Skoro se prepolovila potrošnja hleba u Srbiji, jedan od razloga je i smanjenje broja stanovnika
Srbija je od 1. jula do kraja 2023. godine izvezla 576.000 tona pšenice i brašna preračunato u zrno. Na godišnjem nivou trošimo maksimalno 1,7 miliona tona.
Foto: 021.rs
Prema proceni "Žitounije", a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona.
"Zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika, smanjili smo i dosadašnje procene godišnje meljave pšenice sa 1,2 miliona tona na million, odnosno 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna", navode za Biznis.rs iz Žitounije.
Od milion tona pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu (prosečni procenat izmeljavanja 0,73 odsto) u Srbiji. Dobijeno brašno za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju pre svega hleba i peciva, neposrednu potrošnju stanovništva, zatim na proizvodnju testenina i konditorsku industriju, kao i na izvoz.
U odnosu na podatke iz prethodnih godina, zaključno sa 2022. godinom smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika, sa 91,5 kilograma 2006. godine na 48,58 kilograma.
Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz takozvana "mala pakovanja". Višegodišnji prosek proizvodnje "malih" pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona, od čega se oko osam odsto ili 5.000 tona izveze.
"Ohrabrujuće je da je izvoz brašna u drugom polugodištu 2023. godine pokazao vrlo pozitivan trend povećanja, tako da je barem za 30.000 tona veći nego 2022, a samim tim će se smanjiti i prelazne zalihe brašna. U 2023. godini na domaćem tržištu brašna imali smo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po takozvanim 'damping cenama'. To u praksi znači 22 dinara po kilogramu bez PDV-a, što je jedva iznad tržišne cene pšenice (koja iznosi oko 20 dinara), a najčešća tržišna cena istog tipa brašna koje mlinska industrija prodaje tim istim pekarima iznosi oko 32 dinara po kilogramu", objašnjava agroekonomista Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs.
On dalje kaže da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara - proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona, a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, pa je onda lako zaključiti da je na taj način država praktično "oduzela" mlinskoj industriji oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta.
"Osim toga, država je krajem septembra 2023. godine donela posebnu uredbu kojom je propisala proizvođačke cene za kilogramska pakovanja brašna T-400 i T-500 koje su za oko 25 dinara po kilogramu niže od do tada propisanih. Žitounija je podnela zahtev Vladi da mlinarima-proizvođačima kilogramskih pakovanja isplati kompenzaciju od pet dinara po kilogramu", navodi Gulan.
Zahtev mlinara da ih Vlada obešteti zbog donošenja uredbe o ograničenju cena brašna nema ekonomsku osnovu jer je došlo do pada cena pšenice na tržištu, smatraju potrošačka udruženja.
Ipak, poljoprivredni stručnjaci ističu da zbog ekonomske krize i niskog životnog standarda građana odluku o ograničenju cena brašna još ne treba ukidati. Zahtev mlinara da im država isplati naknadu se, pak, zasniva na tvrdnji da zbog uredbe o ograničenju cena brašna gube pet dinara po kilogramskom pakovanju za tip 400 i tip 500.
Prozvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,9 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara. Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.
"Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru 2023. godine, intervenisali u novembru iste godine više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak od ukupno 40 miliona dinara za oktobar, novembar i decembar 2023. godine, ali se taj zahtev još uvek ignoriše", ističe isti sagovornik.
Direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije Zdravko Šajatović rekao je da će se uskoro uputiti i zahtev za kompenzaciju za januar i februar 2024. godine, s obzirom na to da smanjenje cena važi do kraja februara, pod uslovom da se ne produži.
Prema Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, "vanredne interventne mere sprovode se radi efikasnog i pravovremenog sprečavanja, odnosno otklanjanja tržišnih poremećaja prouzrokovanih značajnim rastom ili padom cena na unutrašnjem ili inostranim tržištima, ili drugim događajima i okolnostima koji dovode ili prete da dovedu do značajnih poremećaja na tržištu".
Pročitaj još
Sredstva za sprovođenje vanrednih interventnih mera obezbeđuju se, kako je navedeno u tom zakonu, u budžetu Srbije. Mlinari su dužni da mesečno isporuče na tržište najmanje 50 odsto tog brašna, u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Šajatović je rekao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke. S druge strane, predstavnici potrošača smatraju da zahtev mlinara da im se nadoknade troškovi zbog ograničenja cena brašna nije ispravan, odnosno da nije zasnovan na ekonomskim parametrima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
8
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
2
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
48
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
66
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Komentari 11
Teja
Ako
Šepavi tigar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar