Slovenački policajac: Neću da bijem gladne ljude

"Poručujem Goreneku, Janši i svim ostalima, levima i desnima! Nikad više neću udariti po onima koji protestuju. Neću udarati gladne ljude, koji su gladni zbog vaše nesposobnosti. Neću udarati po ljudima koji su u pravu. Neću udariti po gladnom susedu, sinu, ocu, majci, sestri", poručeno je pismu objavljenom na onlajn stranici slovenačkog lista "Delo".

Svojim kolegama je poručio da su taoci slovenačke politike i, kako se navodi, diktature slovenačkog premijera.

"Poštovani policajci - kolege, prijatelji, očevi i majke slovenske dece. Bio je rat, bilo je nasilja, uspešno smo odbranili Sloveniju, samo smo želeli nezavisnost i bolji život. Ali sada smo ostali zarobljeni, u zatvoru smo slovenske politike, leve i desne, u diktaturi Janeza Janše, nesocijalne poremećene osobe koja nas vodi i koja je upregnula Vinka Gorenaka, našeg izdajicu zahvaljujući kojemu primamo minimalne plate".

I tako smo, navodi se u pismu anonimnog policajca, postali deo ustanka, deo slovenskog ustanka koji ima dve strane.

"Prva strana je narod koji želi da iskoreni totalitarnu diktaturu vlasti, a druga strana je šačica nezasitnih materijalista koji su zaboravili da smo mi Slovenci ljudi. I mi ljudi, čiji su krv i srce slovenski, nećemo dati da Slovenija bude politička elita”, navodi anonimni policajac.

On kaže da je zaposlen i da ne može da veruje da se pripadnici slovenačke policije sve više bave "kriminalom" u koji, kako kaže, spada krađa peciva i hleba, krađa osnovnih stvari za život.

"Ti ljudi nisu lopovi i kriminalci, oni su gladni! To rade da bi preživeli. Da prežive u Sloveniji koja je trebalo da postane nova Švajcarska. Tu se više ne može živeti. Ti gladni ljudi koji su ukrali pecivo i kruh su osuđeni. A tajkuni, vladajući i gradonačelnici, ne. Zato samo poručujem vlastima: Još sam čovek, još znam šta je pravo, a šta krivo. Čak i kad stavim kacigu, pancir, prsluk i držim pendrek", kaže on i poručuje da politički nije opredeljen.

Tvrdi da je otac petogodišnjeg dečaka, koji za tri meseca slavi rođendan i koji je ostao bez reči kada mu je rekao da ne može pozvati svoje prijatelje zato što roditelji nemaju para za slavlje.

"Rekao sam mu da ne može pozvati prijatelje. Jer nemamo novaca, iako smo i supruga i ja obrazovani. Ostao je bez reči, jako je plakao. Obećao sam mu da će iduće godine imati veliku zabavu. I to sam verovatno lagao. Morao sam zbog njegovih suza. Morao sam lagati svom detetu zbog nesposobnih na vlasti, zbog diktatorske politike koja nema osećaja za radnike".

I na samom kraju anonimni policajac poručuje da je pismo napisao zbog, kako kaže, svih nas običnih ljudi, ali i da će on sledeći put spustiti štit, skinuti kacigu i zanemariti naredbu.