Letnje brige za zimske nevolje: Problem je u Mići, ali ne samo u njemu
Proizvodni kapaciteti TENT A i TENT B su toliko umanjeni da je Srbija i pre početka leta počela da uvozi lignit kako bi nadoknadila očekivani nedostatak struje tokom hladnijih dana.
Foto: 021.rs (ilustracija/Screenshot/Nova S)
Međutim, nikako nije izvesno da zimi u Srbiji neće biti ograničenja u radu elektroenergetskog sistema. Mnogo toga zavisi od toga hoće li decembar i januar biti hladniji nego što je uobičajeno, ali i od vodotoka Dunava. Ni na jedno, ni na drugo aktuelna vlast ne može da utiče. Problem je u tome što nadležni u cilju obezbeđivanja kakve-takve energetske sigurnosti ne povlače ni one poteze koje mogu.
Loše upravljanje
Podsetimo se, krajem prošle godine došlo je do niza sukcesivnih tehnoloških incidenata u radu srca energetskog sistema Srbije, energana TENT A i TENT B, koje same proizvode blizu polovine domaće proizvodnje. Pokazalo se da nedaće nisu "od juče", već se tiču višegodišnjeg lošeg upravljanja otkrivkama na ležištima uglja. Došlo se dotle da je kvalitet trenutno dostupnog goriva očajno loš, neupotrebljiv čak i u termalkama koje su davnašnji planeri, sasvim ispravno, projektovali upravo za potrošnju slabijeg lignita, kakav se dominantno i vadi na najvećem srpskom nalazištu.
Mada nerado, vlast je, ipak, smenila čelnog čoveka EPS-a na čiji rad su i ranije upućivane brojne primdbe, posebno baš u vezi sa nestručnim radovima u procesu pripreme terena i vađenja uglja. Kako su naprednjaci već desetak godina na vlasti u Srbiji i njenoj energetici, nesporno da snose punu odgovornost za krah preduzeća koje se decenijama smatralo temeljem srpske industrije.
Manjak 12 odsto potrošnje
Ipak, ne bi bilo realno baš svu odgovornost usmeriti na gotovo karikaturalne energetske kadrove najpopularnije stranke. Duže od tri decenije u Srbiji nije izgrađena niti jedna nova energana, a isto toliko je cena struje izrazito niska što je, skupa sa ekstremnim partijskim zapošljavanjem, itekako uticalo na dugogodišnje ruiniranje Elektroprivrede Srbije. Do kasnojesenjeg kraha.
Spalo se na to da je postalo sporno hoće li na zimu, kada se potrošnja značajnije poveća, moći iz domaćih energana da dobija više od 93 miliona kilovata dnevno. A pre šest-sedam leta 'ladno smo i po sedam-osam dana kontinuirano proizvodili i po 135 miliona kilovata. Jadno stanje prinudilo je vlast da, istina potiho, prizna da su procene kako će u tri-četiri najhladnija meseca manjak struje iznositi otprilike 12 odsto domaće potrošnje. U slučaju da zima bude hladnija nego što je uobičajeno, minus može biti i dvostruko veći.
Sa druge strane, posle decenije uočljivo jeftine struje širom Evrope, od polovine prošle godine počeo je nezapamćeni uzlet cena, uostalom kao i svih energenata. Lane, u julu, struja se na berzama u okruženju mogla nabaviti i za 55 evra po megavatu, danas se kreće od 180 do 230 evra.
Uvoz uglja
Naravno da u takvim okolnostima nije uputno osloniti se samo na uvoz struje kada nedostaje. Stoga se vlast odlučila da uvozom uglja reši najkrupniju slabu tačku u sistemu i, ipak, potrošačima isporuči struju iz domaćih elektrana, ali dobijenu i iz uvoznog uglja. Tako ovih dana vozovi iz Banovića u BiH dovoze gorivo u Lazarevac i Obrenovac, uskoro će vlakovi pristizati i iz Bugarske i Rumunije. Procenjuje se da se cena tone lignita vrti oko 22 evra, a ceni se da će biti potrebno uvesti više od 4,5 miliona tona uglja. Samo za predstojeći period pet hladnijih meseci, a gotovo je izvesno da će "crnog zlata" manjkati i naredne zime.
Kada se uračuna i cena prevoza stiže se do 60-65 evra po toni. Kako je za proizvodnju jednog megavata potrebno utrošiti oko 1,65 tona lignita, to samo troškove utroška podiže na cirka 110 evra. Naravno, sa cenama drugih repromaterijala i rada energane, cena megavata teško da može da bude ispod 150-160 evra.
Međutim, u Srbiji je cena struje u takozvanom garantovanom snabdevanju, u koje spadaju domaćinstva, otprilike 55 evra. Država je, ulazeći u područje rada Agencija za električnu energiju, EPS-u naredila da privredi, sa kojima bi proizvođač trebalo pojedinačno da ugovara uslove isporuke, struju prodaje za 75 evra po megavatu. Takođe, vlada je naredila da cena onima koji su se opredelili za drugog dobavljača, potom, kada su trgovci struje počeli da bankrotiraju u jeku uzleta cene, ostali bez isporučioca, bude 97,5 evra.
Pročitaj još
Baš kada mora
To bi do pre osam meseci bila sasvim solidna cena, ali već duže vreme megavat u okruženju se kreće između 180 i 230 evra. Uostalom, računica pokazuje da u slučaju proizvodnje uglja iz uvoza, EPS bi trpeo ne mali gubitak. Vidi se jasno da cene struje moraju da porastu i u Srbiji, čak i ona za najšire građanstvo koju svaka vlast nerado uvećava. Samo baš kada mora.
Naša vlast okleva da poveća cenu, mada je leto period kada građani manje troše struju, pogotovo oni siromašniji koji se ne koriste aparatima za hlađenje prostorija, pa se i povećanje na računu manje iskaže. Time EPS ostaje bez dovoljno prihoda, odnosno sa nedovoljno novca za remonte, posebno za investicije. A mora da uradi ozbiljne i ne baš jeftine radove kako bi za godinu-dve došao do nekadašnjih proizvodih kapaciteta koji su mu omogućavali da decenijama struju količinski izvozi tri-četiri puta više nego što uvozi.
Socijalne karte
Snebivanje vlasti iznenađuje. Srbija je i pre talasa rasta cena bila među četiri-pet evropskih država sa najjeftinjom strujom. Kako za građane, tako i za privredu. U društvu je sa Gruzijom, Ukrajinom, Moldavijom... U očima potrošača ovakav potez vlasti može izgledati kao "briga za stanovništvo", ali, istovremeno, takvo ponašanje onemogućava proizvođača struje da se razvija. Zapravo, tera ga u minus i na mukotrpno preživljavanje. Jesenas smo videli kuda vodi takav pristup.
Istina, pre nego što poveća cenu bilo bi dobro, čak neophodno, da država, nakon višegodišnjih priprema, napokon izađe sa takozvanim socijalnim kartama. Time bi se stekla mogućnost da država povisi cenu električne energije, ali da postojeću cenu zadrži za siromašnije potrošače i onima u najtežim prilikama i dodatno snizi cenu. Bio bi to i prelazak na moderan koncept brige o siromašnijima, uz rast cene za bogatije kako bi domaći proizvođači mogli da iz sopstvenih prihoda obavljaju kompletne remonte, a za koju godinu počnu i da investiraju u nove pogone.
Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
0
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
0
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
13
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
13
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
13
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
8
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
16
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Komentari 9
Marko
Rotkvarija
Naravno uz uvođenje zaštitne zone oko nje od minimalno 1 km, da joj kadrovi i članovi SNS ne prilaze.
Banderaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar