Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Očekivani životni vek dramatično je porastao tokom proteklog veka dostigavši 73,8 godina zahvaljujući velikom padu zaraznih bolesti, smrtnosti majki i dece, kao i napretku u prevenciji i lečenju hroničnih oboljenja.
Međutim, novo istraživanje, objavljeno u časopisu "The Lancet Public Health", pokazalo je da godine koje su ljudi dobili ne moraju nužno biti provedene u dobrom zdravlju. Pošto je rast očekivanog životnog veka nadmašio poboljšanja očekivanog broja godina provedenih u dobrom zdravlju u gotovo sve 204 analizirane zemlje i teritorije, autori smatraju da zdravstveni sistemi treba da preusmere fokus sa prostog produžavanja života na poboljšanje kvaliteta tih dodatnih godina, prenosi Euronews.
Istraživači su utvrdili da su ljudi širom sveta 2023. godine u proseku proveli 14,5 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, pri čemu je duži očekivani životni vek sve češće praćen bolestima i invaliditetom koji nisu smrtonosni.
Zemlje u kojima su ljudi živeli najduže takođe su beležile više godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju, što sugeriše da duži životni vek produžava period bolesti i invaliditeta tokom odraslog doba, umesto da ga odlaže do poslednjih godina života.
Tokom 2023. godine ljudi u najbogatijim zemljama proveli su 15,7 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, dok je podsaharska afrička superregija imala najmanji jaz u obolevanju, od devet godina.
Holandija je zabeležila najveći apsolutni rast, pri čemu je udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju porastao sa 13,2 odsto 1990. godine na 15,7 odsto 2023. godine.
Najveći jaz u obolevanju, odnosno trajanje ili udeo života provedenog u lošem zdravstvenom stanju, zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Kanadi.
Nasuprot tome, ljudi u Nauruu, Solomonskim Ostrvima i Laosu imali su najmanji jaz u obolevanju, provodeći najmanje godina života u lošem zdravstvenom stanju.
Šta uzrokuje ovaj jaz?
Autori su utvrdili da su stanja koja nisu smrtonosna činila 57,4 odsto globalnog jaza u obolevanju, jer povećavaju vreme koje ljudi provode živeći sa invaliditetom ili narušenim zdravljem.
Glavni pokretači među tim stanjima bili su mišićno-koštani poremećaji, poput bola u donjem delu leđa, mentalni poremećaji, bolesti čula, poput gubitka sluha povezanog sa starenjem, kao i nenamerne povrede.
U zemljama sa nižim prihodima, među vodećim uzrocima bili su i nutritivni nedostaci, respiratorne infekcije, tuberkuloza i zanemarene tropske bolesti.
Istraživanje je takođe identifikovalo više faktora rizika, uključujući visok indeks telesne mase, pothranjenost dece i majki, upotrebu duvana, visok nivo glukoze u krvnoj plazmi i zagađenje vazduha.
Upotreba droga i prekomerna konzumacija alkohola bili su među deset vodećih faktora rizika koji doprinose jazu u obolevanju samo u superregiji sa visokim prihodima, dok se nezaštićeni seksualni odnosi izdvajaju kao vodeći faktor isključivo u podsaharskoj Africi.
Pročitaj još
Kako izgleda zdrava budućnost?
Prema rečima autora, ovi nalazi otvaraju pitanja o održivosti sistema socijalne zaštite i raspodeli resursa između prevencije, lečenja i inovacija. Kako se procenat života provedenog u lošem zdravstvenom stanju od 1990. godine postepeno povećava, postoji hitna potreba da se pažnja usmeri na zdravo starenje - proces razvijanja i održavanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju dobrobit u starijem životnom dobu, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Naši nalazi sugerišu da buduća poboljšanja zdravlja stanovništva neće proisteći samo iz toga što ćemo pomoći ljudima da žive duže, već i iz toga što ćemo im pomoći da žive zdravije. Napredak u zdravom starenju ne bi trebalo meriti samo dužinom života, već i dužinom života provedenog u dobrom zdravlju, uz veća ulaganja u prevenciju, dugoročno upravljanje bolestima i negu hroničnih bolesnika kako bi se smanjio broj godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju", rekao je glavni autor istraživanja Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington.
Autori istraživanja navode da ekonomski modeli pokazuju da bi unapređenje zdravlja usmereno na starenje moglo doneti veće finansijske koristi nego povećanje očekivanog životnog veka eliminisanjem pojedinačnih bolesti.
"Poboljšanje zdravog starenja zahtevaće veći fokus na stanja i faktore rizika koji dovode do godina provedenih sa invaliditetom. Ranije rešavanje tih problema kroz prevenciju i bolju dugoročnu negu moglo bi da ima značajan društveni, zdravstveni i ekonomski uticaj", rekla je Ketrin Bisinjano, koautorka istraživanja.
U tom cilju, istraživanje poziva na kontinuirana ulaganja u prevenciju, rehabilitaciju, usluge mentalnog zdravlja i negu hroničnih bolesnika, kao i na bolji pristup asistivnim tehnologijama i integrisanim modelima dugotrajne nege.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
4
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Jednom dozom novog leka prepolovljen loš holesterol
06.09.2026.•
0
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Pet razloga da uvrstite semenke bundeve u ishranu
06.09.2026.•
0
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Svaki treći muškarac u tridesetim već ima ovu tihu bolest, a do 70. godine gotovo svi
06.09.2026.•
2
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarci dijete doživljavaju kao "žensku stvar"
06.09.2026.•
0
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Urolog otkriva koliko puta dnevno bi ljudi različitog uzrasta trebalo da mokre
06.09.2026.•
1
Učestalost mokrenja razlikuje se od osobe do osobe, ali promene navika mogu biti i pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja.
Novi Zeland odobrio terapiju MDMA za lečenje teškog posttraumatskog stresa
06.09.2026.•
0
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
Šest načina da smanjite apetit bez lekova za mršavljenje
06.09.2026.•
1
Zašto nas neki obroci drže sitim satima, dok smo posle drugih ubrzo ponovo gladni?
Alergija na vežbanje zaista postoji
06.09.2026.•
1
Vežbanje je jedan od najvažnijih načina za očuvanje zdravlja, ali za mali broj ljudi fizička aktivnost može da predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.
Više od polovine stanovnika EU ima prekomernu težinu: U Srbiji gojazna svaka deseta osoba
06.09.2026.•
0
Prekomernu težinu u 2025. godini imalo je više od polovine stanovnika Evropske unije, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Evrostat.
Radak: Moždani udar pokazuje simptome i sedam dana ranije, implementacija AI u medicini moguća na više načina
04.09.2026.•
2
Prve nesvestice, vrtoglavice i prolazne poremećaje vida ne treba zanemarivati, upozorio je vaskularni hirurg prof. dr Đorđe Radak.
Dugo sedenje bez ustajanja može se povezati s većim rizikom od obolevanja od raka
04.09.2026.•
2
Zamena jednog sata neprekidnog sedenja laganom aktivnošću poput hodanja ili kućnih poslova povezana je s 12 odsto manjim rizikom od smrti od raka.
U Srbiji 18 obolelih od groznice Zapadnog Nila, sedam više nego prethodne sedmice
01.09.2026.•
2
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Trihotilomanija: Poremećaj zbog kog ljudi čupaju sopstvenu kosu
31.08.2026.•
4
Trihotilomanija, odnosno poremećaj čupanja kose, obrva, trepavica ili drugih dlaka, poznata je vekovima.
Naučnici identifikovali protein koji bi mogao da utiče na želju za masnom hranom
31.08.2026.•
0
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici u hleb dodali spanać - to je znatno uticalo na insulin i osećaj gladi
31.08.2026.•
3
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
Sićušni kanali u vratu mogli bi da utiču na to kako mozak stari
30.08.2026.•
1
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Zaslađivač iz žvakaćih guma i pasti za zube povezan sa moždanim i srčanim udarima
30.08.2026.•
1
Zaslađivač ksilitol, koji se koristi u žvakaćim gumama i džemovima, povezan je sa moždanim i srčanim udarima, pokazala je najnovija studija, prenosi Gardijan.
Neobično stanje zbog kog se ljudi mogu izgubiti čak i u sopstvenom domu
30.08.2026.•
2
Neki ljudi mogu da prepoznaju zgrade i poznate orijentire i imaju sasvim uobičajene kognitivne sposobnosti, ali se ipak izgube na mestima koja poznaju godinama - u najtežim slučajevima čak i u sopstvenom domu.
Može li se Alchajmerova bolest preneti preko krvi?
30.08.2026.•
0
Alchajmerova bolest uglavnom se povezuje sa faktorima poput starosti, genetike i načina života.
Komentari 2
Од
Zrzadin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar