Smanjenje subvencija u sledećoj godini u brojnim oblastima: Šta predviđa budžet Srbije za 2024?
Iako je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) u ovoj godini znatno manja od prvobitno planirane, što je i Fiskalni savet ocenio "zabrinjavajućim".
Foto: 021.rs
Ipak, rebalansom budžeta smanjen je očekivan iznos prihoda od ovog poreza, a novi budžet za 2024, prema predlogu zakona koji je već pred poslanicima - opet računa sa značajnim rastom prihoda od PDV, za čak 84,3 milijarde dinara, piše N1.
Budžet za 2024. godinu računa na rast svih poreskih prihoda – osim poreza na dobit preduzeća, gde se očekuje osam milijardi dinara manje. Osim na veću naplatu poreza na potrošnju – PDV – država računa i na veći priliv u državnu kasu od – akciza.
Od akciza se iduće godine očekuje naplata ukupno 395 milijardi dinara.
Prethodni budžet, za ovu 2023. godinu, računao je sa 362 milijarde dinara.
To znači da država očekuje značajniji rast prihoda od akciza i to za 33 milijarde dinara, što je nešto više od devet odsto.
Rastu i očekivanja od naplate PDV, iako je – podsetimo, država zbog manje naplate tokom ove godine već smanjivala "očekivanja".
PDV: Dole-gore
Još je Fiskalni savet u septembru ukazao da naplata PDV ne ide po planu i da je rebalansom budžeta za 2023. godinu smanjen prvobitni iznos prihoda budžeta iz naplate ovog poreza na potrošnju.
Fiskalni savet je, naime, ukazao da je pad naplate PDV zabrinjavajući "jer može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave".
"Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina", upozorio je Fiskalni savet u septembru ove godine analizirajući rebalans tekućeg budžeta.
Tim rebalansom za 2023. stavka naplate PDV je umanjena za 41,3 milijarde dinara. A, sada se, za 2024. godinu, planira naplata ovog poreza u iznosu većem za 84,3 milijarde u odnosu na iznos iz rebalansa – ukupno 908 milijardi dinara.
Ovaj iznos veći je i u odnosu na prvobitno postavljeni cilj za ovu godinu, i to za 43 milijarde dinara.
Preciznije – država je planirala naplatu PDV u ovog godini od 865 milijardi dinara, pa je kroz rebalans budžeta ovaj plan smanjila na 823,7 milijardi dinara, da bi za sledeću, 2024. godinu, isplanirala naplatu ovog poreza u iznosu od 908 milijardi dinara.
Plaćaćemo više na kamate
Na otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja budžetom za 2024. godinu predviđeno je 183.571.577.000 dinara.
Od tog iznosa na otplatu domaćih kamata ide 52,5 milijardi dinara, na strane kamate čak 109,7 milijardi dinara, dok na otplatu kamata po garancijama odlazi 7,8 milijardi dinara javnog novca i prateće troškove zaduživanja još 13,57 miljardi dinara.
Ovi iznosi tokom protekle godine bili su znatno niži, pa je tako za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja u 2023. bilo opredeljeno 148,76 milijardi dinara.
To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.
Najveći rast, za 29,7 milijardi dinara, beleži se kod otplate stranih kamata – sa iznosa od 79,93 milijarde dinara u 2023. na 109,7 milijardi dinara u 2024. godini.
Subvencije poljoprivredi: Uvećane, pa smanjene
Kada je reč o subvencijama, iz budžeta za 2024. godinu je zanimljiv podatak da je za poljoprivredu planirano manje nego ove godine.
Tačnije, prvobitno je budžetom za 2023. planirano 68,7 milijardi dinara. Potom je rebalansom budžeta ovaj iznos značajno uvećan, na čak 100,8 milijardi dinara, da bi se za iduću godinu ponovo smanjile, ali ovaj put na iznos od 88 milijardi dinara.
Ukupne subvencije tokom iduće godine predviđene su u ukupnom iznosu od 184,56 milijardi dinara, što je manje od za ovu godinu rebalansom predviđenih 226 milijardi dinara, ali manje i od onih utvrđenih prvobitnim budžetom za 2023. od 192,9 milijardi dinara.
Subvencije u oblasti nauke rastu sa tri milijarde dinara na 3,6 milijardi dinara.
Značajno se smanjuju subvencije u oblasti energetike – sa ovogodišnjie 23,4 milijarde dinara na 9,1 milijardu dinara.
Subvencije u oblasti zaštite životne sredine idu sa 4,5 na 4,4 milijardi dinara, a subvencije za vazdušni saobraćaj sa 725 miliona dinara na 605 miliona dinara.
Rastu subvencije u privredi sa 24,8 milijardi dinara na 26,4 milijarde dinara.
Subvencije u oblasti kulture rastu sa 1,8 milijardi dinara na 2,2 milijarde dinara, dok se pod stavkom "ostale subvencije" predviđa gotovo upola manji iznos – 4,4 milijarde dinara umesto ovogodišnje 8,4 milijarde dinara.
Slično je i sa subvencijama za turizam koje sa 2,1 milijarde dinara idu na 1,3 milijarde dinara.
Smanjuju se subvencije za železnički saobraćaj sa 25 milijardi dinara na 24,6 milijardi dinara.
Pročitaj još
Značajno je i smanjenje subvencija za drumski saobraćaj – sa 31,5 milijardi dinara na 19,8 milijardi dinara. Međutim, ovde je važno istaći da su prvobitno planirane subvencije u oblasti drumskog saobraćaja bile značajno manje – na nivou od 19,7 milijardi dinara.
Na ovaj značajan rast subvencija u ovoj oblasti, kroz usvojeni rebalans, takođe je ukazao Fiskalni savet navodeći da je "ostao nerazjašnjen i rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto – s nepunih 20 milijardi dinara na gotovo 32 milijarde dinara".
Novim budžetom za iduću godinu, ovaj iznos se ponovo planira na nižem nivou.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Drva po povlašćenim cenama: Penzioneri i socijalno ugroženi mogu kupiti po nižoj ceni
08.11.2025.•
0
Komercijalni direktor "Srbijašuma" Aleksandar Šalipur rekao je danas da je u tom preduzeću kubik drva 50 odsto jeftiniji i košta 5.269 dinara sa PDV-om, a u okviru državnih mera podrške građanima, od septembra do marta.
Sekundarne sankcije NIS-u: Devet meseci posledica za tržište i privredu
08.11.2025.•
7
Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
8
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Mesarović: Kineska firma planira da zaposli preko 3.000 ljudi u Srbiji
07.11.2025.•
10
Kineski tekstilni gigant "Guan Nan" dolazi u Srbiju i zaposliće 3.000 ljudi, potvrdili su predsednik grupacije Caj Šoking i ministarka privrede Adrijana Mesarović posle sastanka u kineskoj opštini Kećao.
Rat za retke minerale
07.11.2025.•
3
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
2
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
2
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
8
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Komentari 16
Dzoni
Gagi
Ukinuti subvencije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar