Radosavljević: Srbija među najsiromašnijim zemljama Evrope, hrana i gorivo najskuplji

Autor: Beta

Info

11.04.2025.

08:14 > 08:06

Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvišim cenama hrane i goriva.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Radosavljević: Srbija među najsiromašnijim zemljama Evrope, hrana i gorivo najskuplji

Foto: 021.rs

Radosavljević je kazao da prema GDP-u po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), a lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.

"Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona", kazao je on.

Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.

"U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji", naglasio je profesor.

Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.

"I ono malo izvoza u ovom sektoru što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade", kaže on.

On je istakao da su rast cena energenata i pogrešna akcizna politika, doveli do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, "što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede".

"Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je profesor.

Radosavljević je naveo da su visoki porezi (akcize i različite naknade) i nedovoljna konkurencija na tržištu, razlozi za tako visoke cene goriva koje su među najvišima u Evropi.

"Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji", naveo je profesor.

Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog standarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.

"S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava", istakao je Radosavljević.

"Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti"

Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene "rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti".

"Kada bi tri kompanije u bilo kojoj zemlji EU, koje imaju 100 odsto tržišnog učešća, istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje", naglasio je on.

On dodaje da bi Poreska uprava trebao da ispita poreklo novca ukoliko se 90 odsto nepokretnosti na tržištu kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste.

"U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope", ocenio je profesor.

Upitan kakve će posledice u narednih godinu, dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.

"Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva", upozorio je profesor ekonomije.

On ocenjuje da će se u takvim okolnostima, godišnji budžet sve više koristiti za osnovne životne potrebe kao što su hrana i piće, odeća, stanovanje i'komunalne usluge koje će, opet, 'pojesti' skoro 100 odsto budžeta.

"Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva", rekao je profesor Radosavljević.

Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena - pad standarda stanovništva.

"Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu", istakao je on.

S druge strane, kako je rekao, svi ostali krediti - potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i drugi - činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine.

U kreditima dominiraju 'kratkoročni krediti' i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta.

"Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva", istakao je profesor Radosavljević.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 45

Hronološki Najpopularniji

@Ahab

13.04.2025 • 15:48

Nije Vama lako tako pametnom i kultivisanom. Uz to ste i toliko plemeniti i patriota pa ste ostali ovde okruženi "talogom sa glavom u pesku i muljem u ušima". Takve su Vam komšije, prodavci kod kojih kupujete, lekari koji Vas leče, možda i roddaci...Ja sam polupismeni debelokožac i botina, ništa mi ne smeta, ali ipak nekako saosećam sa Vama.

11 3 +8
S56

12.04.2025 • 07:33

Sve bolje i bolje

Stadijum ekonomskog tigra smo odavno prevazišli. Sad smo ekonomski bezubi lav, bez grive.

10 13 -3
Daleko je sunce

11.04.2025 • 14:32

Vostani sirotinjo

Bitno je da se zlonamernici obogatili i glume, kako sami sebe lepo predstavljaju da su oni uspešni biznismeni,Blagoli se narodu.Ni najgori zakon o radu u evropi se nepoštuje i od radnika zakidaju što više. Onih deset božiji zapovesti osmislila je sirotinja a šta su moćnici osmislili, banke, kamate, poreze, carine i sve se vrti oko novca. Hrana najgora i sa puno pesticida zbog enormnog prskanaja i niko da stane na put da zaštiti narod.

24 22 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.