Miris tela i daha može da otkrije bolesti godinama unapred: Šta još kažu naučnici?
Kroz pore na koži i u dahu ispuštamo mnoštvo mirisnih hemikalija. Neke mogu da budu znak da nešto sa našim zdravljem nije u redu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako tvrde naučnici, mogle bi se koristiti za dijagnostikovanje bolesti i do nekoliko godina unapred, piše RTS.
Analitička hemičarka Perdita Baran, kada je čula priču o Škotlanđanki koja je tvrdila da može da oseti miris Parkinsonove bolesti, da je u pitanju čista besmislica.
Sedamdesetčetvorogodišnja penzionisana medicinska sestra Džoj Miln, obratila se Baraninom kolegi Tilu Kunatu, neurologu sa Univerziteta u Edinburgu, na događaju na kojem je govorio 2012. godine.
Miln je rekla Kunatu da je prvi put otkrila svoju sposobnost nakon što je primetila da je njen muž, Les, godinama ranije počeo da ima neki mošusni miris. Kasnije mu je dijagnostikovana Parkinsonova bolest, progresivna neurodegenerativna bolest koju karakterišu tremor i drugi motorički simptomi.
Tek kada je Miln prisustvovala grupnom sastanku za pacijente obolele od Parkinsonove bolesti u svom rodnom gradu Pertu, u Škotskoj, shvatila je vezu: svi pacijenti su imali isti mošusni miris.
I pored neverice, prof. Baran koja je u to vreme radila na Univerzitetu u Edimburgu, a sada na Univerzitetu u Mančesteru, odlučila je da to poroveri.
Pročitaj još
Prof. Kunat, Baran i kolege su zamolili Miln da pomiriše 12 majica, od kojih su šest nedavno nosili pacijenti sa Parkinsonovom bolešću, zajedno sa šest koje su nosili zdravi pacijenti. Ona je ispravno identifikovala šest pacijenata. Štaviše, identifikovala je još jednu osobu kojoj je manje od godinu dana kasnije dijagnostikovana Parkinsonova bolest.
Godine 2015. godine, vest o njenoj zapanjujućoj sposobnosti dospela je na naslovne strane širom sveta.
Sposobnost gospođe Miln nije tako neobična kao što mislimo
Naša tela ispuštaju niz različitih mirisa. Novi miris može ukazivati na to da se nešto promenilo ili pošlo po zlu u organizmu.
Naučnici sada rade na tehnikama za sistematsko otkrivanje mirišljavih biomarkera koji bi mogli ubrzati dijagnozu iznenađujuće velikog niza stanja, od Parkinsonove bolesti i povreda mozga do raka. Ključ za njihovo uočavanje krio se tačno ispred našeg nosa.
Ceo tekst RTS-a pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar