U svođenju bilansa zbivanja i razvoja u protekloj godini, i viđenjima onoga što se očekuje u novoj 2018, komentatori u medijima i analitičkim centrima nepodeljeno kazuju da još nisu otklonjeni strukturni uzroci kriza u EU, da je vidljivo socijalno nezadovoljstvo, da su uvećane razlike između siromašnih i bogatih, iako je činjenica da je krenuo ekonomski rast EU.
Velike nade se polažu u predloge za "obnovu Evrope", koje je izneo predsednik Francuske Emanuel Makron i podržala Evropska komisija, mada se još čeka koliko bi to mogla i htela da podrži buduća nemačka vlada, čije se formiranje očekuje tek u martu, uz opasku da zasad "nemačka kancelarka Angela Merkel niti nešto radi, niti dopušta da se radi".
Unutar Unije se još se ne vidi da li će se u ključnoj zoni evra naći ideološka i strukturno-institucionalna ravnoteža dosad preovlađujućeg neoliberalnog modela i zahteva da se od "stezanja kaiša" kao jedinog "leka", pređe na maštovitije ulaganje u privredni rast i socijalni boljitak.
Čak i britanski dnevnik "Fajnenšel tajms" - veoma privržen slobodnom tržištu, predočio je da više "ne može da se održi politika javnih rashoda u korist kapitalizma".
Svi analitičari ukazuju na to da još prete opasnosti ilegalne imigracije i terorizma, da su demagoške, evroskeptične, autoritarne i populističke snage, iako delom poražene na izborima, ipak uspele da uđu u neke vlade.
Kao zanimljiv analitičar stanja i neposredne budućnosti EU pojavio se književnik, Nobelovac Mario Vargas Ljosa koji je u intervjuu italijanskom listu "Korijere dela sera" ocenio da su "Evropljani oboleli od teške bolesti: pesimizma".
Ali, odmah je primetio, "u suštini živimo u veličanstvenom vremenu: ljudi i narodi se ujedinjuju i, ako je u Evropi tako loše, zašto milioni Afrikanaca beže iz svojih zemalja da bi, i po cenu života, došli tu?".
Ljosa napominje da begunci "ne dolaze samo zbog hleba i posla, već i da bi bili zaštićeni zakonima, slobodno živeli - to je za njih Evropa, i morali bismo biti ponosni na veliku evropsku kulturu zakona i pravde, što je dokaz vladavine demokratije".
Mnogi analitičari u Evropskoj uniji, međutim, smatraju da ipak jesu uzdrmane temeljne vrednosti Evrope. Oni ukazuju na to da se od dve ključne zemlje - Francuske i Nemačke mnogo očekuje: da se to stanje temeljno preokrene, jer upravo su pravnu državu i same demokratske vrednosti i ustanove ugrozile populističke, autoritarne snage koje su uspele da uđu i u vladajuće strukture i elite nekih članica EU.
Evropska komisija je upravo stavila na snagu član temeljnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, kojim je zapretila vladi Poljske da će joj oduzeti pravo odlučivanja u institucijama EU, ako ne izmeni zakone i ustavne promene kojima su ozbiljno narušeni pravna država i nezavisnost pravosuđa.
Mađarska je predočila da će vetom to sprečiti u EU, što je samo još više iznelo na videlo veliku podeljenost unutar Unije, između istočnih članica i ostalih zemalja o nužnosti poštovanja demokratskih vrednosti, i potpunog neslaganja o politici prema migrantima.
Ne čekajući da ponovo proradi "francusko-nemački motor" EU, Evropska komisija je već pripremila mere koje će staviti na snagu 2018. godine, prvenstveno za rešavanje početka teških pregovora o budućim trgovinskim odnosima EU i Velike Britanije po njenom potpunom izlasku iz članstva Unije, kao i mere za strožu zaštitu spoljnih granica EU, za zaustavljanje ilegalne imigracije i posebno za reformu zone evra.
Zona evra bi trebalo da dobije neku vrstu ekonomske vlade, svog "ministra finansija", možda i budžet, kao i neku vrstu Evropskog monetarnog fonda, ali i mogućnost da se krize u slabijim članicama evrozone preduprede ili odmah zaustave merama Evropske centralne banke i same evrozone.
Zasad to najviše podržavaju Francuska, Italija, Španija, Grčka, Kipar, ali u severnim, bogatim članicama Unije postoji uzdržanost, dok je Vladi Nemačke zasad ostavljeno da razmišlja dok se ne formira tamošnja nova vladajuća koalicija.
List francuskih poslovnih krugova "Lez eko" (Les Echos) navodi da jedan visoki evropski diplomata kaže da su "buduća nemačka vladajuća koalicija i italijanski izbori uzroci neizvesnosti, dok će EU krajnje osetljivo morati da se pozabavi situacijom u Poljskoj i odnosima s Rusijom... isto kao i s Austrijom, gde je u vlasti krajnja desnica, a koja će u julu iduće godine biti predsedavajuća EU".
Većina članica EU, ipak, nade polaže u sporazum o izgradnji "evropske odbrane", uz zamašne fondove za istraživanje, razvoj i proizvodnju evropskog naoružanja, što bez sumnje treba da bude i snažan zamajac ekonomskog rasta.
To naročito podržava Francuska, uz vidljivu podršku Nemačke, te je francuski predsednik Makron, zbog snažnog zalaganja za evropsku odbranu i reformu evrozone, postao i neka vrsta izvora nade da će Evropska unija moći da krene u temeljito rešavanje svih teškoća.
"Fajnenšel tajms" navodi procene ekonomskih analitičara da će "Makronove reforme podstaći rast evrozone", a španski list "Mundo" je Makrona proglasio evropskom ličnošću protekle, 2017. godine.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar