Selo koje postaje najveća klanica na svetu

Selo Barijapur, blizu granice sa Indijom, postaće najveća klanica na svetu tokom ovog dvodnevnog rituala, tokom koga će biti žrtvovano stotine hiljada životinja od bivola do pacova.

"Ovo je jako svečano, svi su oduševljeni", rekao je sveštenik Mangal Čodhari, koji vodi ceremoniju na mestu žrtvovanja blizu hrama. "Rituali su obavljeni bez incidenta celo jutro i sada smo počeli sa žrtvovanjem", rekao je on. Vernici treba da počnu sa žrtvovanjem hiljada bivola koji su ograđeni na jednom velikom polju blizu mesta žrvovanja, pre nego što pređu na druge životinje. Svečanost je počela u ponoć pod nadzorom policije a za početno žrtvovanje dati su koza, pacov, kokoška, prase i golub.

Oko 1.200 policajaca raspoređeno je u selu i na polju gde se izvode žrtvovanja, da bi kontrolisala masu koja dolazi da gleda. Vernici su pokušali da preskoče zid visok 1,50 metara oko tog mesta, a policija nastoji da spreči sukobe između hinduista i aktivista za odbranu prava životinja.

Prodaja alkohola zabranjena je tokom ovog festivala. Oko 300.000 životinja žrtvovano je tokom prethodnog festivala 2009, čime je ovo najveće žrtvovanje životinja organizovano na jednom mestu na svetu.

Festival se organizuje jednom u pet godina. Sita Ram Jadav, 55-ogodišnji seljak koji je putovao tri sata da stigne do ovog sela smatra da je atmosfera karnevalska sa hiljadama vernika. "Ponudiću kozu Gadhimai za zaštitu moje porodice. Ako se u to veruje ona uslišuje želje", rekao je Jadav.

Prema legendi prva žrtvovanja u Barijapuru organizovana su pre nekoliko vekova kada se hinduistička boginja Gadhimai pojavila u snu jednom zatvoreniku i zatražila od njega da izgradi hram njoj u čast. On se probudio sa odvezanim lancima i pošto je bio slobodan izgradio je hram i žrtvovao životinje u znak zahvalnosti boginji. Aktivisti za prava životinja optužuju ljude koji upravljaju hramom da profitiraju od verovanja ljudi, da naplaćuju ulaz, parking itd.

Kampanja za zabranu festivala privukla je podršku britanske glumice Džoane Lamli kao i Brižit Bardo, koja je pisala nepalskom predsedniku da okonča tu "svirepu tradiciju".