Naučnici otkrili koliko bi ljudi najduže mogli da žive ukoliko se zaustavi starenje
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Ruski naučnici pokušali su da utvrde postoji li krajnja granica ljudskog životnog veka u hipotetičkom slučaju da se uklone svi glavni uzroci starenja, osim promena u DNK ćelija poznatih kao somatske mutacije.
Somatske mutacije se tokom života postepeno nagomilavaju kako se ćelije dele ili trpe oštećenja izazvana metabolizmom i uticajima iz okoline, a upravo ovaj važan mehanizam starenja veoma je teško potpuno eliminisati.
U novoj studiji naučnici su predstavili matematički model kojim su simulirali kako različiti organi propadaju usled postepenog nagomilavanja somatskih mutacija.
Istraživači su analizirali idealan scenario u kojem bi svi drugi važni uzroci starenja mogli da budu uklonjeni ili preokrenuti, uključujući hronične upale, poremećaje rada mitohondrija i nakupljanje ostaralih ćelija.
"Razvili smo model koji postepeno uključuje faktore koji doprinose starenju u model dinamike preživljavanja populacije, kako bismo procenili granice životnog veka u slučaju da svi pokazatelji starenja budu uklonjeni osim somatskih mutacija", naveli su naučnici u radu objavljenom u časopisu "NPJ Ageing".
Rezultati pokazuju da različiti organi veoma različito reaguju na oštećenja izazvana mutacijama DNK.
Mozak i srce posebno su osetljivi, jer se neke njihove ključne ćelije praktično ne obnavljaju niti se dele nakon rođenja.
Jetra je, s druge strane, mnogo otpornija, pošto neprestano zamenjuje stare i istrošene ćelije novima.
Kada su istraživači objedinjeno analizirali simulacije svih organa, došli su do zaključka da bi ljudi kod kojih bi jedini uzrok starenja bile somatske mutacije mogli da dostignu prosečan životni vek između 146 i 194 godine.
"Naši rezultati ukazuju da bi, čak i kada bi svi pokazatelji starenja bili uklonjeni osim somatskih mutacija, prosečan ljudski životni vek dostigao između 146 i 194 godine, odnosno približno dvostruko više od sadašnjih 79 godina. Ova približno dvostruka razlika sugeriše da ostali mehanizmi starenja verovatno ograničavaju ljudski životni vek podjednako koliko i somatske mutacije", napisali su autori, prenosi "The Independent".
Pročitaj još
Ipak, istraživači upozoravaju da njihovi zaključci u velikoj meri zavise od pretpostavki na kojima je model zasnovan, posebno kada je reč o međusobnom uticaju i propadanju različitih organa.
Zbog toga naglašavaju da rezultate treba posmatrati isključivo kao teorijsku procenu, a ne kao eksperimentalni dokaz.
Osnovni cilj istraživanja bio je da pokaže da će mutacije DNK verovatno ostati najveća prepreka produženju ljudskog života čak i ako buduća medicina uspe da ukloni sve druge reverzibilne procese starenja.
Studija takođe pruža bolji uvid u to koliki doprinos pojedinačni mehanizmi starenja imaju ukupnom životnom veku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lekari objašnjavaju zašto su moždani udari češći ujutru
26.07.2026.•
0
Moždani udar nastaje kada se u organizmu formira krvni ugrušak ili dođe do začepljenja krvnog suda, zbog čega mozak ne dobija dovoljnu količinu krvi.
Svrab možda ima sopstveni čulni organ
26.07.2026.•
0
Ako vas nešto svrbi, to je najčešće znak da vas telo upozorava da se na koži nalazi nešto što tu ne pripada.
VIDEO: Simulacija pokazuje šta se događa u telu kada se primi injekcija za mršavljenje
26.07.2026.•
0
Lekovi za mršavljenje poslednjih godina postali su izuzetno popularni, ali mnogi ih koriste bez pravog razumevanja procesa koje pokreću u organizmu.
Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
26.07.2026.•
2
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica ili dinja: Koja je bolja za nivo šećera u krvi?
26.07.2026.•
2
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
U svemiru mozak nastavlja da se ponaša kao da je pod Zemljinom gravitacijom
25.07.2026.•
0
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Kako broj dece utiče na starenje?
25.07.2026.•
1
Novo istraživanje pokazuje da na brzinu starenja može uticati i broj dece, posebno kod žena.
Gledanje televizije satima može biti povezano sa većim rizikom od demencije
22.07.2026.•
0
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
4
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno zbog problema sa gojaznošću
20.07.2026.•
2
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Časovi salse mogu da poboljšaju mentalno zdravlje
20.07.2026.•
0
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Preminula druga osoba od legionarske bolesti na Menhetnu
19.07.2026.•
1
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
19.07.2026.•
0
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Određene grupe ljudi treba da budu oprezne ili potpuno izbegavaju breskve
19.07.2026.•
0
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Šta je celulit i kako nastaje?
19.07.2026.•
0
Od strija i bora do pega i mladeža, naša koža je jedinstvena i priča priču o našem životu.
Britanija će svim tinejdžerima od 15 godina ponuditi vakcinu protiv meningitisa
19.07.2026.•
0
Svim 15-ogodišnjacima u Velikoj Britaniji trebalo bi ponuditi vakcinu protiv bolesti izazvane meningokokom B (MenB).
Sagorevanje na poslu najčešći razlog bolovanja u evropskoj diplomatskoj službi
17.07.2026.•
3
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar