Svrab možda ima sopstveni čulni organ
Ako vas nešto svrbi, to je najčešće znak da vas telo upozorava da se na koži nalazi nešto što tu ne pripada.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Suve ljuspice kože, prašina, ujedi insekata ili čak sopstvena dlaka koja vam golica nos - sve to može da izazove potrebu za češanjem, koja u mnogim slučajevima (mada ne u svim) pomaže da se ukloni ono što izaziva iritaciju.
Novo istraživanje sprovedeno na miševima pokazuje da bi ovaj zaštitni refleks mogao da ima čak i poseban čulni organ - sitne dlačice nalik velus dlakama.
Kod miševa ove dlačice najgušće rastu iza ušiju i na zadnjim šapama, odnosno na delovima tela koji su najviše izloženi spoljnim uticajima.
Kod ljudi je situacija drugačija - gotovo celo telo prekriveno je velus dlakama, poznatim i kao paperjaste dlačice ili "breskvine dlačice". Upravo se one uglavnom nalaze na najizloženijim delovima kože.
Velus dlake imaju važnu ulogu u regulaciji telesne temperature. Kada nam je hladno, one se podižu, dok pri visokim temperaturama pomažu da se znoj ravnomernije rasporedi i ispari sa kože.
Međutim, čini se da učestvuju i u opažanju pojedinih vrsta dodira, naročito onih koji izazivaju potrebu za češanjem, prenosi ScienceAlert.
Iako postoji mnogo istraživanja o svrabu izazvanom direktnim kontaktom kože sa iritansima, autori nove studije, predvođeni biolozima sa Univerziteta Mičigen, primetili su da je svrab izazvan pomeranjem dlačica do sada bio veoma malo proučavan.
"Na primer, blaga vibracija velus dlačica na bradi, za razliku od čela, obraza ili ruku, kod zdravih ljudi izaziva veoma intenzivan svrab. Ovi nalazi ukazuju na postojanje specijalizovanih dlačica i nervnih završetaka koji su namenjeni upravo ovoj vrsti mehaničkog svraba", navode autori u radu objavljenom u časopisu "Neuron".
Da bi bolje razumeli ovaj mehanizam, istraživači su sproveli eksperimente na miševima. Naravno, to što se nešto događa kod miševa ne znači automatski da isto važi i za ljude, ali zbog zajedničke evolucione prošlosti mnogi biološki procesi kod ove dve vrste veoma su slični.
"Kod ljudi osećaj dodira omogućavaju dve vrste dlaka - terminalne i velus dlake. Kod glodara su, s druge strane, najviše proučavane zaštitne dlake različitih tipova koje imaju važnu ulogu u mehaničkom osećaju i regulaciji telesne temperature. Međutim, pojedini delovi tela glodara imaju i neobične varijante dlačica sa posebnim funkcijama", objašnjavaju autori.
Tu na scenu stupaju dlačice nalik velus dlakama.
Niz eksperimenata pokazao je da je svaka od njih povezana sa posebnom vrstom brzih senzornih neurona koji veoma blagim pomeranjem dlačice prenose mozgu signal svraba. Kod miševa sa hroničnom upalom kože u područjima gde rastu ove dlačice, pomenuti neuroni bili su izuzetno aktivni, a životinje su se neprestano češale.
Međutim, kada su istraživači isključili gene koji aktiviraju upravo ovu grupu senzornih neurona, miševi više nisu doživljavali upalu kože kao svrab.
Pročitaj još
"Ove specijalizovane dlačice i nervni završeci povezani sa njima imaju ključnu ulogu u regulaciji trihokneze, odnosno svraba izazvanog kontaktom sa dlačicama, tokom hroničnog svraba, što ukazuje na njihov značaj u poremećenoj obradi senzornih informacija", navode istraživači.
Na prvi pogled možda deluje neobično proučavati šta izaziva svrab kod miševa, ali upravo se ove životinje zbog velike genetske sličnosti sa ljudima široko koriste u biomedicinskim istraživanjima kao prvi korak u razvoju novih terapija.
Razumevanje načina na koji ovaj mehanizam funkcioniše kod miševa, kao i njegove sličnosti sa refleksom svraba kod ljudskih velus dlačica, moglo bi da pomogne naučnicima u razvoju novih terapija protiv ujeda insekata, ekcema, reakcija na otrovni bršljan i drugih oboljenja praćenih upornim svrabom.
"Potreban nam je novi biološki put koji možemo da ciljamo ako želimo uspešno da lečimo hronični svrab. Naše istraživanje ukazuje da bi upravo ova grupa neurona u budućnosti mogla da postane važna meta za razvoj novih lekova", rekao je molekularni biolog Bo Duan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO: Simulacija pokazuje šta se događa u telu kada se primi injekcija za mršavljenje
26.07.2026.•
0
Lekovi za mršavljenje poslednjih godina postali su izuzetno popularni, ali mnogi ih koriste bez pravog razumevanja procesa koje pokreću u organizmu.
Ljudi žive duže, ali ne i zdravije
26.07.2026.•
2
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica ili dinja: Koja je bolja za nivo šećera u krvi?
26.07.2026.•
2
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
U svemiru mozak nastavlja da se ponaša kao da je pod Zemljinom gravitacijom
25.07.2026.•
0
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Kako broj dece utiče na starenje?
25.07.2026.•
1
Novo istraživanje pokazuje da na brzinu starenja može uticati i broj dece, posebno kod žena.
Gledanje televizije satima može biti povezano sa većim rizikom od demencije
22.07.2026.•
0
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Pet razloga zbog kojih je jod važan tokom leta
22.07.2026.•
0
Leto donosi više kretanja, putovanja i boravka napolju, ali često i promene u ishrani.
Španija još oštrije protiv pušenja: Proširuje zone bez duvanskog dima
22.07.2026.•
4
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oboleli od dijabetesa od četvrtka dobijaju veći izbor pomagala za kontrolu bolesti
21.07.2026.•
0
Osobe s dijabetesom tipa jedan moći će od četvrtka, 23. jula o trošku države da imaju veći izbor pomagala radi bolje regulacije šećerne bolesti.
SZO: Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži
20.07.2026.•
0
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno zbog problema sa gojaznošću
20.07.2026.•
2
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Časovi salse mogu da poboljšaju mentalno zdravlje
20.07.2026.•
0
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Preminula druga osoba od legionarske bolesti na Menhetnu
19.07.2026.•
1
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Ovih pet vrsta voća svaka trudnica treba da uvrsti u ishranu
19.07.2026.•
0
Tokom trudnoće ishrana više nije važna samo za zdravlje majke, već i za pravilan razvoj bebe.
Određene grupe ljudi treba da budu oprezne ili potpuno izbegavaju breskve
19.07.2026.•
0
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Šta je celulit i kako nastaje?
19.07.2026.•
0
Od strija i bora do pega i mladeža, naša koža je jedinstvena i priča priču o našem životu.
Britanija će svim tinejdžerima od 15 godina ponuditi vakcinu protiv meningitisa
19.07.2026.•
0
Svim 15-ogodišnjacima u Velikoj Britaniji trebalo bi ponuditi vakcinu protiv bolesti izazvane meningokokom B (MenB).
Sagorevanje na poslu najčešći razlog bolovanja u evropskoj diplomatskoj službi
17.07.2026.•
3
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Francuska usvojila zakon o eutanaziji za odrasle sa neizlečivim bolestima
15.07.2026.•
7
Francuski parlament je danas usvojio zakon kojim se omogućava eutanazija za odrasle sa neizlečivim bolestima, posle višegodišnje debate o toj temi.
Starije osobe treba da pripaze na više stvari ako koriste klima uređaje
15.07.2026.•
1
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar