Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Foto: Pixabay
Ali naše telo ne odvaja psihičko od fizičkog. Mozak nije izolovano ostrvo, a anksioznost ne ostaje zarobljena u njemu. Ona pokreće brzi niz biohemijskih promena koje se šire krvotokom i na merljiv način utiču na organizam.
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Južni Vels zabeležilo je ovu vezu između uma i tela u realnom vremenu.
Izlažući zdrave dobrovoljce laboratorijskom testu stresa, otkrili su da akutni psihološki stres deluje kao direktan hemijski pokretač. Za samo nekoliko minuta povećava proizvodnju veoma reaktivnih molekula poznatih kao slobodni radikali. Ti molekuli zatim menjaju način na koji se stvaraju krvni ugrušci.
Drugim rečima, psihološki stres može fizički da promeni strukturu krvi, čineći je sklonijom zgrušavanju.
Naučnici već decenijama znaju da je hronični stres štetan za srce. Velike populacione studije više puta su pokazale da emocionalni stres predstavlja faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, ono što nije bilo sasvim jasno jeste kako se jedna emocija pretvara u biološku promenu koja može povećati rizik od bolesti srca i krvnih sudova, piše ScienceAlert.
Kada doživimo psihološki stres, narušava se fino uravnotežen sistem hemostaze - mehanizam koji omogućava normalan protok krvi, ali je istovremeno spreman da zaustavi krvarenje kada je to potrebno. Krv tada prelazi u stanje koje naučnici nazivaju hiperkoagulabilnost, što znači da je sklonija stvaranju ugrušaka.
Međutim, mehanizam koji stoji iza ovog procesa dugo je bio predmet naučnih rasprava.
Neki stručnjaci smatrali su da stres aktivira imuni sistem i izaziva rasprostranjenu upalu.
Drugi su pretpostavljali da stres povećava koncentraciju krvi usled porasta krvnog pritiska, što je poznato kao hipoteza hemokoncentracije.
Naučnici su sada posumnjali da je pravi pokretač nešto drugo - oksidativni stres. Reč je o naglom povećanju slobodnih radikala koje izaziva osnovni odgovor organizma na stres i koji deluje kao svojevrsni glavni prekidač, direktno menjajući strukturna svojstva krvi.
Stres stavljen na test
Da bi ispitali ovu pretpostavku, naučnici su sproveli randomizovanu kontrolisanu unakrsnu studiju u kojoj je učestvovalo osam zdravih muškaraca starosti između 18 i 30 godina. To možda deluje kao mali broj ispitanika, ali eksperimenti koji proučavaju biološke promene kod ljudi u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima veoma su složeni, zahtevni i skupi.
Za razliku od studija koje prate velike populacije, ovakva istraživanja imaju za cilj da otkriju osnovne mehanizme koji se odvijaju u organizmu.
Svaki učesnik dolazio je u laboratoriju dva puta, u razmaku od nedelju dana. Tokom jedne posete mirno je sedeo i odmarao se. Tokom druge prolazio je kroz Trirski test socijalnog stresa, koji se smatra zlatnim standardom za izazivanje akutnog psihološkog stresa u naučnim istraživanjima.
Redosled poseta bio je potpuno nasumičan.
Test je namerno neprijatan jer oponaša svakodnevne društvene pritiske.
Učesnici su imali pet minuta da pripreme govor koji su zatim morali da održe pred kamerom i komisijom sudija bez ikakvog izraza lica. Neposredno pre početka govora, oduzete su im beleške. Odmah zatim morali su da rešavaju mentalni matematički zadatak, odbrojavajući unazad od broja 2003 u intervalima od 17.
Svaki put kada bi pogrešili, morali su da krenu ispočetka.
Uzorke krvi su uzimali neposredno pre i odmah nakon obe sesije. Za merenje slobodnih radikala koristili su veoma osetljivu tehniku poznatu kao elektronska paramagnetna rezonantna spektroskopija.
Takođe su analizirali strukturu krvnih ugrušaka tokom njihovog nastanka, što im je omogućilo da ispitaju kako stres utiče na krv na mikroskopskom nivou.
Biološke promene
Rezultati su bili veoma jasni.
Tokom mirnog odmora hemijski sastav krvi ispitanika ostao je stabilan.
Međutim, nakon testa stresa dogodile su se dve stvari istovremeno - povećao se nivo slobodnih radikala, a struktura krvnih ugrušaka potpuno se promenila.
Uočen je porast askorbatnog slobodnog radikala, pokazatelja oksidativnog stresa, što ukazuje da emocionalni stres veoma brzo povećava oksidativni stres u organizmu.
Istovremeno, krvni ugrušci postali su veći, gušći i čvršće isprepleteni fibrinom - proteinskim vlaknima koja čine osnovni okvir krvnog ugruška.
Pročitaj još
Pronađeni su i dokazi da stres aktivira deo sistema zgrušavanja krvi poznat kao unutrašnji put koagulacije.
Možda je podjednako važno to što naučnici nisu pronašli nikakve dokaze da stres menja viskoznost ili gustinu krvi. To dovodi u pitanje teoriju prema kojoj stres prvenstveno deluje tako što povećava koncentraciju krvi.
Umesto toga, rezultati ukazuju da stres menja kvalitet i strukturu samog krvnog ugruška. To predstavlja novi dokaz da čak i kratkotrajni psihološki stres može izazvati brze biološke promene povezane sa povećanom sklonošću ka zgrušavanju krvi.
Naravno, studija ne znači da će stresna prezentacija ili težak dan na poslu odmah izazvati srčani ili moždani udar. Kardiovaskularne bolesti mnogo su složenije od toga.
Rezultati pružaju važne tragove o tome kako psihološki stres utiče na organizam, ali ih treba tumačiti sa odgovarajućim oprezom. Pošto je u istraživanju učestvovalo samo osam zdravih mladih muškaraca, biće potrebne veće studije koje će obuhvatiti žene, starije osobe i ljude sa kardiovaskularnim bolestima kako bi se utvrdilo koliko su ovi nalazi univerzalni.
Rezultati bi takođe mogli otvoriti put novim načinima smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Umesto da se pažnja usmeri isključivo na psihološki doživljaj stresa, buduća istraživanja mogla bi ispitati da li delovanje na biohemijske procese koji stoje u njegovoj osnovi može pomoći u zaštiti srca i krvnih sudova od fizičkih posledica stresa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
1
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
4
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
2
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar