Oko 34 miliona ljudi u EU smatraju se migrantima

Od tog broja, njih 14,3 miliona su građani EU koji su iskoristili mogućnost slobodnog kretanja u okviru Unije, dok je manje od 20 miliona došlo u EU iz zemalja koje nisu članice.

Neke manje zemlje, članice Unije, predvođene najmanjom - Luksemburgom, "otvorile su svoja vrata" srazmerno sa svojom demografskom veličinom. Kako je pokazalo istraživanje Eurostata, više od 45 odsto stanovništva u toj zemlji su stranci, koji su se tu doselili privučeni visokim životnim standardom.

Za njom slede Kipar sa 19,5 odsto stranaca, Letonija sa 15,2, Estonija 14,9, Austrija sa 12,5, Irska sa 11,8 i Belgija sa 11,3 odsto stranaca.

U zemljama istočne Evrope, manje od jedan odsto stranaca živi u Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Litvaniji, a zanimljivo je i da najviše Poljaka živi u drugim zemljama EU.

Broj stranih radnika koji kratkoročno rade u zemljama EU iznenađujuće je mali uprkos povećanju od 60 odsto od 2010. do 2015. godine. Najviše takvih radnika ima u Nemačkoj - više od 418.000, a za njom slede Velika Britanija sa 177.000 i Belgija sa 156.000 radnika.

Veliki priliv migranata u EU zabeležen je u 2015. i 2016. godini, a većina njih je stigla iz Sirije i sa Bliskog Istoka. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od milion izbeglica je došlo u Evropu, od čega oko 850.000 preko Grčke i Egejskog mora. Od tog broja, više od polovine su izbeglice iz Sirije, a većina ostalih iz Avganistana.