Antibiogram se u Srbiji radi manje nego što bi trebalo

Većina odgovora na ovo pitanje u Srbiji bila bi da se ne seća, da je to bilo odavno ili nikad, jer retko koji lekar u našoj zemlji poštuje ovo pravilo iz vodiča dobre kliničke prakse.

Naime, svaki lekar bi, pre nego što prepiše antibiotik, trebalo da pošalje pacijenta da uradi antibiogram, kojim se proverava na koji je antibiotik i koliko osetljiva određena bakterija. S obzirom na to da se infektivni materijal ne proverava koliko bi trebalo, često dolazi do prepisa pogrešnog leka, na koji se, pored toga što ne pomaže u tom trenutku pacijentu, stvara rezistencija.

Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije doc. dr Goran Stevanović kaže da se antibiogram u Srbiji radi manje nego što je potrebno.

"Koliko se tačno radi, statističko je pitanje. Zavisi od dostupnosti mikrobiološke i laboratorijske dijagnostike. Svesnost lekara da oni to treba da rade, u svakom slučaju, postoji, ali se radi značajno manje nego što bi trebalo", rekao je Stevanović za "Telegraf".

Sa druge strane, lekari tvrde da situacija na ovom polju nije tako očajna.

Primarijus dr Nevenka Dimitrijević, lekarka opšte prakse u beogradskom Domu zdravlja "Voždovac" objašnjava da se u Beogradu pacijenti šalju da rade antibiogram u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Gradski zavod za javno zdravlje.

"U Beogradu se mikrobiološki pregledi sa antibiogramom rade u te dve instiucije, i tamo šaljemo pacijente. Uopšte nije sporno da to treba da se radi. I najpoželjnija je situacija da lekar ima mikrobiološki jasnu situaciju i urađen antibiogram, a to znači da se, kada se preda materijal, vidi da li ima bakterija, identifikuje i "zaseje" na podlogu, odnosno pločicu, sa određenim antibioticima. Ako bakterije rastu, to znači da antibiotik ne deluje a gde rastu deluje. Na osnovu antibiograma, odnosno na osnovu toga koji antibiotici su se pokazali efikasno, mi prepisujemo terapiju", objašnjava Dimitrijević.

U slučaju da je zdravstveno stanje hitno, i lekar mora da prepiše terapiju, nakon dolaska rezultata antibiograma koji se čekaju par dana, ona se može korigovati odnosno promeniti.

"Kada god imamo mogućnosti i vremena mi šaljemo pacijente da rade antibiograme, koji oni rade i privatno i u državnim institucijama. Inače, vrlo su česte situacije da pacijent dolazi sa krvarenjem iz bešike, pod visokom temperaturom... Tada ne možemo da čekamo rezultate već moramo da im damo antibiotik, koji je obično antibiotik širokog spektra. I pri toj urgentnoj situaciji, naravno, veliki je problem šta ćemo prepisati, a od tog prvog trenutka mnogo zavisi, jer ako infekcija koja je jaka, naročito kod mlađih osoba, pređe u hroničnu, onda nikad ne može da se izleči u potpunosti", kaže Dimitrijević.

Zbog masovne, a često i neopravdane upotrebe antibiotika, sve više bakterija postaje otporno na mnoge lekove iz ove grupe. Zato se, istovremeno, često i dešava da antibiotik na početku lečenja ne deluje.

Autor: Telegraf