Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
U opširnoj analizi koju je na svom objavila poznata holandska multinacionalna bankarska i finansijska korporacija ING, ističe se da se, iz perspektive tržišta, u ovom trenutku, mogu razviti dva prilično apstraktna opšta scenarija.
Takođe, predviđaju da bi rat u Iranu mogao da ima velike posledice po Evropu.
Glavno pitanje i ono što pravi najveću razliku, nakon što je ajatolah Ali Hamnei ubijen u subotu, uz napade SAD i Izraela, te odbranu Irana i gađanje meta u okolnim državama, jeste koliko će trajati čitava situacija, odnosno da li će se vojni sukob završiti za nekoliko dana ili će prerasti u dugotrajan rat.
Scenario jedan: Kratki sukob, unutrašnja neizvesnost u Iranu
U slučaju "kratkog" rata, stvari bi se okončale kroz nekoliko dana. U Ormuskom moreuzu ne bi došlo do ozbiljnog prekida saobraćaja, delom i zato što deo iranske nafte ide u Kinu tim prolazom.
Iranski režim ostaje na vlasti, ali dolazi do unutrašnjih nereda.
To bi značilo da bi došlo do početnog skoka cena nafte, koji bi slabio kako popuštaju strahovi od prekida saobraćaja u Ormuskom moreuzu, ističe ING.
Scenario dva: Iranska odmazda primorava Trampa na dugotrajan rat
Predsednik SAD Donald Tramp je već u nedelju uveče rekao da bi rat mogao da traje četiri do pet nedelja. Iranska odmazda, koja je do sada pogodila 10 zemalja, ne ukazuje na skoro smirivanje situacije.
U ovom scenariju, Iran, sateran u ćošak i suočen s pitanjem opstanka režima, eskalira asimetrični ekonomski rat - trajnim uznemiravanjem tankerskog saobraćaja, aktiviranjem hutskih napada na brodove u Crvenom moru i pokušajima da poremeti Ormuski moreuz.
Čak i delimičan prekid u uskom prolazu kroz koji dnevno prolazi 20 miliona barela nafte i više od 100 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa godišnje izazvao bi šok ponude istorijskih razmera.
U tom slučaju cena nafte bi išla ka 100 dolara i više, došlo bi do stvarne korekcije na berzama, kapital beži u obveznice i tamo ostaje, lanci snabdevanja u Kini i Evropi trpe dugotrajan poremećaj, a centralne banke suočavaju se s dilemom bez jasnog odgovora.
Početna reakcija bi bila da prinosi na merički i nemačke obveznice padaju, dok zlato rasta. Ali ako nafta ostane skupa i inflacija ponovo ubrza, taj efekat slabi, ističe ING u opširnoj analizi.
Na deviznim tržištima moguć je povratak scenarija iz 2022, kada je energetska nezavisnost SAD ojačala dolar u odnosu na evropske i azijske valute. Evro i jen mogli bi da trpe pritisak, dok bi valute tržišta u razvoju doživele nagle obrte.
Pročitaj još
Evrozona najizloženija velika ekonomija
"Evropa bi najteže osetila makroekonomske posledice, i to u najgorem trenutku. Evrozona je tek počela da izlazi iz dugog perioda stagnacije, uz prve znake oporavka, ali su oni već narušeni novom neizvesnošću oko tarifa. Sada bi region mogao da se suoči sa energetskim šokom povrh trgovinskog", piše ING.
Evropa gotovo svu naftu i značajan deo tečnog gasa uvozi. Skok cena energije i eventualni prekid isporuka podsetili bi na energetsku krizu iz perioda 2021-2023. Ipak, postoje dve važne razlike: Evropa više ne zavisi od jednog dominantnog dobavljača i kriza dolazi na kraju zime, a ne na njenom početku.
Evropska centralna banka nalazi se u pravoj dilemi. Inflacija u sektoru usluga i dalje je uporna, a skok cena nafte podigao bi ukupnu inflaciju. Istovremeno, perspektiva rasta slabi pod teretom tarifa, neizvesnosti i viših troškova energije.
U decembru je ECB procenila da bi rast cena nafte od 14 odsto povećao inflaciju za 0,5 procentnih poena i smanjio rast BDP-a za 0,1 poen – i to samo kroz cenovni efekat, bez uračunatih poremećaja u lancima snabdevanja. Zbog svežeg sećanja na nedavnu inflatornu epizodu, ECB verovatno ne bi posmatrala novi rast cena nafte kao prolazan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
11
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
16
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 9
Sh1
Zemlja čudesa
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar