Srbija - plodno tlo za nekulturu jer nema pravila i sve se može

Epilog tek sledi, ali se postavlja nekoliko pitanja: koliko, uopšte, poštujemo institucije (naravno i oni koji u njima rade ili ih predstavljaju), gde je granica između privatnog i javnog i, konačno, ukoliko se ovaj događaj ne raščisti do kraja, šta je sledeće?

"Odnos prema kulturnim institucijama u direktnoj je vezi s nepoznavanjem značaja kulture u našem društvu. Vodeći muzeji beskočano se dugo renoviraju, brojna pozorišta finansijski jedva opstaju, na mestima nekadašnjih bioskopa nalaze se kladionice. Istovremeno, za većinu medija, vesti iz oblasti kulture nisu relevantne, osim kada se mogu pretvoriti u senzacionalizam", navodi kulturolog Maja Vukadinović "za Novosti".

Vukadinović dalje kaže da se zbog toga, kao i niza drugih društvenih okolnosti, može steći utisak da ne poštujemo institucije, niti smo svesni njihovog značaja. Kultura i institucije koje je čine potpuno su devalvirane u vrednosnom i svakom drugom smislu.

"Nije neuobičajeno da se hol pozorišta ili neke druge kulturne institucije iznajmljuje za koktele i slične događaje koje organizuju firme, marketinške agencije i drugi. Ali u tim slučajevima se ne zakupljuje centralni prostor, mesto na kome se nalazi izložbena postavka ili scena u pozorištu. I to se čini u privatne svrhe. Prostor kulturnih institucija ne bi smeo da se koristi za privatne potrebe, a svakako to ne bi smeli da čine oni koji u ovim institucijama rade ili njima rukovode. Zato svadba u Etnografskom muzeju predstavlja presedan i prvorazredni skandal", kaže Vukadinović.

Prema njenim rečima, poseban problem je to što su u našem društvenom prostoru sve granice između privatnog i javnog izbrisane. Što je najžalosnije, utisak je da nema nikakvih pravila i da "sve može".

"Ako već ne postoje, trebalo bi da se uspostave vrlo precizna pravila koja razgraničavaju javne funkcije i privatne interese. U ovom slučaju u oblasti kulture, kao i da se uspostavi kontrola njihovog vođenja. Ukoliko se olako pređe preko svadbe u Etnografskom muzeju, ne bih se začudila da u bliskoj budućnosti, recimo, direktor nekog kulturnog centra iskoristi salu kao igraonicu za svoje unuče, a upravnici kulturnih institucija u estetizovanom ambijentu organizuju razna slavlja za svoje rođake i prijatelje. Rekviziti i kostimi - gratis", kaže Vukadinović.

Antropolog Bojan Jovanović naglašava da je događaj koji se zbio u Etnografskom muzeju samo povod da se još jednom osvrnemo na nezavidno stanje u kulturi.

"Ukoliko kriza suviše dugo traje, ona obeležava kulturu, i zato se to stanje gubljenja značaja dotadašnjih vrednosti morala institucija iskazuje svojevrsnim fenomenom nastajanja krize kulture. U procesu dugotrajuće tranzicije, dolazi do povećane tolerancije na nekulturu i navikavanja na niske standarde obrazovanja, vaspitanja i kreativnog stvaralaštva. Umesto da državne kulturno-obrazovne institucije budu obrazac visokih standarda za novonastale privatne institucije, svedoci smo toga da se dešava obrnuto", navodi Jovanović.

Jovanović dalje ističe da se na taj način aktiviralo ono suprotno kulturi, i sve je manje moralnosti, duhovnosti i samoodricanja, preovlađuje princip oličen u slobodnom, prirodnom ponašanju, nepoštovanju i ignorisanju pravila i zakona kulture. "Nosioci ovih tendencija su ljudi koji imaju društvenu, političku, kulturnu ili materijalnu moć. Oni smatraju da im je sve dozvoljeno, pa i čine gestove koji se doživljavaju kao skandal", zaključuje Jovanović.

Podsetimo, nedavno su se u medijima i na društvenim mrežama pojavile fotografije svatova koji se zabavljaju u Etnografskom muzeju. Naime, neobičnu svadbu, sa svatovima u narodnoj nošnji, priredila je direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković za svog sina. Više o ovom slučaju možete pročitati OVDE.