Radosavljević: Srbija među najsiromašnijim zemljama Evrope, hrana i gorivo najskuplji
Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvišim cenama hrane i goriva.
Foto: 021.rs
Radosavljević je kazao da prema GDP-u po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), a lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.
"Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona", kazao je on.
Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.
"U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji", naglasio je profesor.
Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.
"I ono malo izvoza u ovom sektoru što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade", kaže on.
On je istakao da su rast cena energenata i pogrešna akcizna politika, doveli do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, "što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede".
"Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je profesor.
Radosavljević je naveo da su visoki porezi (akcize i različite naknade) i nedovoljna konkurencija na tržištu, razlozi za tako visoke cene goriva koje su među najvišima u Evropi.
"Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji", naveo je profesor.
Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog standarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.
"S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava", istakao je Radosavljević.
"Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti"
Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene "rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti".
"Kada bi tri kompanije u bilo kojoj zemlji EU, koje imaju 100 odsto tržišnog učešća, istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje", naglasio je on.
On dodaje da bi Poreska uprava trebao da ispita poreklo novca ukoliko se 90 odsto nepokretnosti na tržištu kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste.
"U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope", ocenio je profesor.
Upitan kakve će posledice u narednih godinu, dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.
"Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva", upozorio je profesor ekonomije.
On ocenjuje da će se u takvim okolnostima, godišnji budžet sve više koristiti za osnovne životne potrebe kao što su hrana i piće, odeća, stanovanje i'komunalne usluge koje će, opet, 'pojesti' skoro 100 odsto budžeta.
"Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva", rekao je profesor Radosavljević.
Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena - pad standarda stanovništva.
"Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu", istakao je on.
Pročitaj još
S druge strane, kako je rekao, svi ostali krediti - potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i drugi - činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine.
U kreditima dominiraju 'kratkoročni krediti' i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta.
"Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva", istakao je profesor Radosavljević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rizici Uredbe o ograničenju marže: Niže cene - slabiji kvalitet i moguće nestašice
06.09.2025.•
18
Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto stupila je ove nedelje na snagu.
Objavljene nove cene goriva
05.09.2025.•
17
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u avgustu
04.09.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju avgusta ove godine iznosili su oko 4.113 milijarde dinara, što je 1,2 odsto više nego u julu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Javni dug Srbije 38,29 milijardi evra, deficit budžeta skoro 23 milijarde dinara
04.09.2025.•
10
Javni dug Srbije je na kraju jula ove godine bio 38,29 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Open AI kupuje startap Statsig za 1,1 milijardu dolara
04.09.2025.•
0
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI najavila je da će kupiti startap firmu za testiranje proizvoda Statsig za 1,1 milijardu dolara, u transakciji koja će u potpunosti biti plaćena akcijama.
EU pozvala članice da usvoje trgovinski sporazum s latinoameričkim državama
03.09.2025.•
2
Evropska komisija je pozvala članice Evropske unije da usvoje trgovinski sporazum sa latinoameričkim državama, članicama asocijacije Merkosur, obećavajući čvrste garancije za poljoprivrednike.
Ekonomski tigar u srpskoj verziji: "Privredni rast koji ostavlja buduće generacije bez budućnosti"
03.09.2025.•
16
"Ograničavanje trgovačkih marži može da se posmatra kao priprema za vanredne izbore i kupovina vremena", kaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić i naglašava da je ta mera države kratkog daha.
Evropska komisija će 10. septembra objaviti rešenje za sve kamiondžije sa Balkana
03.09.2025.•
1
Francuska novinska agencija AFP je prenela da se očekuje da će Evropska komisija 10. septembra na sastanku u Srbiji objaviti "rešenje za sve kamiondžije u regionu Balkana".
Banke će do 15. septembra uvrstiti u ponudu kredite sa nižom kamatom
02.09.2025.•
3
Banke će do 15. septembra uvrstiti u svoje ponude, u periodu od najmanje 12 meseci, posebne kredite namenjene zaposlenima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima, objavila je Narodna banka Srbije.
Profesor Radosavljević: Građani sve siromašniji, iako se u nominalnim iznosima čini da imaju više novca
02.09.2025.•
8
Planirani rast BDP-a ove godine od 3,5 odsto nije nemoguće dostići ako, umesto oko 2 odsto, kao u prvoj polovini godine, u drugoj, nekim čudom, dostigne oko 4 odsto, kaže profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević.
Ministarstvo: Pratimo kretanje cena u trgovinskim lancima, kao i primedbe građana
01.09.2025.•
11
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine će danas i sutra nadgledati cene u trgovinskim lancima i usklađivanje sa Uredbom o ograničenju marži i ispratiti sve primedbe i opažanja građana.
Ograničene marže - populistički, ali neophodan potez
01.09.2025.•
43
Republička vlast je 24. avgusta najavila uredbu kojom od 1. septembra ograničava trgovačke marže na 20 odsto.
Srbija korak bliže uvođenju 5G mreže: Raspisan prvi oglas za prodaju frekvencija
01.09.2025.•
8
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je javni oglas za aukciju frekvencija za 5G mrežu.
Ministarstvo: Trećina objekata nije ispunila uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže biljna ulja
31.08.2025.•
4
Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je da skoro trećina objekata koji posluju hranom nije u potpunosti poštovala propisane uslove u vezi sa prozvodima koji sadrže palmino ulje ili druga biljna ulja.
Zašto pošiljke iz Srbije ne idu za SAD: Naša zemlja među više od 25 onih koje su stopirale isporuke
31.08.2025.•
7
Slanje paketa iz Srbije u SAD privremeno je obustavljeno, a razlog je nova američka carinska politika.
Prodaja Teslinih vozila u Evropi pala za 40 odsto, a kineski BYD porasla 225 odsto
31.08.2025.•
1
Američki proizvođač električnih automobila Tesla je u julu zabeležio sedmi uzastopni mesec pada prodaje svojih vozila u Evropi.
Nije loše znati: Kako se dokazuje poreklo novca?
31.08.2025.•
12
Zamislite situaciju: godinama ste štedeli, prodali ste nekretninu u inostranstvu ili ste možda primili nasledstvo. Sada želite da tim novcem kupite stan.
Ford opozvao vozila: Problemi sa kočionim sistemom, zadnjim svetlima i vazdušnim jastukom
31.08.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford opozvao je skoro 500.000 vozila u SAD zbog problema sa kočionim sistemom, saopštila je tamošnja Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NHTSA).
Ministarka trgovine: Snižene cene i do 12.000 proizvoda, od ponedeljka
30.08.2025.•
14
Od ponedeljka 1. septembra na snagu stupa vladina Uredba o ograničavanju cena trgovinskih marži na 20 odsto.
Bogatiji nego ikad: Kako Tramp zarađuje iz Bele kuće
30.08.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp od početka svog drugog mandata uložio je ogroman novac u različite sektore. Kritičari mu zameraju da koristi svoj položaj – i to prilično otvoreno – kako bi uvećao lično bogatstvo.
Guverner FED-a kaže da očekuje smanjenje kamata
30.08.2025.•
0
Guverner američkih Federalnih rezervi Kristofer Voler izjavio je da želi da počne sa smanjenjem kamatnih stopa u SAD sledećeg meseca.
Komentari 45
@Ahab
S56
Daleko je sunce
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar