Poljoprivreda: Uloženo mnogo novca, rezultati slabi
Dani su Međunarodnog poljoprivrednog sajma, manifestacije koja se u Novom Sadu događa već devedeset i drugi put.
Foto: 021.rs
Agrar je, ne baš ubedljivo kao u ranija vremena, ponovo u središtu pažnje, a uvodničari na otvaranju tradicionalne smotre pokušali su, saglasno svečarskom činu, da sa nekoliko osnovnih podataka prilike i domete u poljoprivredi Srbije prikažu lepšim nego što jesu.
Kako razumeti brojke
Tako se Maja Gojković, predsednica Vlade Vojvodine, oslonila na podatak da je od 2016. godine, kada su naprednjaci osvojili vlast u regionalnoj skupštini, do ove godine iz pokrajinske kase u poljoprivredu uloženo preko sto milijardi dinara, odnosno više od 100 miliona evra po sezoni. Primetno više nego što se odvajalo u prethodnom periodu, kada su u Vojvodini vlast držale demokrate.
Uvek odmereni ministar poljoprivrede Glamočić je našao za potrebno da istakne kako je lane, i pored nepovoljnih vremenskih uslova, vrednost agrarne proizvodnje iznosila 5,2 milijardi evra, od čega je robe u vrednosti 1,4 milijarde plasirano u inostranstvo. Posmatrano u brojkama, u oba slučaja ostvaren je rast spram prethodne sezone.
Međutim, to su ipak samo brojevi čija se prava vrednost razume tek kada se stanje u poljoprivredi sagleda mnogo celovitije. A seljaci i poljoprivredna branša se već godinama žale da iz godine u godinu sve teže žive od agrara. Profit odavno gotovo da više niko i ne pominje, cilj je mnogo prizemniji: nekako preživeti dvanaest meseci, do naredne žetve.
Pročitaj još
Izvoznik postao uvoznik mleka
Krah stočarstva ubedljivo odražava situaciju u poljoprivredi. Srpska poljoprivreda je spala na tako niske grane da samo 25 odsto ukupnog agrara otpada na stočarstvo, dok je u razvijenim zemljama udeo ove grane čak 65 do 70 odsto. Time je domet naših paora, ma koliko se trudili, već u startu limitiran.
Situacija sa mlekom takođe ukazuje na veoma lošu situaciju u poljoprivredi. Decenijama smo ovaj napitak izvozili i to otprilike polovinu proizvodnje. Sada već godinama beli napitak znatno više uvozimo nego što izvozimo. Zapravo, izvoz postaje sve slabija tačka srpskog agrara, srpske ekonomije u celini.
Ministar je ustvrdio da smo lane izvezli oko 23 odsto agroproizvodnje. Međutim, pre dvanaestak godina izvozili smo blizu 30 odsto i nismo bili zadovoljni pošto je dugoročni cilj bio premašiti 45 odsto. Jasno je da smo u poslednjoj deceniji još i pogoršali eksportnu konkurentnost.
Subvencije uvećane, proizvodnja umanjena
Ne samo da su naši proizvodi preskupi na inostranom tržištu, nego su i strani proizvodi na policama ovdašnjih dućana uočljivo jeftiniji od odgovarajućih proizvoda domaćih agrofirmi. Tako smo u poslednjoj deceniji postali i masovan uvoznik svinjskog mesa, mada smo nekada bili solidni izvoznici. Stočni fond nam je toliko umanjen da bi nam sada bila potrebna bar tri uzgojna ciklusa, dakle tri puta po četiri godine, kako bismo broj stoke obnovili na donedavni nivo.
Apsurd je da se krah srpske poljoprivrede događa baš u vreme kada je država povećala razne vrste agrarnih subvencija i uvećala agrarni budžet na ranije nezamislivih 900 miliona evra. Ali, rezultati ulaganja su slabi. Primera radi, nikada subvencije za mleko nisu bile toliko izdašne, a još više za umatičenje krave. Ipak, proizvodnja mleka u Srbiji rapidno opada i osnovni napitak uvozimo sve više.
Rast spoljnotrgovinskog deficita
Očito je da je ključna slabost skupoća srpskih poljoprivrednih proizvoda. Kontinuirano uvećanje deficita u srpskoj razmeni sa inostranstvom govori nam da nam je proizvodnja preskupa i u drugim delatnostima. Međutim, za visoke cene ovoga puta nisu krivi proizvođači, a nije ni ono što nazivamo agrarnom politikom u užem smislu. Čini se da je razlog skupih domaćih poljoprivrednih artikala ekonomska politika države Srbije. Sasvim precizno, monetarna politika iliti precenjen kurs dinara.
Pomoću nacionalne valute merimo vrednost svake druge robe i usluge. Naravno da će nerealno visoka vrednost domaće valute dovesti do toga da i vrednost robe iskazana takvim (precenjenim) dinarom bude previsoka. I to je polazni razlog zašto je u Srbiji proizvodnja, posebno agrarna, skupa. A kada je roba skupa, padaju i izvoz i prodaja na domaćem tržištu. Lek za srpsku poljoprivredu nije samo u agrarnoj politici. Naprotiv, ovoga puta osnovna nevolja je u precenjenoj domaćoj valuti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
2
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
3
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
8
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
Komentari 7
dacic
primera ima dosta, eto ovaj iz privrede a i jos jedan poznat fuca
u fudbal se ulaze dosta a nikako da postanemo prvaci sveta ,jer vladar zna zasto a nece da kaze
Poljoprivrednik
Bio on 117 din/ 1 eur ili 200 din/ 1 eur cene repromaterijala, goriva i vestackog djubriva ce uvek biti u skladu sa kursom! (ravnace se po cenama u devizama)
Jedino bi mozda otkupne cene mojih prizvoda bile manje! To zelis Zivane (da placam repromaterijal po svetskim cenama a moje proizvode prodajem po srpskim)?
Kako bi mi to pomoglo?????
determinanta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar