Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Očekivani životni vek dramatično je porastao tokom proteklog veka dostigavši 73,8 godina zahvaljujući velikom padu zaraznih bolesti, smrtnosti majki i dece, kao i napretku u prevenciji i lečenju hroničnih oboljenja.
Međutim, novo istraživanje, objavljeno u časopisu "The Lancet Public Health", pokazalo je da godine koje su ljudi dobili ne moraju nužno biti provedene u dobrom zdravlju. Pošto je rast očekivanog životnog veka nadmašio poboljšanja očekivanog broja godina provedenih u dobrom zdravlju u gotovo sve 204 analizirane zemlje i teritorije, autori smatraju da zdravstveni sistemi treba da preusmere fokus sa prostog produžavanja života na poboljšanje kvaliteta tih dodatnih godina, prenosi Euronews.
Istraživači su utvrdili da su ljudi širom sveta 2023. godine u proseku proveli 14,5 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, pri čemu je duži očekivani životni vek sve češće praćen bolestima i invaliditetom koji nisu smrtonosni.
Zemlje u kojima su ljudi živeli najduže takođe su beležile više godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju, što sugeriše da duži životni vek produžava period bolesti i invaliditeta tokom odraslog doba, umesto da ga odlaže do poslednjih godina života.
Tokom 2023. godine ljudi u najbogatijim zemljama proveli su 15,7 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, dok je podsaharska afrička superregija imala najmanji jaz u obolevanju, od devet godina.
Holandija je zabeležila najveći apsolutni rast, pri čemu je udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju porastao sa 13,2 odsto 1990. godine na 15,7 odsto 2023. godine.
Najveći jaz u obolevanju, odnosno trajanje ili udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju, zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Kanadi.
Nasuprot tome, ljudi u Nauruu, Solomonskim Ostrvima i Laosu imali su najmanji jaz u obolevanju, provodeći najmanje godina života u lošem zdravstvenom stanju.
Šta uzrokuje ovaj jaz?
Autori su utvrdili da su stanja koja nisu smrtonosna činila 57,4 odsto globalnog jaza u obolevanju, jer povećavaju vreme koje ljudi provode živeći sa invaliditetom ili narušenim zdravljem.
Glavni pokretači među tim stanjima bili su mišićno-koštani poremećaji, poput bola u donjem delu leđa, mentalni poremećaji, bolesti čula, poput gubitka sluha povezanog sa starenjem, kao i nenamerne povrede.
U zemljama sa nižim prihodima, među vodećim uzrocima bili su i nutritivni nedostaci, respiratorne infekcije, tuberkuloza i zanemarene tropske bolesti.
Istraživanje je takođe identifikovalo više faktora rizika, uključujući visok indeks telesne mase, pothranjenost dece i majki, upotrebu duvana, visok nivo glukoze u krvnoj plazmi i zagađenje vazduha.
Upotreba droga i prekomerna konzumacija alkohola bili su među deset vodećih faktora rizika koji doprinose jazu u obolevanju samo u superregiji sa visokim prihodima, dok se nezaštićeni seksualni odnosi izdvajaju kao vodeći faktor isključivo u podsaharskoj Africi.
Pročitaj još
Kako izgleda zdrava budućnost?
Prema rečima autora, ovi nalazi otvaraju pitanja o održivosti sistema socijalne zaštite i raspodeli resursa između prevencije, lečenja i inovacija. Kako se procenat života provedenog u lošem zdravstvenom stanju od 1990. godine postepeno povećava, postoji hitna potreba da se pažnja usmeri na zdravo starenje - proces razvijanja i održavanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju dobrobit u starijem životnom dobu, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Naši nalazi sugerišu da buduća poboljšanja zdravlja stanovništva neće proisteći samo iz toga što ćemo pomoći ljudima da žive duže, već i iz toga što ćemo im pomoći da žive zdravije. Napredak u zdravom starenju ne bi trebalo meriti samo dužinom života, već i dužinom života provedenog u dobrom zdravlju, uz veća ulaganja u prevenciju, dugoročno upravljanje bolestima i negu hroničnih bolesnika kako bi se smanjio broj godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju", rekao je glavni autor istraživanja Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington.
Autori istraživanja navode da ekonomski modeli pokazuju da bi unapređenje zdravlja usmereno na starenje moglo doneti veće finansijske koristi nego povećanje očekivanog životnog veka eliminisanjem pojedinačnih bolesti.
"Poboljšanje zdravog starenja zahtevaće veći fokus na stanja i faktore rizika koji dovode do godina provedenih sa invaliditetom. Ranije rešavanje tih problema kroz prevenciju i bolju dugoročnu negu moglo bi da ima značajan društveni, zdravstveni i ekonomski uticaj", rekla je Ketrin Bisinjano, koautorka istraživanja.
U tom cilju, istraživanje poziva na kontinuirana ulaganja u prevenciju, rehabilitaciju, usluge mentalnog zdravlja i negu hroničnih bolesnika, kao i na bolji pristup asistivnim tehnologijama i integrisanim modelima dugotrajne nege.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
1
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
2
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Tragovi koronavirusa pronađeni u organima skoro tri godine nakon kovida19
28.10.2026.•
1
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Naučnici dokazali da dve vrste voća imaju moć da uspore starenje ćelija
27.10.2026.•
0
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
1
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
1
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Kada je najbolje jesti fermentisanu hranu za zdravlje creva?
25.10.2026.•
0
Fermentisana hrana, poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa, sve je popularnija zbog potencijalnih koristi za zdravlje creva.
Naučnici otkrili kako vežbanje može da uspori starenje mišića
25.10.2026.•
0
Vežbanje ne čini mišiće samo snažnijim već im pomaže i da se oslobode oštećenih proteina koji se nagomilavaju tokom starenja.
Naučnici identifikovali novi podtip depresije povezan sa poremećajem biološkog sata
25.10.2026.•
0
Australijski naučnici identifikovali su novi podtip depresije, nazvan "cirkadijalna depresija", koji je povezan sa poremećajima unutrašnjeg biološkog sata.
Naučnici utvrdili: Orgazam vam može otčepiti nos
25.10.2026.•
0
Lekar ne može da vam napiše recept za ovaj prijatan način otčepljivanja nosa - a sigurno ga nećete pronaći ni na policama apoteka.
Komentari 2
Од
Zrzadin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar