Smanjenje subvencija u sledećoj godini u brojnim oblastima: Šta predviđa budžet Srbije za 2024?
Iako je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) u ovoj godini znatno manja od prvobitno planirane, što je i Fiskalni savet ocenio "zabrinjavajućim".
Foto: 021.rs
Ipak, rebalansom budžeta smanjen je očekivan iznos prihoda od ovog poreza, a novi budžet za 2024, prema predlogu zakona koji je već pred poslanicima - opet računa sa značajnim rastom prihoda od PDV, za čak 84,3 milijarde dinara, piše N1.
Budžet za 2024. godinu računa na rast svih poreskih prihoda – osim poreza na dobit preduzeća, gde se očekuje osam milijardi dinara manje. Osim na veću naplatu poreza na potrošnju – PDV – država računa i na veći priliv u državnu kasu od – akciza.
Od akciza se iduće godine očekuje naplata ukupno 395 milijardi dinara.
Prethodni budžet, za ovu 2023. godinu, računao je sa 362 milijarde dinara.
To znači da država očekuje značajniji rast prihoda od akciza i to za 33 milijarde dinara, što je nešto više od devet odsto.
Rastu i očekivanja od naplate PDV, iako je – podsetimo, država zbog manje naplate tokom ove godine već smanjivala "očekivanja".
PDV: Dole-gore
Još je Fiskalni savet u septembru ukazao da naplata PDV ne ide po planu i da je rebalansom budžeta za 2023. godinu smanjen prvobitni iznos prihoda budžeta iz naplate ovog poreza na potrošnju.
Fiskalni savet je, naime, ukazao da je pad naplate PDV zabrinjavajući "jer može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave".
"Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina", upozorio je Fiskalni savet u septembru ove godine analizirajući rebalans tekućeg budžeta.
Tim rebalansom za 2023. stavka naplate PDV je umanjena za 41,3 milijarde dinara. A, sada se, za 2024. godinu, planira naplata ovog poreza u iznosu većem za 84,3 milijarde u odnosu na iznos iz rebalansa – ukupno 908 milijardi dinara.
Ovaj iznos veći je i u odnosu na prvobitno postavljeni cilj za ovu godinu, i to za 43 milijarde dinara.
Preciznije – država je planirala naplatu PDV u ovog godini od 865 milijardi dinara, pa je kroz rebalans budžeta ovaj plan smanjila na 823,7 milijardi dinara, da bi za sledeću, 2024. godinu, isplanirala naplatu ovog poreza u iznosu od 908 milijardi dinara.
Plaćaćemo više na kamate
Na otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja budžetom za 2024. godinu predviđeno je 183.571.577.000 dinara.
Od tog iznosa na otplatu domaćih kamata ide 52,5 milijardi dinara, na strane kamate čak 109,7 milijardi dinara, dok na otplatu kamata po garancijama odlazi 7,8 milijardi dinara javnog novca i prateće troškove zaduživanja još 13,57 miljardi dinara.
Ovi iznosi tokom protekle godine bili su znatno niži, pa je tako za otplatu kamata i prateće troškove zaduživanja u 2023. bilo opredeljeno 148,76 milijardi dinara.
To znači da su za dogodine planirana za 34,8 milijardi dinara veća izdvajanja za otplatu kamata i pratećih troškova.
Najveći rast, za 29,7 milijardi dinara, beleži se kod otplate stranih kamata – sa iznosa od 79,93 milijarde dinara u 2023. na 109,7 milijardi dinara u 2024. godini.
Subvencije poljoprivredi: Uvećane, pa smanjene
Kada je reč o subvencijama, iz budžeta za 2024. godinu je zanimljiv podatak da je za poljoprivredu planirano manje nego ove godine.
Tačnije, prvobitno je budžetom za 2023. planirano 68,7 milijardi dinara. Potom je rebalansom budžeta ovaj iznos značajno uvećan, na čak 100,8 milijardi dinara, da bi se za iduću godinu ponovo smanjile, ali ovaj put na iznos od 88 milijardi dinara.
Ukupne subvencije tokom iduće godine predviđene su u ukupnom iznosu od 184,56 milijardi dinara, što je manje od za ovu godinu rebalansom predviđenih 226 milijardi dinara, ali manje i od onih utvrđenih prvobitnim budžetom za 2023. od 192,9 milijardi dinara.
Subvencije u oblasti nauke rastu sa tri milijarde dinara na 3,6 milijardi dinara.
Značajno se smanjuju subvencije u oblasti energetike – sa ovogodišnjie 23,4 milijarde dinara na 9,1 milijardu dinara.
Subvencije u oblasti zaštite životne sredine idu sa 4,5 na 4,4 milijardi dinara, a subvencije za vazdušni saobraćaj sa 725 miliona dinara na 605 miliona dinara.
Rastu subvencije u privredi sa 24,8 milijardi dinara na 26,4 milijarde dinara.
Subvencije u oblasti kulture rastu sa 1,8 milijardi dinara na 2,2 milijarde dinara, dok se pod stavkom "ostale subvencije" predviđa gotovo upola manji iznos – 4,4 milijarde dinara umesto ovogodišnje 8,4 milijarde dinara.
Slično je i sa subvencijama za turizam koje sa 2,1 milijarde dinara idu na 1,3 milijarde dinara.
Smanjuju se subvencije za železnički saobraćaj sa 25 milijardi dinara na 24,6 milijardi dinara.
Pročitaj još
Značajno je i smanjenje subvencija za drumski saobraćaj – sa 31,5 milijardi dinara na 19,8 milijardi dinara. Međutim, ovde je važno istaći da su prvobitno planirane subvencije u oblasti drumskog saobraćaja bile značajno manje – na nivou od 19,7 milijardi dinara.
Na ovaj značajan rast subvencija u ovoj oblasti, kroz usvojeni rebalans, takođe je ukazao Fiskalni savet navodeći da je "ostao nerazjašnjen i rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto – s nepunih 20 milijardi dinara na gotovo 32 milijarde dinara".
Novim budžetom za iduću godinu, ovaj iznos se ponovo planira na nižem nivou.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
8
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
2
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
48
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
66
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Komentari 16
Dzoni
Gagi
Ukinuti subvencije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar