim tečnostima pacijenata godinama nakon početne infekcije, što je znak da se virus verovatno replicira duže vreme u nekim skrivenim rezervoarima u telu, što može uključivati krvne ćelije.
Još jedna studija, objavljena u časopisu The Lancet Infectious Diseases, otkrila je virusnu RNK na deset različitih mesta u tkivima i uzorcima krvi u periodu od jednog do četiri meseca nakon akutne infekcije. Utvrđeno je da je rizik od dugotrajnog kovida četiri meseca nakon infekcije veći kod onih sa uporno pozitivnom virusnom RNK.
Isto istraživanje je takođe dalo naznake o tome gde u telu virus može da se zadrži. Gastrointestinalni trakt se pokazao kao jedna od ključnih oblasti.
Konačno, studija objavljena nedavno u časopisu Clinical Microbiology and Infection takođe je potvrdila da uporno prisustvo virusa povećava verovatnoću dugog kovida.
Australijski naučnici, autori nove studije objavljene u AMJ, istakli su u časopisu Conversation da formalni dokazi da virus SARS-CoV-2 može ostati u telu godinama, sposoban za replikaciju, još uvek nedostaju.
Oni objašnjavaju da je razlog tome taj što je tehnički izazovno izolovati živi virus iz rezervoara u telu gde se virus "skriva".
Uprkos tome, oni veruju da sada postoji dovoljno ubedljivih kumulativnih dokaza da živi virusi izazivaju dugotrajnu akciju na toj osnovi.
Mogući lekovi
Tim smatra da bi, na osnovu postojećih saznanja, trebalo ubrzati testiranje poznatih antivirusnih lekova za prevenciju i lečenje dugotrajnog kovida, kao i istraživanje novih.
Na primer, jedan takav potencijalni lek mogao bi da bude lek za dijabetes metformin, za koji se pokazalo da ima dvostruki pozitivan efekat kod dugotrajnog kovid-19.
Posledice saznanja o uzroku dugog kovida
Ideja o "dugotrajnoj infekciji" kao doprinositelju ili čak pokretaču dugog kovida mogla bi pomoći da se razjasni stanje u očima šire zajednice i poveća svest u široj javnosti, kao i među medicinskim radnicima.
Naime, kaže australijski tim, trebalo bi da poveća svest u zajednici o važnosti smanjenja stope reinfekcija. Ističu da rizik od dugotrajnog kovida ne nosi samo prva infekcija, već i svaka naredna.
Podsećaju nas da je dugi kovid uobičajen i da nije ograničen samo na ljude sa visokim rizikom od teške akutne bolesti, već pogađa sve starosne grupe.
Ovde je zanimljivo da je studija objavljena u MJA pokazala da je najveći uticaj dugog kovida zabeležen kod ljudi starosti od 30 do 49 godina.
Nova studija objavljena u časopisu The Lancet eClinical Medicine pokazala je da je vakcinacija povezana sa manjim rizikom od dugotrajnog kovida nakon tri, šest i 12 meseci kod starije dece, kao i manjim rizikom od reinfekcije.
Pročitaj još
Preporuke za zaštitu
Na osnovu svega navedenog, autori su izneli nekoliko ključnih preporuka.
Za sada, ističu, svi bi trebalo da smanjimo svoju izloženost virusu koristeći dostupne alate:
- obezbeđivanje čistog vazduha u zatvorenim prostorima provetravanjem prostorija ili ventilacijom
- korišćenje kvalitetnih maski u situacijama kada nismo sigurni u kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima ili u gužvi
- testiranje i lečenje u slučaju pozitivnog testa, a pogođeni treba da vode računa i o zaštiti drugih nošenjem maski, boravkom kod kuće i provetravanjem prostora
- vakcinacija buster dozama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
2
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Komentari 1
Željo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar