Letnje brige za zimske nevolje: Problem je u Mići, ali ne samo u njemu
Proizvodni kapaciteti TENT A i TENT B su toliko umanjeni da je Srbija i pre početka leta počela da uvozi lignit kako bi nadoknadila očekivani nedostatak struje tokom hladnijih dana.
Foto: 021.rs (ilustracija/Screenshot/Nova S)
Međutim, nikako nije izvesno da zimi u Srbiji neće biti ograničenja u radu elektroenergetskog sistema. Mnogo toga zavisi od toga hoće li decembar i januar biti hladniji nego što je uobičajeno, ali i od vodotoka Dunava. Ni na jedno, ni na drugo aktuelna vlast ne može da utiče. Problem je u tome što nadležni u cilju obezbeđivanja kakve-takve energetske sigurnosti ne povlače ni one poteze koje mogu.
Loše upravljanje
Podsetimo se, krajem prošle godine došlo je do niza sukcesivnih tehnoloških incidenata u radu srca energetskog sistema Srbije, energana TENT A i TENT B, koje same proizvode blizu polovine domaće proizvodnje. Pokazalo se da nedaće nisu "od juče", već se tiču višegodišnjeg lošeg upravljanja otkrivkama na ležištima uglja. Došlo se dotle da je kvalitet trenutno dostupnog goriva očajno loš, neupotrebljiv čak i u termalkama koje su davnašnji planeri, sasvim ispravno, projektovali upravo za potrošnju slabijeg lignita, kakav se dominantno i vadi na najvećem srpskom nalazištu.
Mada nerado, vlast je, ipak, smenila čelnog čoveka EPS-a na čiji rad su i ranije upućivane brojne primdbe, posebno baš u vezi sa nestručnim radovima u procesu pripreme terena i vađenja uglja. Kako su naprednjaci već desetak godina na vlasti u Srbiji i njenoj energetici, nesporno da snose punu odgovornost za krah preduzeća koje se decenijama smatralo temeljem srpske industrije.
Manjak 12 odsto potrošnje
Ipak, ne bi bilo realno baš svu odgovornost usmeriti na gotovo karikaturalne energetske kadrove najpopularnije stranke. Duže od tri decenije u Srbiji nije izgrađena niti jedna nova energana, a isto toliko je cena struje izrazito niska što je, skupa sa ekstremnim partijskim zapošljavanjem, itekako uticalo na dugogodišnje ruiniranje Elektroprivrede Srbije. Do kasnojesenjeg kraha.
Spalo se na to da je postalo sporno hoće li na zimu, kada se potrošnja značajnije poveća, moći iz domaćih energana da dobija više od 93 miliona kilovata dnevno. A pre šest-sedam leta 'ladno smo i po sedam-osam dana kontinuirano proizvodili i po 135 miliona kilovata. Jadno stanje prinudilo je vlast da, istina potiho, prizna da su procene kako će u tri-četiri najhladnija meseca manjak struje iznositi otprilike 12 odsto domaće potrošnje. U slučaju da zima bude hladnija nego što je uobičajeno, minus može biti i dvostruko veći.
Sa druge strane, posle decenije uočljivo jeftine struje širom Evrope, od polovine prošle godine počeo je nezapamćeni uzlet cena, uostalom kao i svih energenata. Lane, u julu, struja se na berzama u okruženju mogla nabaviti i za 55 evra po megavatu, danas se kreće od 180 do 230 evra.
Uvoz uglja
Naravno da u takvim okolnostima nije uputno osloniti se samo na uvoz struje kada nedostaje. Stoga se vlast odlučila da uvozom uglja reši najkrupniju slabu tačku u sistemu i, ipak, potrošačima isporuči struju iz domaćih elektrana, ali dobijenu i iz uvoznog uglja. Tako ovih dana vozovi iz Banovića u BiH dovoze gorivo u Lazarevac i Obrenovac, uskoro će vlakovi pristizati i iz Bugarske i Rumunije. Procenjuje se da se cena tone lignita vrti oko 22 evra, a ceni se da će biti potrebno uvesti više od 4,5 miliona tona uglja. Samo za predstojeći period pet hladnijih meseci, a gotovo je izvesno da će "crnog zlata" manjkati i naredne zime.
Kada se uračuna i cena prevoza stiže se do 60-65 evra po toni. Kako je za proizvodnju jednog megavata potrebno utrošiti oko 1,65 tona lignita, to samo troškove utroška podiže na cirka 110 evra. Naravno, sa cenama drugih repromaterijala i rada energane, cena megavata teško da može da bude ispod 150-160 evra.
Međutim, u Srbiji je cena struje u takozvanom garantovanom snabdevanju, u koje spadaju domaćinstva, otprilike 55 evra. Država je, ulazeći u područje rada Agencija za električnu energiju, EPS-u naredila da privredi, sa kojima bi proizvođač trebalo pojedinačno da ugovara uslove isporuke, struju prodaje za 75 evra po megavatu. Takođe, vlada je naredila da cena onima koji su se opredelili za drugog dobavljača, potom, kada su trgovci struje počeli da bankrotiraju u jeku uzleta cene, ostali bez isporučioca, bude 97,5 evra.
Pročitaj još
Baš kada mora
To bi do pre osam meseci bila sasvim solidna cena, ali već duže vreme megavat u okruženju se kreće između 180 i 230 evra. Uostalom, računica pokazuje da u slučaju proizvodnje uglja iz uvoza, EPS bi trpeo ne mali gubitak. Vidi se jasno da cene struje moraju da porastu i u Srbiji, čak i ona za najšire građanstvo koju svaka vlast nerado uvećava. Samo baš kada mora.
Naša vlast okleva da poveća cenu, mada je leto period kada građani manje troše struju, pogotovo oni siromašniji koji se ne koriste aparatima za hlađenje prostorija, pa se i povećanje na računu manje iskaže. Time EPS ostaje bez dovoljno prihoda, odnosno sa nedovoljno novca za remonte, posebno za investicije. A mora da uradi ozbiljne i ne baš jeftine radove kako bi za godinu-dve došao do nekadašnjih proizvodih kapaciteta koji su mu omogućavali da decenijama struju količinski izvozi tri-četiri puta više nego što uvozi.
Socijalne karte
Snebivanje vlasti iznenađuje. Srbija je i pre talasa rasta cena bila među četiri-pet evropskih država sa najjeftinjom strujom. Kako za građane, tako i za privredu. U društvu je sa Gruzijom, Ukrajinom, Moldavijom... U očima potrošača ovakav potez vlasti može izgledati kao "briga za stanovništvo", ali, istovremeno, takvo ponašanje onemogućava proizvođača struje da se razvija. Zapravo, tera ga u minus i na mukotrpno preživljavanje. Jesenas smo videli kuda vodi takav pristup.
Istina, pre nego što poveća cenu bilo bi dobro, čak neophodno, da država, nakon višegodišnjih priprema, napokon izađe sa takozvanim socijalnim kartama. Time bi se stekla mogućnost da država povisi cenu električne energije, ali da postojeću cenu zadrži za siromašnije potrošače i onima u najtežim prilikama i dodatno snizi cenu. Bio bi to i prelazak na moderan koncept brige o siromašnijima, uz rast cene za bogatije kako bi domaći proizvođači mogli da iz sopstvenih prihoda obavljaju kompletne remonte, a za koju godinu počnu i da investiraju u nove pogone.
Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
8
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
2
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
48
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
66
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Komentari 9
Marko
Rotkvarija
Naravno uz uvođenje zaštitne zone oko nje od minimalno 1 km, da joj kadrovi i članovi SNS ne prilaze.
Banderaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar