Svrab možda ima sopstveni čulni organ
Ako vas nešto svrbi, to je najčešće znak da vas telo upozorava da se na koži nalazi nešto što tu ne pripada.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Suve ljuspice kože, prašina, ujedi insekata ili čak sopstvena dlaka koja vam golica nos - sve to može da izazove potrebu za češanjem, koja u mnogim slučajevima (mada ne u svim) pomaže da se ukloni ono što izaziva iritaciju.
Novo istraživanje sprovedeno na miševima pokazuje da bi ovaj zaštitni refleks mogao da ima čak i poseban čulni organ - sitne dlačice nalik velus dlakama.
Kod miševa ove dlačice najgušće rastu iza ušiju i na zadnjim šapama, odnosno na delovima tela koji su najviše izloženi spoljnim uticajima.
Kod ljudi je situacija drugačija - gotovo celo telo prekriveno je velus dlakama, poznatim i kao paperjaste dlačice ili "breskvine dlačice". Upravo se one uglavnom nalaze na najizloženijim delovima kože.
Velus dlake imaju važnu ulogu u regulaciji telesne temperature. Kada nam je hladno, one se podižu, dok pri visokim temperaturama pomažu da se znoj ravnomernije rasporedi i ispari sa kože.
Međutim, čini se da učestvuju i u opažanju pojedinih vrsta dodira, naročito onih koji izazivaju potrebu za češanjem, prenosi ScienceAlert.
Iako postoji mnogo istraživanja o svrabu izazvanom direktnim kontaktom kože sa iritansima, autori nove studije, predvođeni biolozima sa Univerziteta Mičigen, primetili su da je svrab izazvan pomeranjem dlačica do sada bio veoma malo proučavan.
"Na primer, blaga vibracija velus dlačica na bradi, za razliku od čela, obraza ili ruku, kod zdravih ljudi izaziva veoma intenzivan svrab. Ovi nalazi ukazuju na postojanje specijalizovanih dlačica i nervnih završetaka koji su namenjeni upravo ovoj vrsti mehaničkog svraba", navode autori u radu objavljenom u časopisu "Neuron".
Da bi bolje razumeli ovaj mehanizam, istraživači su sproveli eksperimente na miševima. Naravno, to što se nešto događa kod miševa ne znači automatski da isto važi i za ljude, ali zbog zajedničke evolucione prošlosti mnogi biološki procesi kod ove dve vrste veoma su slični.
"Kod ljudi osećaj dodira omogućavaju dve vrste dlaka - terminalne i velus dlake. Kod glodara su, s druge strane, najviše proučavane zaštitne dlake različitih tipova koje imaju važnu ulogu u mehaničkom osećaju i regulaciji telesne temperature. Međutim, pojedini delovi tela glodara imaju i neobične varijante dlačica sa posebnim funkcijama", objašnjavaju autori.
Tu na scenu stupaju dlačice nalik velus dlakama.
Niz eksperimenata pokazao je da je svaka od njih povezana sa posebnom vrstom brzih senzornih neurona koji veoma blagim pomeranjem dlačice prenose mozgu signal svraba. Kod miševa sa hroničnom upalom kože u područjima gde rastu ove dlačice, pomenuti neuroni bili su izuzetno aktivni, a životinje su se neprestano češale.
Međutim, kada su istraživači isključili gene koji aktiviraju upravo ovu grupu senzornih neurona, miševi više nisu doživljavali upalu kože kao svrab.
Pročitaj još
"Ove specijalizovane dlačice i nervni završeci povezani sa njima imaju ključnu ulogu u regulaciji trihokneze, odnosno svraba izazvanog kontaktom sa dlačicama, tokom hroničnog svraba, što ukazuje na njihov značaj u poremećenoj obradi senzornih informacija", navode istraživači.
Na prvi pogled možda deluje neobično proučavati šta izaziva svrab kod miševa, ali upravo se ove životinje zbog velike genetske sličnosti sa ljudima široko koriste u biomedicinskim istraživanjima kao prvi korak u razvoju novih terapija.
Razumevanje načina na koji ovaj mehanizam funkcioniše kod miševa, kao i njegove sličnosti sa refleksom svraba kod ljudskih velus dlačica, moglo bi da pomogne naučnicima u razvoju novih terapija protiv ujeda insekata, ekcema, reakcija na otrovni bršljan i drugih oboljenja praćenih upornim svrabom.
"Potreban nam je novi biološki put koji možemo da ciljamo ako želimo uspešno da lečimo hronični svrab. Naše istraživanje ukazuje da bi upravo ova grupa neurona u budućnosti mogla da postane važna meta za razvoj novih lekova", rekao je molekularni biolog Bo Duan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
4
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Jednom dozom novog leka prepolovljen loš holesterol
06.09.2026.•
0
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Pet razloga da uvrstite semenke bundeve u ishranu
06.09.2026.•
0
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Svaki treći muškarac u tridesetim već ima ovu tihu bolest, a do 70. godine gotovo svi
06.09.2026.•
2
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarci dijete doživljavaju kao "žensku stvar"
06.09.2026.•
0
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Urolog otkriva koliko puta dnevno bi ljudi različitog uzrasta trebalo da mokre
06.09.2026.•
1
Učestalost mokrenja razlikuje se od osobe do osobe, ali promene navika mogu biti i pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja.
Novi Zeland odobrio terapiju MDMA za lečenje teškog posttraumatskog stresa
06.09.2026.•
0
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
Šest načina da smanjite apetit bez lekova za mršavljenje
06.09.2026.•
1
Zašto nas neki obroci drže sitim satima, dok smo posle drugih ubrzo ponovo gladni?
Alergija na vežbanje zaista postoji
06.09.2026.•
1
Vežbanje je jedan od najvažnijih načina za očuvanje zdravlja, ali za mali broj ljudi fizička aktivnost može da predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.
Više od polovine stanovnika EU ima prekomernu težinu: U Srbiji gojazna svaka deseta osoba
06.09.2026.•
0
Prekomernu težinu u 2025. godini imalo je više od polovine stanovnika Evropske unije, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Evrostat.
Radak: Moždani udar pokazuje simptome i sedam dana ranije, implementacija AI u medicini moguća na više načina
04.09.2026.•
2
Prve nesvestice, vrtoglavice i prolazne poremećaje vida ne treba zanemarivati, upozorio je vaskularni hirurg prof. dr Đorđe Radak.
Dugo sedenje bez ustajanja može se povezati s većim rizikom od obolevanja od raka
04.09.2026.•
2
Zamena jednog sata neprekidnog sedenja laganom aktivnošću poput hodanja ili kućnih poslova povezana je s 12 odsto manjim rizikom od smrti od raka.
U Srbiji 18 obolelih od groznice Zapadnog Nila, sedam više nego prethodne sedmice
01.09.2026.•
2
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Trihotilomanija: Poremećaj zbog kog ljudi čupaju sopstvenu kosu
31.08.2026.•
4
Trihotilomanija, odnosno poremećaj čupanja kose, obrva, trepavica ili drugih dlaka, poznata je vekovima.
Naučnici identifikovali protein koji bi mogao da utiče na želju za masnom hranom
31.08.2026.•
0
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici u hleb dodali spanać - to je znatno uticalo na insulin i osećaj gladi
31.08.2026.•
3
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
Sićušni kanali u vratu mogli bi da utiču na to kako mozak stari
30.08.2026.•
1
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Zaslađivač iz žvakaćih guma i pasti za zube povezan sa moždanim i srčanim udarima
30.08.2026.•
1
Zaslađivač ksilitol, koji se koristi u žvakaćim gumama i džemovima, povezan je sa moždanim i srčanim udarima, pokazala je najnovija studija, prenosi Gardijan.
Neobično stanje zbog kog se ljudi mogu izgubiti čak i u sopstvenom domu
30.08.2026.•
2
Neki ljudi mogu da prepoznaju zgrade i poznate orijentire i imaju sasvim uobičajene kognitivne sposobnosti, ali se ipak izgube na mestima koja poznaju godinama - u najtežim slučajevima čak i u sopstvenom domu.
Može li se Alchajmerova bolest preneti preko krvi?
30.08.2026.•
0
Alchajmerova bolest uglavnom se povezuje sa faktorima poput starosti, genetike i načina života.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar