Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Foto: Pixabay
Očekivani životni vek dramatično je porastao tokom proteklog veka dostigavši 73,8 godina zahvaljujući velikom padu zaraznih bolesti, smrtnosti majki i dece, kao i napretku u prevenciji i lečenju hroničnih oboljenja.
Međutim, novo istraživanje, objavljeno u časopisu "The Lancet Public Health", pokazalo je da godine koje su ljudi dobili ne moraju nužno biti provedene u dobrom zdravlju. Pošto je rast očekivanog životnog veka nadmašio poboljšanja očekivanog broja godina provedenih u dobrom zdravlju u gotovo sve 204 analizirane zemlje i teritorije, autori smatraju da zdravstveni sistemi treba da preusmere fokus sa prostog produžavanja života na poboljšanje kvaliteta tih dodatnih godina, prenosi Euronews.
Istraživači su utvrdili da su ljudi širom sveta 2023. godine u proseku proveli 14,5 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, pri čemu je duži očekivani životni vek sve češće praćen bolestima i invaliditetom koji nisu smrtonosni.
Zemlje u kojima su ljudi živeli najduže takođe su beležile više godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju, što sugeriše da duži životni vek produžava period bolesti i invaliditeta tokom odraslog doba, umesto da ga odlaže do poslednjih godina života.
Tokom 2023. godine ljudi u najbogatijim zemljama proveli su 15,7 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, dok je podsaharska afrička superregija imala najmanji jaz u obolevanju, od devet godina.
Holandija je zabeležila najveći apsolutni rast, pri čemu je udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju porastao sa 13,2 odsto 1990. godine na 15,7 odsto 2023. godine.
Najveći jaz u obolevanju, odnosno trajanje ili udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju, zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Kanadi.
Nasuprot tome, ljudi u Nauruu, Solomonskim Ostrvima i Laosu imali su najmanji jaz u obolevanju, provodeći najmanje godina života u lošem zdravstvenom stanju.
Šta uzrokuje ovaj jaz?
Autori su utvrdili da su stanja koja nisu smrtonosna činila 57,4 odsto globalnog jaza u obolevanju, jer povećavaju vreme koje ljudi provode živeći sa invaliditetom ili narušenim zdravljem.
Glavni pokretači među tim stanjima bili su mišićno-koštani poremećaji, poput bola u donjem delu leđa, mentalni poremećaji, bolesti čula, poput gubitka sluha povezanog sa starenjem, kao i nenamerne povrede.
U zemljama sa nižim prihodima, među vodećim uzrocima bili su i nutritivni nedostaci, respiratorne infekcije, tuberkuloza i zanemarene tropske bolesti.
Istraživanje je takođe identifikovalo više faktora rizika, uključujući visok indeks telesne mase, pothranjenost dece i majki, upotrebu duvana, visok nivo glukoze u krvnoj plazmi i zagađenje vazduha.
Upotreba droga i prekomerna konzumacija alkohola bili su među deset vodećih faktora rizika koji doprinose jazu u obolevanju samo u superregiji sa visokim prihodima, dok se nezaštićeni seksualni odnosi izdvajaju kao vodeći faktor isključivo u podsaharskoj Africi.
Pročitaj još
Kako izgleda zdrava budućnost?
Prema rečima autora, ovi nalazi otvaraju pitanja o održivosti sistema socijalne zaštite i raspodeli resursa između prevencije, lečenja i inovacija. Kako se procenat života provedenog u lošem zdravstvenom stanju od 1990. godine postepeno povećava, postoji hitna potreba da se pažnja usmeri na zdravo starenje - proces razvijanja i održavanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju dobrobit u starijem životnom dobu, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Naši nalazi sugerišu da buduća poboljšanja zdravlja stanovništva neće proisteći samo iz toga što ćemo pomoći ljudima da žive duže, već i iz toga što ćemo im pomoći da žive zdravije. Napredak u zdravom starenju ne bi trebalo meriti samo dužinom života, već i dužinom života provedenog u dobrom zdravlju, uz veća ulaganja u prevenciju, dugoročno upravljanje bolestima i negu hroničnih bolesnika kako bi se smanjio broj godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju", rekao je glavni autor istraživanja Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington.
Autori istraživanja navode da ekonomski modeli pokazuju da bi unapređenje zdravlja usmereno na starenje moglo doneti veće finansijske koristi nego povećanje očekivanog životnog veka eliminisanjem pojedinačnih bolesti.
"Poboljšanje zdravog starenja zahtevaće veći fokus na stanja i faktore rizika koji dovode do godina provedenih sa invaliditetom. Ranije rešavanje tih problema kroz prevenciju i bolju dugoročnu negu moglo bi da ima značajan društveni, zdravstveni i ekonomski uticaj", rekla je Ketrin Bisinjano, koautorka istraživanja.
U tom cilju, istraživanje poziva na kontinuirana ulaganja u prevenciju, rehabilitaciju, usluge mentalnog zdravlja i negu hroničnih bolesnika, kao i na bolji pristup asistivnim tehnologijama i integrisanim modelima dugotrajne nege.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lubenica ili dinja: Koja je bolja za nivo šećera u krvi?
26.07.2026.•
1
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
U svemiru mozak nastavlja da se ponaša kao da je pod Zemljinom gravitacijom
25.07.2026.•
0
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Kako broj dece utiče na starenje?
25.07.2026.•
1
Novo istraživanje pokazuje da na brzinu starenja može uticati i broj dece, posebno kod žena.
Gledanje televizije satima može biti povezano sa većim rizikom od demencije
22.07.2026.•
0
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
4
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno zbog problema sa gojaznošću
20.07.2026.•
2
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Časovi salse mogu da poboljšaju mentalno zdravlje
20.07.2026.•
0
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Preminula druga osoba od legionarske bolesti na Menhetnu
19.07.2026.•
1
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
19.07.2026.•
0
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Određene grupe ljudi treba da budu oprezne ili potpuno izbegavaju breskve
19.07.2026.•
0
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Šta je celulit i kako nastaje?
19.07.2026.•
0
Od strija i bora do pega i mladeža, naša koža je jedinstvena i priča priču o našem životu.
Britanija će svim tinejdžerima od 15 godina ponuditi vakcinu protiv meningitisa
19.07.2026.•
0
Svim 15-ogodišnjacima u Velikoj Britaniji trebalo bi ponuditi vakcinu protiv bolesti izazvane meningokokom B (MenB).
Sagorevanje na poslu najčešći razlog bolovanja u evropskoj diplomatskoj službi
17.07.2026.•
3
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Francuska usvojila zakon o eutanaziji za odrasle sa neizlečivim bolestima
15.07.2026.•
7
Francuski parlament je danas usvojio zakon kojim se omogućava eutanazija za odrasle sa neizlečivim bolestima, posle višegodišnje debate o toj temi.
Starije osobe treba da pripaze na više stvari ako koriste klima uređaje
15.07.2026.•
1
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Lasersko skidanje dioptrije brz način da se rešite naočara - šta je važno da znamo?
15.07.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije je efikasna metoda za korekciju vida kojom se oslobađate nošenja naočara ili sočiva.
Idealno vreme za popodnevnu dremku, a da ne pokvarite noćni san
14.07.2026.•
4
Ako vas posle ručka često savlada umor, kratko popodnevno dremanje može biti dobro rešenje.
Komentari 2
Од
Zrzadin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar