Uzrok dugog kovida je konačno otkriven: Može se sprečiti i lečiti
Tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Foto: Pixabay
Tokom pandemije kovida naučnicima je postalo jasno da neki simptomi bolesti ipak opstaju kod značajnog broja ljudi koji su se oporavili od infekcije, piše Index.hr.
Ovaj fenomen se naziva dugi kovid, a odnosi se na stanje u kome simptomi traju tri meseca ili duže od početka bolesti.
Simptomi uključuju umor, probleme sa koncentracijom, bolove u mišićima i zglobovima, kratak dah, glavobolje, poremećaje sna i kognitivna oštećenja kao što je "magla u mozgu".
Stanje koje pogađa stotine miliona ljudi
Ovo stanje može uticati na ljude svih uzrasta, bez obzira na težinu početne infekcije, a procenjuje se da se razvija kod 5-10% zaraženih. Štaviše, podaci pokazuju da deca nisu pošteđena dugog kovida. Procenjuje se da je samo u SAD oko 5,8 miliona dece zaraženo dugotrajnim kovidom.
Njegova globalna rasprostranjenost se procenjuje na nekoliko stotina miliona.
Potraga za uzrokom dugog kovida
Do nedavno nije bilo jasno šta uzrokuje ove produžene simptome. Da bi objasnili dugi kovid, naučnici su predložili nekoliko bioloških mehanizama koji uključuju imunološku i inflamatornu disfunkciju, disbiozu mikrobiote, autoimunost, endotelnu disfunkciju, abnormalnu neurološko signaliziranje, reaktivaciju endogenih herpesvirusa i perzistentnost koronavirusa.
Virusna perzistencija
Međutim, u članku objavljenom u najnovijem izdanju Medicinskog žurnala Australije (MJA), tim naučnika je na osnovu brojnih studija zaključio da većinu, ako ne i sve slučajeve dugotrajnog kovida, uzrokuju virusi koji su ostali skriveni u telu i nastavili da se razmnožavaju.
Relativno rano u pandemiji je uočeno da kod nekih ljudi virus SARS-CoV-2, ili barem ostaci virusa, mogu da opstanu u različitim tkivima i organima tokom dužeg vremenskog perioda. Ovaj fenomen je poznat kao "virusna perzistencija".
Iako je dugotrajno prisustvo rezidualnih virusnih fragmenata u telima nekih ljudi sada dobro utvrđeno, ostaje manje jasno da li još uvek postoje živi virusi u telima onih koji su se oporavili, a ne samo u njihovim rezidualnim delovima, i ako postoje, da li su oni pravi uzrok dugotrajnog kovida.
Zašto je važno znati uzrok?
Autori novog rada iz MJA ističu da je ova razlika ključna jer živi virus može biti ciljan specifičnim antivirusnim pristupima na način na koji "mrtvi" virusni fragmenti ne mogu.
Perzistentnost virusa ima dve značajne implikacije:
1. Kada se javi kod nekih osoba sa jako oslabljenim imunitetom, može postati izvor novih i značajno drugačijih varijanti, kao što je JN.1.
2. Ima potencijal da nastavi da izaziva simptome kod mnogih ljudi u opštoj populaciji dugo nakon akutne bolesti.
Potvrda teze o upornoj infekciji
Iako ne postoji nijedno istraživanje koje nepobitno direktno potvrđuje da je uporni virus uzrok dugog kovida, brojna nedavna istraživanja snažno ukazuju na takav zaključak.
Na primer, pregledna studija objavljena u februaru u časopisu Nature pokazala je da veliki broj ljudi sa blagim simptomima kovida-19 doživljava produženi period izlučivanja genetskog materijala virusa, tzv. virusna RNK, iz respiratornog trakta. Oni sa upornim izlučivanjem ove virusne RNK, što gotovo sigurno implicira prisustvo živog virusa, imali su 50% veći rizik od razvoja dugotrajnog kovida.
Neke druge studije su otkrile replikaciju virusne RNK i proteina u krvnim tečnostima pacijenata godinama nakon početne infekcije, što je znak da se virus verovatno replicira duže vreme u nekim skrivenim rezervoarima u telu, što može uključivati krvne ćelije.
Još jedna studija, objavljena u časopisu The Lancet Infectious Diseases, otkrila je virusnu RNK na deset različitih mesta u tkivima i uzorcima krvi u periodu od jednog do četiri meseca nakon akutne infekcije. Utvrđeno je da je rizik od dugotrajnog kovida četiri meseca nakon infekcije veći kod onih sa uporno pozitivnom virusnom RNK.
Isto istraživanje je takođe dalo naznake o tome gde u telu virus može da se zadrži. Gastrointestinalni trakt se pokazao kao jedna od ključnih oblasti.
Konačno, studija objavljena nedavno u časopisu Clinical Microbiology and Infection takođe je potvrdila da uporno prisustvo virusa povećava verovatnoću dugog kovida.
Australijski naučnici, autori nove studije objavljene u AMJ, istakli su u časopisu Conversation da formalni dokazi da virus SARS-CoV-2 može ostati u telu godinama, sposoban za replikaciju, još uvek nedostaju.
Oni objašnjavaju da je razlog tome taj što je tehnički izazovno izolovati živi virus iz rezervoara u telu gde se virus "skriva".
Uprkos tome, oni veruju da sada postoji dovoljno ubedljivih kumulativnih dokaza da živi virusi izazivaju dugotrajnu akciju na toj osnovi.
Mogući lekovi
Tim smatra da bi, na osnovu postojećih saznanja, trebalo ubrzati testiranje poznatih antivirusnih lekova za prevenciju i lečenje dugotrajnog kovida, kao i istraživanje novih.
Na primer, jedan takav potencijalni lek mogao bi da bude lek za dijabetes metformin, za koji se pokazalo da ima dvostruki pozitivan efekat kod dugotrajnog kovid-19.
Posledice saznanja o uzroku dugog kovida
Ideja o "dugotrajnoj infekciji" kao doprinositelju ili čak pokretaču dugog kovida mogla bi pomoći da se razjasni stanje u očima šire zajednice i poveća svest u široj javnosti, kao i među medicinskim radnicima.
Naime, kaže australijski tim, trebalo bi da poveća svest u zajednici o važnosti smanjenja stope reinfekcija. Ističu da rizik od dugotrajnog kovida ne nosi samo prva infekcija, već i svaka naredna.
Podsećaju nas da je dugi kovid uobičajen i da nije ograničen samo na ljude sa visokim rizikom od teške akutne bolesti, već pogađa sve starosne grupe.
Ovde je zanimljivo da je studija objavljena u MJA pokazala da je najveći uticaj dugog kovida zabeležen kod ljudi starosti od 30 do 49 godina.
Nova studija objavljena u časopisu The Lancet eClinical Medicine pokazala je da je vakcinacija povezana sa manjim rizikom od dugotrajnog kovida nakon tri, šest i 12 meseci kod starije dece, kao i manjim rizikom od reinfekcije.
Pročitaj još
Preporuke za zaštitu
Na osnovu svega navedenog, autori su izneli nekoliko ključnih preporuka.
Za sada, ističu, svi bi trebalo da smanjimo svoju izloženost virusu koristeći dostupne alate:
- obezbeđivanje čistog vazduha u zatvorenim prostorima provetravanjem prostorija ili ventilacijom
- korišćenje kvalitetnih maski u situacijama kada nismo sigurni u kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima ili u gužvi
- testiranje i lečenje u slučaju pozitivnog testa, a pogođeni treba da vode računa i o zaštiti drugih nošenjem maski, boravkom kod kuće i provetravanjem prostora
- vakcinacija buster dozama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Komentari 1
Željo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar